Veštačka inteligencija pročitala tajno pismo Napoleona

„U početku nisam verovao. Svi smo iskusili situacije u kojima model iznese neku neverovatnu tvrdnju, ali je ovde razlika u tome što se rešenje može mehanički proveriti: praktično ne postoji mogućnost da bi pogrešan ključ dao smislen i istorijski dosledan rezultat“, rekao je Čerč za Lajv sajens.

Pismo je 1809. godine, na Napoleonov zahtev, poslao njegov pastorak Ežen, vicekralj Italije, maršalu Ogistu de Marmonu, koji je bio stacioniran daleko od ostalih francuskih trupa, na istočnoj obali Jadranskog mora. Svrha pisma bila je da Marmonu prenese položaje svih ostalih francuskih i savezničkih armija širom kontinenta. Međutim, kako vojne tajne ne bi bile otkrivene francuskim neprijateljima u slučaju da pismo bude presretnuto, poruka je bila šifrovana.

Čerč je pronašao pismo dok je tražio odgovarajuću šifru koju bi mogao da dešifruje kako bi demonstrirao mogućnosti modela GPT-6 Astra. „Mogućnost provere rešenja zapravo je najteži deo, daleko teži od generisanja mogućih rešenja. Jednostavno ne možete automatizovati odgovornost“, navodi Čerč.

Prema njegovim rečima, jedina javno dostupna slika pisma bila je sken niske rezolucije, objavljen u francuskom vojnom časopisu 1969. godine. Pismo sadrži 155 različitih znakova, odnosno ukupno 1.300 znakova, a šifra je homofona, što znači da su najčešća slova predstavljena sa više međusobno zamenljivih simbola.

Ipak, to je bilo dovoljno da GPT-6 Astra transkribuje tekst i pronađe delimičnu tabelu istoričara kriptologije Danijela Tanta, koja prethodno nije bila povezana sa ovim pismom. U njoj je bilo objašnjeno značenje 33 simbola, što je obuhvatalo oko trećine pisma.

GPT-6 je zatim uspešno iskoristio delimičnu tabelu kako bi utvrdio šta predstavljaju ostali simboli i preveo poruku.

„Ovo je zaista zanimljiva primena veštačke inteligencije i osvežavajuće je videti da se ona koristi na produktivan način kako bi se pokušalo doći do verodostojnog rešenja jedne istorijske misterije“, rekao je Zak Vajt, istraživač istorije na Univerzitetu u Portsmutu i voditelj podkasta o Napoleonovim ratovima, za Lajv sajens.

Kamen iz Rozete

Majkl Rou, istraživač evropske istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je da su rezultati „impresivni“ i da, pošto imamo pristup Napoleonovoj originalnoj prepisci sa njegovim pastorkom, u kojoj je detaljno naveo šta bi šifrovana poruka trebalo da sadrži, možemo sa prilično velikom sigurnošću da verujemo prevodu Eženovog pisma.

„To je pomalo poput Kamena iz Rozete. Ako ste veštačku inteligenciju testirali na ovom pismu, čiji sadržaj u velikoj meri poznajete jer se na njega upućuje u drugom pismu, veštačka inteligencija uradi svoje i u suštini reprodukuje ono što očekujete da vidite. A onda, ako potpuno istu vrstu alata i metodologije primenite na nešto čiji sadržaj ne poznajete, veća je verovatnoća da ćete verovati rezultatu“, pojasnio je Rou za Lajv sajens.

To, međutim, znači i da prevod Eženove tajne poruke nije naročito iznenadio istoričare.

„Šifrovana verzija samo je ponovila veliki deo onoga što se nalazi u tom [originalnom] pismu, tako da nam, u izvesnom smislu, ne govori ništa novo – nije da otkriva neku veliku novu informaciju“, rekao je Rou.

Pored položaja trupa i njihovih komandanata, Eženova poruka podstiče Marmona da se ne plaši protivnika: „Kada dobijete naređenje za marš, ne smete dozvoliti da vas zastraše nekoliko trupa ili okupljanje rulje“, navodi se u nedavno prevedenom pismu.

Prema Vajtovim rečima, prevod ipak otvara „zanimljiva pitanja o Napoleonovom načinu razmišljanja uoči pohoda na Austriju 1809. godine“. Na primer, on je naveo da je Napoleon u tom trenutku zapravo imao 60.000 vojnika manje na raspolaganju nego što se navodi u ovom pismu, kao i da je izgleda bio usredsređen na broj vojnika koje bi Austrija mogla da pošalje u invaziju na Italiju.

„Važno je da istoričari sada rezultate rada veštačke inteligencije postave u širi istorijski kontekst tog perioda“, rekao je Vajt, dodajući da će biti zanimljivo videti da li ključ koji je dobijen ovim radom veštačke inteligencije sada može da se primeni i na drugu prepisku.

Dešifrovanje kodova u kratkom roku

Šifre su u ovom periodu bile prilično uobičajene i korišćene su za prenošenje osetljivih vojnih i diplomatskih informacija.

„Francuski car Napoleon Bonaparta bio je primoran da koristi šifre kako bi bezbedno prenosio osetljive informacije širom svog ogromnog carstva. Uvek je postojala realna mogućnost da pisma budu presretnuta, što bi potencijalno francuskim neprijateljima pružilo važne obaveštajne podatke o carevim planovima“, naveo je Vajt.

„Šifre su se često koristile i za privatnu prepisku“, rekao je Rou, na primer u pismima između pripadnika elite koji su bili u vanbračnim vezama.

Ova tehnika mogla bi da bude korisna i istoričarima antike koji proučavaju dokumente na jezicima i pismima koje još ne razumemo u potpunosti, kao i tekstove napisane nečitkim rukopisom.

„Kroz različite vremenske periode, ovo [veštačka inteligencija] otvara vrata“, rekao je Rou.

Kada je reč o ovoj konkretnoj šifri, Čerč kaže da ona sama po sebi nije naročito složena.

„Kriptografi su ovo mogli lako da razbiju da su imali dovoljno vremena i energije“, smatra on. Ipak, za to bi bila potrebna saradnja stručnjaka iz različitih oblasti, kao i značajna količina vremena i truda.

„Svaka oblast ima nerešenu gomilu uskih, specijalizovanih problema za koje stručnjaci nemaju dovoljno vremena da ih rešavaju. Pouka je da će ljudi koji budu skraćivali te spiskove sve češće biti autsajderi koje je jednostavno nešto zainteresovalo“, rekao je Čerč.

Čerčev rezultat potvrdio je Satoši Tomokijo, inženjer za patente i kriptograf, koji vodi internet stranicu Cryptiana, posvećenu nerešenim istorijskim šiframa. Pismo je sada na toj stranici označeno kao „rešeno“.

„Ovaj rad u potpunosti zavisi od svih istraživanja koja su uložena u pronalaženje ovih šifara, utvrđivanje da li su zaista nerešene, njihovo stavljanje u kontekst i tako dalje, i voleo bih da ti ljudi dobiju sva priznanja koja zaslužuju. Tu je zapravo uložen najteži rad“, rekao je Čerč, govoreći o Tomokijovoj internet stranici.