Neradni petak više nije utopija, to je moguće i u Srbiji?

Četvorodnevna radna nedelja sve češće prelazi iz eksperimenta u ozbiljan model organizacije rada.

Vest da je jedna srpska kompanija od 1. oktobra uvela četvorodnevnu radnu nedelju, tako da se radi od ponedeljka do četvrtka, a petak postaje neradni dan, zvuči kao nešto što bi do skoro mnogima delovalo gotovo nestvarno.

Međutim, kada se pogledaju iskustva drugih zemalja, postaje jasno da ovakav model nije egzotičan eksperiment, već tema o kojoj se u svetu već godinama ozbiljno razgovara – i eksperimentiše.

Kompanija Mikroe, prema pisanju Direktno.rs, novi model nije uvela preko noći. Promeni je prethodilo višegodišnje testiranje, počev od 2020. godine, kroz postepeno uvođenje modela po odeljenjima. Ideja je jednostavna: četiri dana fokusiranog rada treba da zamene pet dana uobičajenog ritma, dok su tri dana namenjena odmoru i privatnom životu. U središtu tog pristupa nije samo pitanje koliko sati provodimo na poslu, već i koliko kvalitetno radimo dok smo tamo.

A upravo tu počinje zanimljiviji deo priče – jer Srbija u ovom pogledu nije sama.

Šta pokazuju iskustva iz drugih zemalja?

Island – manje rada, a ne nužno manje rezultata, to je jedan od najpoznatijih primera.

U velikim eksperimentima sprovedenim u javnom sektoru radno vreme je skraćivano sa 40 na 35 ili 36 sati nedeljno. Važno je naglasiti da to nije bio klasičan „četvorodnevna radna nedelja“ u svim slučajevima, već širi eksperiment sa kraćim radnim vremenom. Rezultati su, međutim, bili veoma zanimljivi: zadovoljstvo zaposlenih i ravnoteža između posla i privatnog života su se poboljšali, dok produktivnost u mnogim službama nije pala, a u pojedinim slučajevima je porasla. Iskustvo je kasnije doprinelo širem prihvatanju kraćeg radnog vremena na Islandu. citeturn0search3turn0search2

Velika Britanija – eksperiment koji je privukao pažnju sveta

U britanskom eksperimentu iz 2022. godine učestvovala je 61 kompanija i oko 2.900 zaposlenih. Većina kompanija zadržala je ili povećala prihode, dok su zaposleni prijavljivali manje sagorevanja i stresa i veće zadovoljstvo poslom. Oko 92 odsto kompanija koje su učestvovale odlučilo je da nastavi sa četvorodnevnom radnom nedeljom nakon završetka pilot-programa, a deo njih je model uveo trajno.

Nemačka – promena organizacije rada

U Nemačkoj je pilot-program obuhvatio 45 organizacija iz različitih sektora. Prvi rezultati pokazali su stabilne ključne finansijske pokazatelje uz poboljšanja zadovoljstva životom, sna, fizičke aktivnosti i atraktivnosti poslodavca. Još zanimljivije, dvogodišnje praćenje objavljeno 2026. pokazalo je da je 70 odsto učesnika nastavilo sa nekim oblikom skraćenog radnog vremena. To pokazuje i jednu važnu stvar: četvorodnevna nedelja ne mora svuda izgledati isto. Neke kompanije biraju četiri dana po osam sati, neke kraće ukupno radno vreme, a neke fleksibilnije modele. citeturn0search1

Švedska i Norveška – fokus na produktivnost i dobrobit

Nova nordijska istraživanja takođe daju zanimljive rezultate. Pilot-program u Švedskoj i Norveškoj pokazao je smanjenje stresa i povećanje produktivnosti, uz oprez istraživača da se rezultati ne mogu automatski preslikati na svako radno mesto. Raniji švedski eksperiment sa šestosatnim radnim danom u zdravstvu poboljšao je zadovoljstvo i zdravlje zaposlenih, ali je istovremeno pokazao i cenu ovakvih promena kada je za održavanje obima usluge potrebno angažovati dodatne radnike.

Nije poenta u petku – poenta je u načinu rada

Najveća zabluda bila bi da je dovoljno jednostavno precrtati petak u kalendaru. Kraća radna nedelja funkcioniše samo ako se promeni i način rada: manje nepotrebnih sastanaka, manje administracije, jasniji prioriteti, bolja automatizacija i veća odgovornost zaposlenih za rezultat. Iskustva iz inostranstva upravo pokazuju da je organizacija posla često važnija od samog broja radnih dana.

Druga važna stvar jeste da ne postoji univerzalni model. Za kancelarijske poslove, IT, konsultantske i kreativne delatnosti prelazak može biti jednostavniji. Za trgovinu, proizvodnju, zdravstvo, ugostiteljstvo ili službe koje moraju da rade sedam dana u nedelji, potrebno je drugačije organizovati smene. Zato „četiri dana rada“ ne znači nužno isti raspored za sve.

I upravo zbog toga je priča o srpskoj kompaniji važna. Ne zato što dokazuje da četvorodnevna nedelja može da funkcioniše svuda, već zato što pokazuje da je moguće napraviti model koji odgovara konkretnom poslovanju – i testirati ga pre nego što se uvede kao standard.

A gde je tu Srbija?

Srbija ima isti problem koji imaju i druge evropske ekonomije: kako zadržati kvalitetne ljude, povećati produktivnost i istovremeno napraviti uslove u kojima posao ne zauzima čitav život. Ako jedna domaća kompanija može da uvede neradni petak nakon višegodišnjeg testiranja, onda je jasno da se o toj mogućnosti može razgovarati i mnogo šire.

Naravno, nije realno očekivati da će svaka firma od sutra zatvoriti kancelarije petkom. Ali jeste realno očekivati više pilot-programa, fleksibilnijeg radnog vremena i merenja rezultata. Ako zaposleni za četiri dana mogu da proizvedu isti rezultat koji su ranije postizali za pet, onda se otvara prostor za nešto što se često zaboravlja kada se govori o ekonomiji – vreme je takođe vrednost.

Možda je zato najvažnija poruka ove priče jednostavnija nego što zvuči: neradni petak nije privilegija koja pripada samo bogatim zemljama i velikim korporacijama. On može biti rezultat bolje organizacije rada. A ako je moguće u Islandu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj – zašto ne bi moglo u Srbiji. Primer firme Mikroe nije bajka,  već poslovna odluka koja se može testirati, meriti i prilagođavati. Četvorodnevna radna nedelja možda neće odgovarati svima, ali iskustva iz sveta pokazuju da pitanje više nije „da li je to moguće“, već „u kojim uslovima to može da funkcioniše“.