Rasejanje glasa u 37 zemalja

Na parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za 25. oktobar 2026. godine, pravo glasa u inostranstvu moći će da ostvari ukupno 102.147 prijavljenih birača, raspoređenih na 93 biračka mesta u 37 država.

Prema podacima Republičke izborne komisije i objavljenim podacima iz biračkog spiska, reč je o više nego dvostruko većem broju prijavljenih birača u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, održane u decembru 2023. godine.

Na izborima 2023. godine u inostranstvu je bilo prijavljeno 39.270 birača, a glasanje je bilo organizovano na 81 biračkom mestu u 35 država. Za ovogodišnje izbore broj biračkih mesta povećan je za 12, dok je broj prijavljenih birača porastao za više od 60.000.

Prema podacima objavljenim 12. oktobra, u birački spisak za izbore na teritoriji Srbije i u inostranstvu upisano je ukupno 6.450.523 birača. Od tog broja, 102.147 prijavilo se za glasanje van zemlje.

U kojim državama je prijavljeno najviše birača?

Najveći broj prijavljenih birača nalazi se u Nemačkoj, Bosni i Hercegovini i Austriji. Te tri države zajedno imaju više od 50.000 prijavljenih birača, što čini približno polovinu ukupnog broja birača registrovanih za glasanje u inostranstvu.

U ostalim državama broj prijavljenih birača uglavnom je manji od 1.000. Među njima su Belgija sa 957 birača, Grčka sa 783, Rusija sa 650, Danska sa 630, Kina sa 551, Kipar sa 523, Portugalija sa 423, Mađarska sa 394, Luksemburg sa 317, Novi Zeland sa 291, Irska sa 260, Poljska sa 253, Finska sa 223, Japan sa 194, Južnoafrička Republika sa 179, Indonezija sa 162 i Brazil sa 138 birača.

Koliko će biračkih mesta biti otvoreno u svakoj državi?

Republička izborna komisija odredila je 93 biračka mesta u 37 država. U pojedinim gradovima otvoreno je više od jednog biračkog mesta, dok u nekim državama postoji samo jedna lokacija za glasanje.

Najviše biračkih mesta biće u Bosni i Hercegovini, gde je predviđeno 28 mesta. U Nemačkoj će biti otvoreno osam, a u Austriji šest. U Sjedinjenim Američkim Državama predviđena su četiri, dok će u Italiji i Crnoj Gori biti po tri biračka mesta.

Gde će glasati Srbi u inostranstvu?

U Nemačkoj će glasanje biti organizovano u Berlinu, Frankfurtu, Minhenu, Dizeldorfu, Štutgartu i Hamburgu. U Frankfurtu i Minhenu predviđena su po dva biračka mesta.

U Austriji će četiri biračka mesta biti u Beču, a po jedno u Salcburgu i Lincu. U Sjedinjenim Američkim Državama glasanje je predviđeno u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu.

U Kanadi će biračka mesta biti u Torontu i Otavi, dok će u Australiji biti otvorena u Sidneju i Melburnu. U Italiji će se glasati u Rimu, Milanu i Trstu, a u Francuskoj u Parizu i Strazburu.

U Švajcarskoj će biračka mesta biti u Bernu i Cirihu, dok će se u Švedskoj glasati u Stokholmu i Malmeu. U Španiji su predviđena dva biračka mesta u Madridu, a u Sloveniji dva mesta na istoj adresi u Ljubljani.

U Bosni i Hercegovini, gde je prijavljeno 19.800 birača, biće otvoreno 28 biračkih mesta raspoređenih na 25 lokacija. U Banjoj Luci predviđena su tri biračka mesta, a u Bijeljini dva.

U pojedinim državama birači će morati da putuju do udaljenih gradova

Iako je broj biračkih mesta povećan u odnosu na prethodne izbore, njihov raspored izazvao je polemike među predstavnicima dijaspore i članovima Republičke izborne komisije.

Na primer, birači iz Slovačke upućeni su na glasanje u Beč, dok će birači iz Vankuvera morati da putuju do Toronta. U Švajcarskoj nisu predviđena biračka mesta u Ženevi i Luganu, a u Crnoj Gori nema mesta u Herceg Novom.

Ovakav raspored otvorio je pitanje dostupnosti glasanja za građane koji žive daleko od diplomatsko-konzularnih predstavništava ili gradova u kojima su biračka mesta određena.

Predstavnici RIK-a tokom rasprave iznosili su različite stavove o tome da li je broj biračkih mesta dovoljan i da li su kriterijumi njihovog određivanja dovoljno transparentni. Iz RIK-a je navedeno da predlog Ministarstva spoljnih poslova nije zavisio samo od broja prijavljenih birača, već i od organizacionih i drugih okolnosti u državama domaćinima.

Kada će se glasati?

Prema odluci RIK-a, glasanje u inostranstvu predviđeno je u vremenu od 7 do 20 časova po vremenu u Srbiji. Zbog vremenskih razlika, birači u pojedinim delovima sveta neće glasati u uobičajenom dnevnom terminu po lokalnom vremenu.

Građani koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu trebalo bi da provere tačnu adresu biračkog mesta i vreme glasanja preko zvaničnih obaveštenja RIK-a i nadležnih diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Vlast i Studentski pokret u fokusu 

Pored pitanja dijaspore, parlamentarni izbori 25. oktobra održavaju se u politički polarizovanoj atmosferi, uz nadmetanje vladajućih stranaka, opozicionih lista i studentskog pokreta.

Među najvažnijim temama kampanje su odgovornost institucija, borba protiv korupcije, ekonomska politika, standard građana i spoljnopolitičko usmerenje Srbije.

Političke snage okupljene oko Srpske napredne stranke nastoje da očuvaju podršku birača, dok opozicione stranke i studentski pokret ističu potrebu za promenama u funkcionisanju institucija i unapređenjem izbornih uslova.

Studentski pokret, koji je dobio na značaju nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, pokušava da podršku protestima pretvori u parlamentarni uticaj. Njegov izborni rezultat predstavljaće jedan od važnih pokazatelja odnosa snaga na političkoj sceni.

Šta pokazuju predizborne ankete?

Predizborna istraživanja i projekcije mandata ukazuju na značajnu konkurenciju između najvećih političkih blokova, ali ih treba tumačiti uz oprez. Rezultati zavise od metodologije istraživanja, veličine uzorka, broja neodlučnih birača i izlaznosti.

Ipak, sadašnja istraživanja daju prednost vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, Prema tim projekcijama SNS neće osvojiti parlamentarnu većinu,  a njima za petama je odmah Studentski pokret.

Za formiranje parlamentarne većine potrebno je najmanje 126 od ukupno 250 poslaničkih mandata. Konačna raspodela zavisiće od glasova koje osvoje izborne liste, primene izbornih pravila i rezultata manjinskih lista.

Broj prijavljenih birača iz dijaspore predstavlja važan podatak za ove izbore, ali se njihov stvarni uticaj može proceniti tek nakon glasanja i objavljivanja rezultata. Broj prijavljenih birača ne znači da će svi izaći na birališta.

Dijaspora kao važan deo izbornog procesa

Više od 102.000 prijavljenih birača u inostranstvu pokazuje da interesovanje građana Srbije za učešće na izborima van zemlje raste. Ipak, koliko će birača zaista glasati zavisiće i od dostupnosti biračkih mesta, troškova putovanja i informisanosti o proceduri.

Za deo dijaspore glasanje predstavlja način da učestvuje u političkom životu zemlje sa kojom je i dalje povezana porodičnim, društvenim i profesionalnim vezama.

Naslovna fotografija: AI generisana ilustracija, ostale fotografije sa glasanja na izborima 2023. godine