Zorana Kovačević među 2 odsto najuticajnijih naučnika sveta!

Nauka koja nastaje na Univerzitetu u Novom Sadu dobila je još jedno značajno međunarodno priznanje. Prof. dr Zorana Kovačević, vanredna profesorka Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta, uvrštena je na Stanford/Elsevier listu dva odsto najuticajnijih naučnika sveta za 2026. godinu.

Prema objavljenim informacijama, priznanje je zasnovano na citiranosti naučnih radova tokom 2025. godine, na osnovu podataka iz baze Scopus, a u obračunu koji se odnosi na profesorku Kovačević korišćen je pokazatelj bez autocitata.

Ovo dostignuće predstavlja međunarodno priznanje njenom istraživačkom radu, ali i priliku da se pažnja javnosti usmeri na naučne teme kojima se bavi. Njena istraživanja povezuju veterinarsku medicinu, farmakologiju i toksikologiju sa jednim od važnih izazova savremene medicine — očuvanjem delotvornosti antimikrobnih lekova.

Od farmacije do veterinarske farmakologije

Dr Zorane Kovačević  završila je 2007. godine integrisane akademske studije farmacije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Doktorat iz oblasti farmakologije i toksikologije, u okviru veterinarske medicine, stekla je 2016. godine na Departmanu za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta istog univerziteta. Specijalističke akademske studije iz industrijske farmacije završila je 2019. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Danas kao vanredna profesorka na Departmanu za veterinarsku medicinu učestvuje u nastavnom i naučnoistraživačkom radu, a njena stručna interesovanja obuhvataju antimikrobnu rezistenciju, primenu antimikrobnih lekova u veterinarskoj medicini i razvoj veterinarskih lekova.

Prema biografskim podacima objavljenim u materijalu sa stručnog skupa 2024. godine, profesorka Kovačević do tada je kao autorka ili koautorka objavila više naučnih radova i saopštenja, među kojima je više od 40 radova objavljenih u časopisima sa SCI liste.

Istraživanje koje povezuje zdravlje životinja i ljudi

Jedna od centralnih oblasti njenog naučnog rada jeste antimikrobna rezistencija, odnosno sposobnost mikroorganizama da postanu otporni na lekove koji se koriste u lečenju infekcija.

Ovaj problem predstavlja veliki izazov za savremenu medicinu i veterinarsku praksu. Kada bakterije razviju otpornost na antibiotike, infekcije mogu postati teže za lečenje, izbor delotvornih lekova se smanjuje, a rizici po zdravlje životinja i ljudi rastu.

Upravo zbog toga naučna istraživanja usmerena na pravilnu primenu antimikrobnih lekova imaju značaj koji prevazilazi okvire jedne medicinske discipline.

U veterinarskoj medicini antibiotici se koriste za lečenje različitih bakterijskih infekcija kod kućnih ljubimaca i životinja koje se uzgajaju za proizvodnju hrane. Njihova primena mora biti stručno opravdana, uz odgovarajući izbor leka i poštovanje preporučenog načina lečenja.

Značaj ove teme ogleda se i u konceptu „Jedno zdravlje“, koji polazi od povezanosti zdravlja ljudi, životinja i životne sredine. Mikroorganizmi i geni odgovorni za otpornost na antimikrobne lekove mogu se širiti kroz različite ekosisteme, zbog čega je za rešavanje problema neophodna saradnja stručnjaka iz više oblasti.

Odgovorna primena antibiotika

Među naučnim radovima prof. dr Zorane Kovačević nalazi se i istraživanje objavljeno 2022. godine u međunarodnom časopisu Antibiotics, pod naslovom „Veterinary Practitioners’ Standpoints and Comprehension towards Antimicrobial Use—Are There Opportunities for Antimicrobial Stewardship Improvement?“.

Rad se bavi stavovima i razumevanjem veterinara u vezi sa primenom antimikrobnih lekova, kao i mogućnostima za unapređenje odgovorne upotrebe ovih sredstava u veterinarskoj praksi.

Takva istraživanja važna su zato što uspešno suzbijanje antimikrobne rezistencije ne zavisi samo od razvoja novih lekova. Podjednako su značajni znanje stručnjaka, način donošenja terapijskih odluka i primena preporuka koje pomažu da se antibiotici koriste onda kada su zaista potrebni.

Dodatni doprinos ovoj temi predstavlja rad objavljen 2020. godine u časopisu PLOS ONE, pod naslovom „Mapping knowledge and comprehension of antimicrobial stewardship and biosecurity among veterinary students“. U njemu su razmatrani znanje i razumevanje studenata veterinarske medicine u vezi sa odgovornom primenom antimikrobnih lekova i biosigurnosnim merama.

Primena lekova kod kućnih ljubimaca

Naučni interes profesorke Kovačević obuhvata i primenu lekova u lečenju malih životinja. U septembru 2025. godine objavljen je rad „Compounding and Use of Human Medicinal Products in Small Animal Practice: What Are the Perspectives of Veterinarians?—A Pilot Study“ u časopisu Veterinary Sciences.

Istraživanje se bavi perspektivama veterinara u vezi sa pripremom lekova i upotrebom lekova namenjenih ljudima u praksi sa malim životinjama.

Ova tema ima neposrednu praktičnu dimenziju, jer se veterinari u određenim situacijama suočavaju sa potrebom da terapiju prilagode konkretnoj životinji. Takve odluke zahtevaju stručno znanje, procenu koristi i rizika i poštovanje važećih pravila za primenu lekova.

Zajednička nit ovih radova jeste nastojanje da se naučna saznanja povežu sa praktičnim pitanjima veterinarske medicine — od pravilnog lečenja infekcija do bezbedne primene farmakoloških preparata.

Međunarodna saradnja

Pored individualnog istraživačkog rada, prof. dr Zorana Kovačević uključena je i u organizaciju naučnih aktivnosti posvećenih antimikrobnoj rezistenciji.

Prema dostupnoj biografiji, idejna je tvorac i predsednica naučnog odbora međunarodne naučne konferencije „Antimikrobna rezistencija – trenutno stanje i perspektive“, organizovane u Novom Sadu u okviru aktivnosti Departmana za veterinarsku medicinu.

Ovakvi skupovi omogućavaju istraživačima i stručnjacima da predstave rezultate svojih istraživanja, razmene iskustva i razgovaraju o izazovima koji zahtevaju koordinisan pristup.

Međunarodna saradnja posebno je važna u istraživanju antimikrobne rezistencije, jer se otpornost mikroorganizama ne zaustavlja na državnim granicama.

Šta zapravo znači biti među dva odsto najuticajnijih naučnika?

Stanford/Elsevier lista predstavlja međunarodno rangiranje zasnovano na bibliometrijskim pokazateljima, odnosno podacima o naučnim publikacijama i njihovoj citiranosti.

U njenom formiranju koriste se podaci iz baze Scopus i kompozitni pokazatelji koji uzimaju u obzir više dimenzija naučnog uticaja, a istraživači se razvrstavaju prema naučnim oblastima i podoblastima. Postoje odvojene kategorije za rezultate tokom celokupne karijere i za uticaj ostvaren u pojedinačnoj godini.

U slučaju prof. dr Zorane Kovačević, priznanje za 2026. godinu odnosi se na godišnji naučni uticaj, odnosno citiranost radova tokom 2025. godine, prema objavljenim informacijama o njenom uvrštavanju.

Važno je razumeti da se ovakvo rangiranje ne zasniva isključivo na broju objavljenih radova. Citiranost i drugi bibliometrijski pokazatelji koriste se kako bi se procenilo koliko su naučni rezultati prepoznati i korišćeni u daljim istraživanjima.

Priznanje i za fakultet u Novom Sadu

Uvrštavanje prof. dr Zorane Kovačević na Stanford/Elsevier listu predstavlja značajan rezultat za nju kao istraživača, ali i priliku da se istakne naučni rad koji se razvija na Departmanu za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

U oblasti veterinarske medicine takav doprinos ima dodatnu težinu, jer se naučna saznanja mogu odraziti na zdravlje i dobrobit životinja, bezbednost hrane, odgovornu upotrebu lekova i zaštitu javnog zdravlja.

Uspeh prof. dr Zorane Kovačević pokazuje koliko su relevantna istraživačka pitanja, posvećenost naučnom radu i povezivanje znanja iz različitih oblasti važni za savremenu veterinarsku medicinu.