Nova pravila Nemaca za strance: Ovo se neće svideti ni Srbima!

U Nemačkoj radi oko 546.000 ljudi sa Zapadnog Balkana, dok u ovoj zemlji istovremeno nedostaju desetine hiljada stručnih radnika. Uprkos tome, planira se prepolovljavanje kvote za dolazak radnika iz regiona, a najavljene su i promene u organizaciji radnog vremena. Od 1. novembra 2026. važe i stroža pravila za ispit iz nemačkog jezika DTZ.

Evo šta se menja, šta je već odlučeno, a šta je još u fazi predloga i kako bi sve to moglo da utiče na građane Srbije.

Nemačku očekuje nekoliko važnih promena koje bi mogle da utiču na ljude koji tamo već rade, one koji planiraju odlazak, ali i na sve koji žele da dugoročno ostanu u ovoj zemlji i steknu uslove za trajni boravak ili državljanstvo.

U centru pažnje su tri teme: moguća fleksibilizacija radnog vremena, planirano smanjenje kvote za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana i stroži uslovi za polaganje ispita iz nemačkog jezika.

Iako se ove promene često predstavljaju kao deo jedinstvenog paketa, reč je o različitim merama, koje nemaju isti pravni status niti će na isti način uticati na zaposlene.

Radni dan od 12 sati

Jedna od tema koja izaziva najviše pažnje jeste mogućnost uvođenja fleksibilnijeg radnog vremena, uključujući smene koje bi mogle da traju i do 12 sati.

Nemačka vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD najavila je reformu Zakona o radnom vremenu, sa idejom da se dosadašnje dnevno ograničenje zameni fleksibilnijim pravilima zasnovanim na maksimalnom nedeljnom radnom vremenu.

Prema trenutno važećim propisima, radni dan u Nemačkoj po pravilu ne sme da traje duže od osam sati. Produženje na deset sati dozvoljeno je pod određenim uslovima, ukoliko se u propisanom obračunskom periodu prosečno radno vreme vrati na osam sati dnevno.

Upravo bi promena ovog sistema mogla da otvori prostor za drugačiju organizaciju smena i duže radne dane u pojedinim delatnostima.

Međutim, radni dan od 12 sati još ne treba predstavljati kao opšte pravilo koje je već uvedeno za sve zaposlene. O reformi se raspravlja, a među političkim partnerima postoje neslaganja oko toga koliko fleksibilnosti treba omogućiti poslodavcima i kakvu zaštitu treba zadržati za zaposlene. Nemačka javna televizija DW izvestila je 18. oktobra 2026. o sporu unutar koalicije povodom ove reforme.

Zagovornici promena smatraju da bi fleksibilniji raspored mogao da pomogne kompanijama u periodima povećanog obima posla, sezonskim delatnostima i poslovima koji zahtevaju duže smene. Kritičari, međutim, upozoravaju na rizik od preopterećenja zaposlenih i narušavanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Za radnike iz Srbije koji su zaposleni u fabrikama, građevinarstvu, hotelima, restoranima i logistici, konačna pravila mogla bi da budu posebno važna. Ipak, eventualna fleksibilizacija ne znači automatski da će svi morati da rade po 12 sati dnevno.

Kvota za nove radnike duplo manja

Još konkretnija promena odnosi se na pravilo za Zapadni Balkan (Westbalkanregelung), poseban program koji građanima Srbije i još pet zemalja omogućava dolazak u Nemačku radi zaposlenja.

Prema planu nemačke vlade, od januara 2027. godine godišnja kvota trebalo bi da bude smanjena sa 50.000 na 25.000 odobrenja za zapošljavanje.

Ovo smanjenje deo je predloga za izmenu nemačkih propisa o zapošljavanju stranih radnika. Prema informacijama objavljenim u oktobru, predlog još treba da prođe odgovarajuću proceduru, pa ga ne treba poistovećivati sa promenom koja je već stupila na snagu.

Pravilo za Zapadni Balkan uvedeno je 2016. godine i obuhvata državljane Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.

Njegova važna prednost jeste to što omogućava zapošljavanje u različitim zanimanjima, uključujući i poslove za koje nije neophodno formalno priznavanje stručne kvalifikacije, uz ispunjavanje ostalih uslova za vizu i zaposlenje.

Ako kvota bude smanjena na 25.000 godišnje, to bi značilo manje mesta za nove kandidate koji žele da dođu upravo preko ovog programa.

Važno je, međutim, naglasiti da se ne radi o prepolovljavanju ukupnog broja radnika sa Balkana u Nemačkoj, već o smanjenju broja novih odobrenja kroz određeni kanal za zapošljavanje.

Sa Balkana više od pola miliona radnika

Koliko su radnici iz regiona važni za nemačku privredu pokazuju podaci Savezne agencije za rad. Prema tim podacima za septembar 2026. godine, u Nemačkoj je bilo zaposleno oko 546.000 državljana zemalja Zapadnog Balkana koji podležu obaveznom socijalnom osiguranju.

Od tog broja, oko 287.000 ljudi, odnosno 53 odsto, radi na poslovima najmanje na nivou kvalifikovanog stručnog radnika. Gotovo polovina te grupe zaposlena je u zanimanjima u kojima postoji nedostatak radne snage.

Ovi podaci pokazuju da radnici iz Srbije i regiona nisu važni samo za poslove za koje nisu potrebne visoke kvalifikacije, već i za niz stručnih zanimanja koja su ključna za funkcionisanje nemačke privrede.

Zbog toga se najavljeno smanjenje kvote ne posmatra samo kao pitanje migracione politike, već i kao problem za poslodavce koji već imaju poteškoće da pronađu dovoljno zaposlenih.

Nedostaje oko 148.000 stručnih radnika

Posebno zanimljiv paradoks jeste to što Nemačka planira ogromna ulaganja u infrastrukturu, dok istovremeno razmatra smanjenje jednog od programa za dolazak radnika iz inostranstva.

Nemačka je formirala poseban finansijski fond od 500 milijardi evra za infrastrukturu i klimatsku neutralnost, namenjen ulaganjima u saobraćaj, energetiku, digitalizaciju i druge oblasti tokom perioda od 2025. do 2036. godine.

Međutim, za realizaciju ovakvih projekata nisu dovoljna samo finansijska sredstva. Potrebni su ljudi koji mogu da grade, popravljaju, instaliraju, projektuju i održavaju infrastrukturu.

Prema studiji Instituta nemačke privrede (IW), u periodu od jula 2025. do juna 2026. godine u proseku je nedostajalo oko 148.047 stručnih radnika za zanimanja povezana sa infrastrukturom, energetskom tranzicijom i digitalizacijom.

Posebno su traženi električari, stručnjaci za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, mehaničari i radnici u industrijskom održavanju.

Savezna agencija za rad protivi se smanjenju kvote za Zapadni Balkan i upozorava da bi ono moglo dodatno da oteža pronalaženje radnika i pojača nedostatak stručnjaka.

Građevinarstvo, transport, logistika i ugostiteljstvo spadaju među sektore u kojima radnici iz regiona već imaju značajnu ulogu.

Tako se postavlja pitanje kako će Nemačka istovremeno sprovesti velike infrastrukturne projekte i odgovoriti na nedostatak radne snage ukoliko se broj novih odobrenja za dolazak radnika iz Zapadnog Balkana smanji.

Šta sve ovo znači za zaposlene iz Srbije?

Za građane Srbije koji već legalno rade u Nemačkoj, najavljeno smanjenje kvote samo po sebi ne znači gubitak posla, vize ili boravišne dozvole. Kvota se odnosi na odobrenja za dolazak i zapošljavanje putem pravila za Zapadni Balkan, a ne na ukupan broj ljudi koji već žive i rade u zemlji.

Najveće posledice mogle bi da osete osobe koje tek planiraju odlazak u Nemačku, naročito one koje se oslanjaju na ovaj program kao najjednostavniji put do zaposlenja. Ako smanjenje bude usvojeno, očekivano je da će konkurencija za raspoloživa mesta biti veća, a pojedini kandidati možda će morati da čekaju duže ili da razmotre druge zakonske mogućnosti za zapošljavanje.

Za stručne radnike, kao što su električari, mehaničari, instalateri, profesionalni vozači i drugi radnici čija su zanimanja tražena, mogu postojati i alternativni putevi za dobijanje radne dozvole, u zavisnosti od kvalifikacija i konkretnih uslova. Drugim rečima, odlazak u Nemačku ne bi bio potpuno zaustavljen, ali bi za deo kandidata mogao da postane komplikovaniji.

Od 1. novembra teži ispit iz nemačkog jezika

Promene se ne odnose samo na rad i zapošljavanje. Od 1. novembra 2026. godine stupaju na snagu stroža pravila za ispit DTZ (Deutsch-Test für Zuwanderer), koji se koristi za proveru znanja nemačkog jezika kod doseljenika, naročito polaznika integracionih kurseva.

Nova pravila objavljena su u nemačkom Saveznom službenom glasniku u oktobru 2026. godine. Njima se menjaju uslovi za dobijanje potvrde o znanju jezika na nivou B1. Do sada je za dobijanje ukupnog rezultata B1 bilo dovoljno da kandidat ostvari nivo B1 u govornom delu i u najmanje jednom od dva preostala područja: pisanju ili kombinovanom delu slušanja i čitanja.

Od 1. novembra kandidat će morati da pokaže nivo B1 u govoru i u najmanje jednom od ta dva područja, dok će u preostalom području morati da ostvari najmanje nivo A2. To praktično znači da više neće biti moguće potpuno preskočiti pisani deo ispita ili ga ostaviti na veoma niskom nivou, a ipak dobiti ukupnu potvrdu B1 na osnovu dobrih rezultata u drugim delovima. Promena je uvedena kako bi se povećala pouzdanost ispita i sprečile zloupotrebe.

Za ljude iz Srbije i regiona koji planiraju dugoročan ostanak u Nemačkoj, ova izmena može biti važna jer se nivo B1 koristi u pojedinim postupcima vezanim za boravak i državljanstvo. Ipak, jezički uslovi zavise od konkretnog postupka, pa B1 nije univerzalni zahtev za svaku boravišnu dozvolu.

Oni koji već imaju odgovarajuću potvrdu ne bi trebalo automatski da budu obavezni da ponovo polažu ispit samo zbog promene pravila. Nova pravila prvenstveno menjaju uslove za kandidate koji tek polažu DTZ.

Između potrebe za radnicima i strožih pravila

Najavljene i usvojene promene pokazuju da se Nemačka nalazi pred važnim odlukama o tržištu rada i integraciji stranih državljana.

S jedne strane, zemlja želi da omogući fleksibilniju organizaciju radnog vremena i razmatra smanjenje kvote za dolazak radnika sa Zapadnog Balkana. S druge strane, već zapošljava oko 546.000 ljudi iz ovog regiona, planira ulaganja od 500 milijardi evra i suočava se sa manjkom od oko 148.000 stručnih radnika u oblastima važnim za buduće infrastrukturne projekte.

Uz to, od 1. novembra 2026. primenjuju se stroži uslovi za dobijanje potvrde B1 kroz ispit DTZ. Za građane Srbije najvažnije je da razumeju da ove promene nemaju isti status: nova pravila za ispit DTZ stupaju na snagu 1. novembra, smanjenje kvote za Zapadni Balkan za sada je planirano za januar 2027, dok reforma radnog vremena još zahteva konačne odluke.

Zato će naredni meseci biti važni za sve koji već rade u Nemačkoj ili tek planiraju odlazak. Konačni propisi pokazaće koliko će se uslovi promeniti i kakve će posledice imati po radnike iz Srbije i ostatka regiona.