Carica Jelena „oživela“ u Kopenhagenu

Monodrama Jelene Mile, srpsko-švedske glumice, u sali Crkve Svetog velikomučenika Georgija

U sali Crkve Svetog velikomučenika Georgija u Kopenhagenu, večeras je izvedena monodrama „Carica Jelena, majka cara Konstantina“, u kojoj je srpsko-švedska glumica Jelena Mila oživela lik jedne od najznačajnijih žena ranog hrišćanstva. Publika je predstavu ispratila dugotrajnim aplauzom, odajući priznanje umetničkom izvođenju i snažnoj priči glumice o veri, istrajnosti i duhovnom nasleđu.

Gostovanje je organizovao Odbor za kulturu parohije Srpske pravoslavne crkve u Kopenhagenu, a glumicu i predstavu najavio je predsednik ovog Odbora Tihomir Barbulović. Reči zahvalnosti po završetku predstave glumici je uputio i starešina hrama otac Milan Gardović.

Monodrama, čiji je tekst napisala Silvana Hadži Đokić, po ideji  nekadašnjeg rektora Bogoslovije u Beogradu Radovana Bigovića donosi priču o životnom putu Svete carice Jelene, majke cara Konstantina Velikog, ličnosti koja je ostavila dubok trag u istoriji hrišćanstva. Od detinjstva i mladosti, preko braka sa Konstancijem Hlorom i složenih prilika na rimskom carskom dvoru, do hodočašća u Jerusalim i predanja o pronalasku Časnog krsta, pred publikom se odvija dramatična sudbina žene čiji su život i vera postali deo hrišćanskog nasleđa.

Život Svete Jelene neraskidivo je povezan sa vremenom velikih promena u Rimskom carstvu i istoriji hrišćanstva. Njen sin, car Konstantin Veliki, zajedno sa carem Licinijem, doneo je 313. godine Milanski edikt, kojim je hrišćanima omogućena sloboda veroispovesti. Sveta Jelena ostala je upamćena i po svom hodočašću u Svetu zemlju, dobrotvornom radu i predanju o pronalasku Časnog krsta na kojem je bio raspet Isus Hristos. Kroz monodramsku formu, ova istorijska ličnost dobija glas i scenski život.

Priča o carici Jeleni nije samo svedočanstvo o jednom istorijskom vremenu već i priča o snazi vere, ličnim iskušenjima i duhovnom preobražaju. U ambijentu hrama i među publikom koja čuva svoje duhovne i kulturne korene, ova tema dobila je posebnu bliskost i značenje.

Jelena Mila, umetničko ime Jelene Ivanišević Paunović, rođena je u Beogradu 22. novembra 1968. godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Na filmu je debitovala 1988. godine, u ostvarenju „Kako je propao rokenrol“.

Umetnica između srpske i švedske kulture 

Tokom svoje karijere igrala je na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Podgorici, kao i na pozorišnim scenama širom nekadašnje Jugoslavije.

Od 1998. godine živi i radi u Stokholmu, gde je nastavila svoj umetnički put kao glumica i producentkinja. Između 2005. i 2008. godine ostvarila je tri zapažene uloge u Dramatenu, Kraljevskom dramskom pozorištu u Stokholmu, čime je ostvarila značajan profesionalni iskorak u švedskom pozorišnom prostoru. Završila je i master studije filmskih nauka, sa usmerenjem na produkciju, na Univerzitetu u Stokholmu.

Pored glumačkog rada, Jelena Mila se bavi filmskom i pozorišnom produkcijom, a poslednjih godina angažovana je i na razvoju i promociji novog balkanskog filma u nordijskim zemljama, kroz festivalski rad i sopstvene produkcijske projekte.

Monodrama „Carica Jelena, majka cara Konstantina“ deo je njenog umetničkog angažmana kojim se istorijske i duhovne teme približavaju publici u različitim zemljama. Posle gostovanja u Srbiji, Švedskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Poljskoj, predstava je evo stigla i do publike u Kopenhagenu.

Druženje sa publikom 

Po završetku predstave usledio je srdačan i prijatan razgovor sa prisutnima. U neposrednom susretu sa publikom, Jelena Mila podelila je i zanimljivu vest da je u pripremi film o carici Jeleni, što je dodatno probudilo interesovanje za ovu istorijsku ličnost i njenu životnu priču.

Večerašnji susret u Kopenhagenu bio je više od pozorišnog događaja. Bio je to susret umetnosti, istorije i duhovnosti, prilika da se kroz snagu glumačke reči podsetimo ličnosti koje su obeležile hrišćansku istoriju i nasleđa koje i danas povezuje ljude, bez obzira na to koliko su daleko od zemlje svojih predaka.

Za srpsku zajednicu u Danskoj, ovakvi kulturni programi predstavljaju dragocen doprinos očuvanju duhovnog i kulturnog identiteta, ali i priliku da se bogatstvo srpskog istorijskog i hrišćanskog nasleđa predstavi novim generacijama.