„Рађене су илустрацијом цртица и тачкица које су изузетно посебне, јер су на потпуно исти начин илустроване птице у Мирослављевом јеванђељу. Постоје историчари и историчари уметности који тврде да је уметник, док је гледао управо ове птице, стварао илустрације у Мирослављевом јеванђељу“.
Ово нам прича кустос Музеја Херцеговине, археолог Јелена Пујић, док стојимо поред једне од камених плоча са интригантним, прелепим птицама.
Највише плоча пронађено је у манастиру Завала, на најзападнијем ободу Поповог поља, а неке и на оближњем археолошком налазишту Црквина, где су остаци две цркве, Светог Петра и Свете Петке. Плоче са рељефом птица су пронађене и у самом селу, узидане су у куће.
За потребе које цркве је уметник у камену клесао ове птице, само је једна мистерија, а делимично је осветљава веома важна чињеница, која отвара нову интригу – рајске птице из Завале готово су идентичне птицама које су украс најзначајнијег ћириличног споменика српско – словенске писмености из 12. века, Мирослављевог јеванђеља.
На месту где су птице пронађене, у манастиру Завала, игуман Василије нас дочекује са архивском грађом музеја Југославије из прошлог века.
Док прелистава научни рад првих истраживача птица, објашњава да се дуго веровало да је манастирска црква Ваведења Пресвете Богородице подигнута у 12. веку, до последњих, недавно урађених истраживања. Првобитна црква је знатно старија, датована је од 9. до 11. века.
„Темеље ове садашње цркве урадили су до тих старијих темеља, нису их ставили на те старе темеље. Кад смо вршили ископавања пронашли смо те темеље старе, мале цркве. Апсида је иста, она је остала на старим темељима, само је дозидана у висину“, објашњава игуман.
На основу димензија, врсте материјала и обраде рељефа, плоче са каменим птицама готово сигурно припадају једној целини.
Највеће изненађење, када се плоче споје, уклапају се у ширину олтарске преграде првобитне манастирске цркве, доњи су део зида који је делио олтар од наоса цркве, што руши теорију археолога Свеучилишта у Мостару који последњих година истражују оближњу Црквину, да су део Цркве Светог Петра.
„Стручњаци су урадили реконструкцију ових камених плоча које би могле да се сместе у димензије наше старе цркве. Она никако није могла бити на неком другом месту, јер није била тако мала. Све друге цркве на околним местима су веће“, каже отац Василије.
Завалске, прероманичке птице изузетно су важне, ови украси на каменој пластици заправо се сматрају религијским представама, а такво је представљање карактеристично за залеђе провинције Далмације.
Птице и у прозору цркве у Завали
Недавно су стручњаци Свеучилишта у Мостару на локалитету Црквине, недалеко од манастира, пронашли још једну камену плочу.
Међутим, навећи део ове интригантне камене пластике, делове некадашњег олтара, чува Музеј Херцеговине у Требињу, чак 13 плоча. Откривене су 1957. године када је истраживана Завала и пренете у Требиње.
Међутим, једна плоча ипак је остала у Завали. Отац Василије нас води до ње, уграђена је у североисточни прозор цркве:
„То је неко уградио, кад се обнављало, кад се проширивала црква, можда 1514. године. Имамо сачуван документ из те године, тражи се дозвола за обнову мале трошне цркве у Завали“, каже игуман.
Док гледамо птицу у прозору ове важне светиње у којој је прве кораке ка духовном уздизању направио Свети Василије Острошки, схватамо да је веза завалских птица са Мирослављевим јеванђељем јасна и лаику.
