Најнеобичнија прича српске дијаспоре
Живот као на филму. Такав је био живот Војислава Говедарице, познатији под надимком Воја Крстарица. У Холивуду је градио каријеру под уметничким именом „Voyo Goric“. Био је познати српско-амерички глумац, каскадер и телохранитељ. Рођен је 1940. године у Гацку (Источна Херцеговина), а преминуо је 5. децембра 2023. године у Лос Анђелесу, у 83. години живота.
Његов животни пут од српског дечака до холивудских сетова спада у најнеобичније приче српске дијаспоре.
Пре одласка у Америку, Говедарица је живео у Београду. Због свог маркантног физичког изгледа, висине, снаге, са динарским цртама лица, типичног за Србина Динарца, радио је као спасилац на плажи и избацивач у ноћним клубовима.
У свет домаћег филма увео га је чувени редитељ Пуриша Ђорђевић, који му је дао прве епизодне улоге, попут филма „Тренер“ из 1978. године. Тада је и добио надимак „Воја Крстарица“ због своје масивне грађе.
Говедарица је отишао у САД у својој 41. години (1981. године). Првобитно је радио у Малибуу као лично обезбеђење и телохранитељ. Захваљујући свом послу, упознао је Sylvester Stallone, којем је био лични телохранитељ. Сталоне је у њему видео савршеног негативца за свој предстојећи акциони хит, што је Воји отворило врата Холивуда.
Током каријере остварио је више од 35 улога у САД, углавном глумећи опасне момке, војнике, снагаторе. Његова најпознатија улога била је у филму „Рамбо 2“ (Rambo: First Blood Part II, 1985) и „Лавље срце“ (Lionheart, 1990).
Глумио је немилосрдног совјетског наредника Јушина, који у филму мучи Рамба.
У култном филму „Лавље срце“ био је српски легионар, наредник (Sergent), деливши кадар са Жан-Клод ван Дамом (Jean-Claude Van Damme), којег јури по Африци и САД. То је једини филм у којем се презиме Ван Дама види у кадру на маскирној униформи. У том филму Жан-Клод ван Дам тумачи лик Лиона Готјеа, припадника Легије странаца, који бежи из легионарског кампа „Асамо“ (Assamo) у Џибутију, како би помогао породици због смртно рањеног брата у Лос Анђелесу. Пошто је бекство из Легије тежак преступ, за њим су послата двојица легионара да га ухвате и врате на војни суд.
Након што Лион (Ван Дам) побеђује Атилу у крвавој уличној борби, Воја Говедарица и његов саборац легионар га коначно хватају. Дозвољавају му да оде до стана како би се емотивно опростио од снаје и мале братанице пре него што га депортују назад у Легију. Када су сели у аутомобил и кренули, дирнути његовом чашћу, пожртвованошћу према породици и храброшћу, легионари (међу којима је Воја Говедарица) одлучују да га пусте. Заустављају возило, отварају му врата и кажу му да бежи и започне нови живот у Америци, чиме филм има срећан крај.
Воја Говедарица је овом улогом оставио снажан утисак на публику, управо због тог преокрета где на крају показује људскост и срце.
Поново је сарађивао са Ван Дамом у филму „Универзални војник“ (Universal Soldier, 1992) и „Не можеш побећи“ (Nowhere to Run, 1993).
Остали запажени филмови укључују „Црвена зора“ (Red Dawn, 1984) и „Мали Никита“ (Little Nikita, 1988).
Био је у ужем избору за велику улогу у филму „Робин Худ“ са Кевином Костнером.
Иако је деценијама живео у Лос Анђелесу, није заборавио своје порекло. Домаћа публика у Србији и региону имала је прилику да га поново види на малим екранима када се појавио као гостујући глумац у четвртој сезони популарне српске серије „Убице мог оца“.
Војислав Говедарица је остао упамћен као један од ретких глумаца са простора Балкана, који је успео да уђе у елитни круг холивудских акционих звезда осамдесетих и деведесетих година 20. века.
Поред Воје Крстарице, глумац српског порекла био је Младен Џорџ Секуловић, познат као Карл Малден (1912—2009). Отац му је био из Херцеговине, из места Подосоје код Билеће. Сматра се једним од највећих карактерних глумаца у историји америчке кинематографије. Он је једини глумац српског порекла који је освојио Оскара за споредну улогу у филму „Трамвај звани жеља“ из 1951. године, а касније је био и председник Академије филмске уметности и наука — The Academy, која додељује Оскара.
Иако се Малденов успех мери највишим уметничким признањима, а успех Воје Крстарице препознатљивошћу у акционом жанру поп-културе 1980-их, обојица заузимају важно место у причама о Србима који су успели у Холивуду и Лос Анђелесу.
Међу осталим глумцима српског порекла који су кројили и обликовали своје каријере у Холивуду су Бред Декстер, Раде Шербеџија, Мила Јововић, Стана Катић, Наталија Ногулич, Бранка Катић, Стефан Капичић, Предраг Бјелац, Радивоје Раша Буквић, Џек Димић и многи други.
