Велика Плана је поднела огромне жртве у свим одбрамбено отаџбинским ратовима које су Србија и српски народ водили у двадесетом веку.
Само у Првом балканском, Другом балканском и Првом светском рату из ове, релативно мале поморавске општине, погинуло је, умрло од болести и глади или страдало на други начин најмање 3.341 официра, подофицира и војника Војске Краљевине Србије. Ако се овом броју дода и 239 официра, подофицира и војника из Сараораца, поморавског села које се у то време налазило у саставу великоплањанске општине, а које је сада у саставу Смедерева и 73 погинула и умрла борца из Мале Плане, која сада припада Смедеревској Паланци, онда је број погинулих и страдалих ратника 3.653.
Довољно да се формацијски попуни једна бригада. Поређења ради, у рату који је деведесетих година прошлог века вођен на простору БиХ лакле пешадијске бригаде ВРС бројале су између 1.500 и 2.000 бораца.
Највише погинулих је било из Лозовика, чак 473. Следе Старо Село са 374, Велика Плана са 374, Милошевац са 357 и Крњево са 346 палих ратника. Велико Орашје и Крушево дали су 283 погинула борца, из Доње Ливадице је страдало 285 јунака и јадника. Из Марковца је погинуло 276, из Ракинца и Купусине 192, из Радовања 114, из Трновча 137 и из Новог Села 130 бораца.

Због пословичне српске аљкавости, када су у питању пописи сопствених ратних жртава, али и епског страдања српског народа од 1912. до 1918. године, у којем су страдале не само читаве породице, већ и читава села и јединице, а архиве нестајале у пламену, албанским гудурама и рукама окупатора, не постоји ни приближна евиденција о томе колико војника из Велике Плане је погинуло у борби, колико је подлегло глади, изнемоглости, тифусу и другим болестима, као ни где и када су се те смрти догодиле.
Тако ја је скоро извесно да је број погинулих и већи од наведеног.
Бој за слободу отаџбине Плањани су војевали у редовима Дунавске, Шумадијске и Коњичке дивизије. Ратници са југа општине – из Марковца, Старог Села, Новог Села, Радовања и Ракинца су били у саставу Шумадијске, а њихови саборци из Плане и северних делова општине у Дунавској дивизији.
По истом територијалном принципу били су мобилисани и коњаници из Велике Плане: они са северне половине општине у Четврти коњички пук, они са југа у Трећи коњички пук.

