„Trezor sudnjeg dana“ zapravo je jedinstveno skladište, smešteno na norveškom arhipelagu Svalbard, u kojem se čuva više od 1,4 miliona uzoraka semena iz više od 100 zemalja sveta. U njemu se, između ostalog, čuva i 96 sorti iz Srbije, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Trezor je zamišljen kao rezerva koja se, ako bude sreće, nikad neće koristiti (mada je dosad otvoren tri puta), a Gaši ovu instituciju, pre svega, vidi kao riznicu znanja koja pomaže u očuvanju biološke raznovrsnosti useva na planeti.
Ko je Fuad Gaši?
Fuad Gaši (46) je profesor genetike i oplemenjivanja biljaka rođen u Bosni i Hercegovini. Tokom rata je emigrirao u Švedsku, a potom se vratio u domovinu, gde je studirao poljoprivredne nauke i genetiku i počeo da predaje na Univerzitetu u Sarajevu, piše N1info.ba.
Tokom studija se posebno zainteresovao za banke semena, u kojima se čuvaju različite sorte biljnih vrsta. Uključio se u projekat SEEDnet, Mrežu za razvoj jugoistočne Evrope u oblasti biljnih genetičkih resursa, posvećenu razvoju genskih banaka u zemljama istočne Evrope, a 2008. pokrenuo i prvu biljnu gensku banku u BiH.
Tokom pandemije koronavirusa banka se suočila sa finansijskim problemima i tadašnji koordinator Svalbardskog globalnog trezora semena, Osmund Asdal, ponudio je Gašiju da duplikate semena uskladištenog u Sarajevu pošalje projektu BOLD – „Biodiversity for Opportunities, Livelihoods and Development“ – i pozvao ga da drugi komplet pohrani u norveškom trezoru. Tad je prvi put bio na Svalbardu.
Nekoliko godina kasnije, Gaši je počeo je da radi za farmaceutsku kompaniju Novo Nordisk na projektima povezanim sa sirovinama koje se koriste u proizvodnji lekova. Bio je zadovoljan tim poslom, ali kad mu je tadašnji koordinator Svalbarda Osmund Asdal rekao da odlazi u penziju – prihvatio je njegovu poziciju.
„Radio je tamo 12 godina, a i njegov prethodnik je ostao u trezoru sve do penzije. Pomislio sam da posao na kojem svi žele da ostanu do penzije mora da bude poseban“, rekao je Gaši.
Nedavno je boravio u španskoj Valensiji, gde je na osmom Food Summitu govorio o mogućnostima koje Svalbard pruža za prilagođavanje useva budućim klimatskim uslovima, a osvrnuo se i na svoju novu funkciju.
„Najzanimljivija stvar u ovom poslu jeste koliko je raznovrstan. Svake nedelje na svoju listu dodam nešto novo. Još učim, ali već sam ranije vodio jednu gensku banku, tako da sam bio ‘s druge strane’. Prelazak na ovu funkciju bio mi je veoma lak jer svog prethodnika poznajem već 20 godina“, rekao je.
Dodao je da je projekat zajednički poduhvat norveškog Ministarstva poljoprivrede i hrane, Globalnog fonda za raznovrsnost useva i Nordijskog centra za genetičke resurse (NordGen), zbog čega uvek ima podršku kada se pojavi novi izazov.
Vrata trezora otvaraju se samo triput godišnje
Gaši je Svalbard prvi put posetio 2024. godine, kada je kao gost došao da deponuje seme iz sarajevske genske banke i tada je video samo spoljašnji deo trezora. Unutrašnjost trezora je video tek u junu 2026. godine, jer niko ne ulazi unutra bez konkretnog razloga.
„Bilo je to neverovatno iskustvo. I nije reč samo o samom ulasku – stvarni posao skladištenja kutija sa semenom, što ne radimo često jer se vrata otvaraju samo tri puta godišnje, bio je neverovatan.“
Kako kaže, poseban je osećaj kada čovek zastane i razmisli o tome šta zapravo radi – o semenu koje je rezultat pažljivog odabira i rada generacija poljoprivrednika tokom hiljada godina, kao i o činjenici da se sve to nalazi ispod planine, veoma blizu Severnog pola.
„Sve je prilično impresivno“, priznaje.
Objašnjava da Svalbardski globalni trezor semena nije banka semena u tradicionalnom smislu.
„Mi smo zapravo rezervna kopija za druge banke semena širom sveta. Naša najvažnija funkcija jeste da pomognemo genskim bankama da zaštite svoj materijal, jer upravo one održavaju biološku raznovrsnost koja nam pomaže da razvijamo nove sorte useva sposobne da prehrane stanovništvo.“
Biološka raznovrsnost je, dodaje, jedan od odgovora na izazove sa kojima se suočavaju poljoprivreda i snabdevanje hranom.
Takođe, materijal koji se šalje na Svalbard trebalo bi da bude dostupan istraživačima, edukatorima i svima koji žele da razmnožavaju biljku.
„Želimo da ostane u javnom domenu i da se koristi, jer očuvanje nije moguće bez upotrebe.“
Mi smo poput crne kutije
Da bi neka zemlja pohranila rezervnu kopiju semena na Svalbardu, sa trezorom mora da potpiše ugovor o deponovanju.
Trezor od banaka semena traži da ne deponuju materijal koji nije jedinstven, kako bi se izbeglo nepotrebno dupliranje.
„Želimo da budemo efikasni, iako još uvek imamo dosta prostora“, kaže Gaši. Svaka od tri komore za skladištenje ima kapacitet od 1,5 miliona uzoraka. Jedna komora već je popunjena, dok je počelo punjenje druge.
S druge strane, banke semena moraju da naprave i duplikate materijala koji žele da sačuvaju i pošalju ih u drugu gensku banku.
„Koliko god Svalbard bio bezbedan, ne želimo da stavimo sve seme ‘u jednu korpu’. Takođe savetujemo genske banke da sarađuju jedna sa drugom i održavaju tu zajednicu“, rekao je Gaši.
Nakon što seme stigne u trezor, nije mu potrebno dodatno održavanje.
„Mi smo poput crne kutije. Ne diramo seme; samo ga čuvamo na temperaturi od minus 18 stepeni Celzijusa, što mu omogućava da traje veoma dugo“, objašnjava Gaši.
Za sadnju semena i proveru njegove održivosti odgovorne su banke semena u pojedinačnim zemljama.
Svako seme je dragoceno
Na pitanje šta čovečanstvo gubi kada izgubi jedno seme, Gaši odgovara: „Gubimo potencijal.“
Prema njegovim rečima, može biti izgubljena sorta koja bi mogla da pomogne u razvoju nove sorte otporne na bolest koja ugrožava snabdevanje hranom ili sorte koja bi se veoma dobro prilagodila klimatskim promenama.
„Ko zna? Svako seme je dragoceno jer su bile potrebne generacije da se razvije. To je živi organizam koji se prilagodio određenim uslovima i sadrži sav genetički materijal; u njemu se nalazi ogromna količina informacija“, objasnio je.
Banke semena čuvaju i „tradicionalno znanje“ povezano sa uzgojem svake sorte. Kada se seme regeneriše, što povremeno mora da se radi, beleži se fenotip određene sorte i podaci se čuvaju u bazama.
„Često kažem da najbogatija banka semena nije ona koja ima najraznovrsniji materijal, već ona koja najbolje razume ono što čuva. Jer to znanje može pomoći nekom poljoprivredniku da razvije drugu sortu koja bi sutra mogla da bude od ključnog značaja.“
Gaši smatra da je Svalbardski globalni trezor semena pripremljen za klimatske promene, a kao primer navodi njegov položaj.
„Naš ulaz nalazi se 130 metara iznad nivoa mora. Čak i ako se ledene kape otope i nivo mora značajno poraste, ulaz bi i dalje bio iznad nivoa mora.“
Ipak, mnogo veći problem vidi u gubitku biološke raznovrsnosti.
„Iako raznovrsnost možemo da sačuvamo u trezoru, ona ne bi trebalo da bude ograničena samo na ovaj prostor. Trebalo bi da bude na poljima.“
Moramo biti bolji u dugoročnom razmišljanju
Svalbardski trezor postoji kako bi pružio zaštitu u slučaju katastrofe, čak i ako ona nije ogromnih razmera.
„Ako želimo otporne useve, moramo da obezbedimo njihovo razmnožavanje. A da bi se to dogodilo, potrebna nam je široka genetička osnova. Potrebna nam je ta raznovrsnost“, ističe.
Na kraju razgovora za El Pais, Gaši je upitan o upozorenjima da bi veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo pre kraja ove decenije i o tome zbog čega upozorenja o klimatskim promenama ne izazivaju isti nivo panike.
Njegov odgovor zasniva se na načinu na koji ljudi razmišljaju o budućnosti.
„Ako gledamo logično: da li bi čovek pre nekoliko hiljada godina brinuo o svojim neposrednim potrebama ili bi pravio planove za narednih 50 godina? Sa evolutivne tačke gledišta, ima smisla što nismo skloni dugoročnom razmišljanju“, kaže Gaši. Ali, dodaje, čovečanstvo je sada dostiglo fazu civilizacije u kojoj može da nanese ogromnu štetu sopstvenom staništu.
„Zato moramo biti bolji u dugoročnom razmišljanju“, zaključuje.
Izvor: N1/Naslovna fotografija: Lise Åserud/AFP/Profimedia/N1
