Kod Crnjanskog u Ilandži
Juče je bio rođendan Miloša Crnjanskog. Sto dvadeset deveti. Njegovo nesuđeno rodno mesto Ilandža, banatska, obeležila je skromo ovaj važni seoski datum pomenom u crkvi, priredbom u Domu kulture i vencem kraj spomen ploče na kući koja je nekada ptipadala Milošu.
Videli smo lepe tačke. Pozdravila nas predsednica Opštine Alibunar Zorana Bratić, igrale male balerine iz škole „Dimitrije Parlić“, pevao crkveni hor „Sveta Tri jerarha“, na kraju Aleksandar Dunić i Milan Malbaša izvelu duodramu „Patrijarh Pavle“, Jovana Janjića.
„Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.“
Često nam na um dođe ovaj početak „Seoba“.
Danas ćemo umesto „U njemu, zvezda“ reći: U njemu, Miloš Crnjanski.
Pa pogledajmo Miloša u tom plavom krugu.
Začet u Ilandži, rođen slučajno u mađarskom Čongradu, kršten u Sentešu, na noge čvrsto stao u Temišvaru, tu i maturirao, nadalje se školovao i fudbal igrao u Rijeci, studirao medicinu u Beču, ne stigavši zbog rata do diplome, ratovao u Galiciji i Italiji… „Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja…“, studirao, zatim, posle Velikog rata, književnost u Beogradu, prve pesme objavio u Somboru i Sarajevu, bio profesor književnosi u Beogradu i Pančevu, novinar „Politike“ i „Vremena“, zaljubio se u Vidu Ružić, s njom putovao po Francuskoj i Italiji, oženio se, diplomatiju služio u Berlinu, Rimu i Lisabonu… Zatim dugo, dugo u emigraciji u Londonu. Dobio nagradu Akademije a nikad akademik.
Voleo Pariz, Toskanu, španske gradove, jadranska ostrva, Srem, Frušku goru i Stražilovo, Beograd i svoj Banat. „Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu!“ Čuvena „Apoteoza“.
Vratio se u smiraj života u Beograd. Sahranjen u Aleji zaslužnih građana a njegova Vida u porodičnoj grobnici Ružića. Srasli njih dvoje u teškom životu, razdvojeni posle smrti.
Ovde u Ilandži škola se zove po Milošu, Kulturni centar u Novom Sadu njegovog je imena, dani Miloša Crnjanskog održavaju se u Novom Miloševu, zadužbina njegova stanuje u Beogradu, stvari i knjige koje su nadživele Miloša i Vidu čuvaju se u Muzeju knjige „Adligat“.
Ne verujem da sam pomenuo sva mesta u kojima ima nešto što podseća na Miloša Crnjanskog.
Trebalo bi još mnogo ovakvih spomen poloča, kakva je ova na kući koja nije Miloševa.
U velikom plavom krugu nije samo jedna zvezda.
U njemu je sazveđe Miloš Crnjanski.
Ali, posebna svetlost treperi iz ove male banatske svete Ilandže.
Tekst i fotografije: Novo Tomić
