Lex specialis rešenje za crnogorski ćorsokak
Piše : Predrag Savić, advokat i pisac
Krize prouzrokovane pravnim ili drugim preprekama da legalni i legiitmni pobednici na izborima preuzmu vlast mogu se rešiti po principu lex specialis zakonskih rešenja. Pored predloženih amandama na Zakon lokokalnoj samoupravi pogodičku izbornu krizu moguće je rešiti i Izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu Crne Gore, koje bi omugućile da izbornim -žalbama odlučuje veće od troje sudija Ustavnog suda!
Nama najpoznatiji slučaj donošenja lex specialis zakona povodom izbornih rezultata je onaj iz 1997. godine u Srbiji. Tada je u drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji 19996. godine, koalicija opozicionih partija „ Zajedno“ pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990.
Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske i studentske proteste, posle čega je donet specijalni zakon. Usvajanje tog specijalnog zakona, tražio je lično Slobodan Milošević! Zakon stupio je na snagu u februaru 1997. godine. Tim zakonom priznata je pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a na čelu sa Felipeom Gonzalesom.
U Podgorici je, danas nešto jednostavnija situacija. Niko ne osoporava izborne rezultate, ali zbog nedorečenih zakonskih rešenja i nefunkcionalnosti Ustavnog suda, nemoguće je proiglasiti konačne rezultate!
Sve se rešava imenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu , tačnije jedne jediine odredbe iz člana 39. stav 1 koja glasi:
„Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sjednici svih sudija (u daljem tekstu: sjednica Ustavnog suda), kao i na sjednici vijeća sastavljenog od troje sudija (u daljem tekstu: vijeće) kad, u skladu sa Ustavom, odlučuje o ustavnoj žalbi“.
Ta odredba bi se doponula na način što bi se iza reči ustavna žalba, dodale reči „ kao i u slučajevima kada je izjavljena žalba Ustavnom sudu Crne Gore protiv rješenja Državne izborne komisije povodom izbora od 14. oktobra 2022. godine, a po osnovu člana 110. stav 2. Zakona o izboru odbornika i poslanika“. Zakon o izmenama i dopuna Zakona o Ustavnom sudu Crne Gore morao bi da se usvoji po hitnom postupku!
Naravno, preložena izmena može da se usvoji i bez striktnog pominjanja 24. oktobra 2022. godine, ali mislim da je bitno prvo rešiti aktelni i akutni problem sa podgoričkim izborima, i da je potom , preko neophodno izabrati još četvoro sudija Ustavnog suda!
Dopunama pomenute odredbe strovrila bi se mogućnost da Vijeće od troje sudija Ustavnog suda odlučuje o takozvanim izbornim žalbama. Podsećamo i da Evropski sud za ljudska prava u Starzburu često donosi odluke u tročlonom veću (sudijskom odboru), s tim da predstavke (tužbe) može da odbaci i sudija pojedinac, što događa u 90 odsto predmeta.
O izbornim žalbama u uporednom pravu, najćešće odlučuju tročlana sudska veća i to pri upravnim sudovima. To je uglavnom slučaj u balkanskim zemljama i njihovom okruženju! Zato bi prilikom buduće reforme izbornog zakonodavsta u Crnoj Gori povodom odlučivanja o izbornim žalbama trebalo ustanoviti sudsku zaštitu pred Upravnim sudom Crne Gore (koji u ovom trenutku ima 15 sudija), a ne pred Ustavnim sudom.
Predložene amandmanske izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, mogu predstavljati legalno rešenje, ali mišljenja sam da je ustanovljavanje mogućnosti da Ustavni sud o izbornim žalbama odlučuje u tročlanom sudskom veću, predstavlja delotvornije rešenje.
