U poseti čuvarima Odisejevih foka u Sporadima

Piše: Predrag Savić 

Mediteranske foke, ili preciznije sredozemne medvedice (Monachus monachus), jedna su od najređih i najugroženijih vrsta morskih sisara na svetu, ali su istovremeno i svojevrsni živi dokaz čistoće mora u kojem opstaju. Tamo gde se one vraćaju, gde se razmnožavaju i gde ženke još uvek nalaze dovoljno mirne pećine da donesu mladunce na svet, more je sačuvalo nešto od svoje nekadašnje čistote i divljine. Upravo zato Severni Sporadi, Alonisos i ogromno zaštićeno prostranstvo Egejskog mora oko njih predstavljaju jedno od poslednjih velikih evropskih utočišta ove životinje, koju su poznavali još antički moreplovci i čije prisustvo u Sredozemlju seže duboko u vreme Homerovih priča.

Kada sam ranije pisao o njima za portale IN4S i Tamo daleko, pod naslovom „Odisejeve foke još samo u Sporadima“, osnovna priča bila je priča o preživljavanju jedne vrste koja je vekovima delila Sredozemlje sa čovekom, a zatim, pod pritiskom lova, ribarstva, turizma, izgradnje obale i sve većeg prisustva ljudi, gotovo nestala. Ovoga puta prilika da posetim informativni centar grčke organizacije MOm – Hellenic Society for the Study and Protection of the Monk Seal omogućila mi je da tu priču dopunim podacima ljudi koji decenijama neposredno prate ove životinje.

Na fotografiji nastaloj prilikom te posete nalazimo se sa aktivistom MOm-a Ilijasom i njegovom saradnicom iz nevladine organizacije. Upravo mi je Ilijas, tokom razgovora i obilaska postavke, objasnio veliki deo onoga što je prikazano na panoima i fotografijama koje prate ovaj tekst – od načina života mediteranske medvedice, njenog razmnožavanja i ishrane…

MOm je grčka nevladina, neprofitna organizacija osnovana 1988. godine, sa ciljem proučavanja i zaštite mediteranske medvedice i, preko nje, čitavog priobalnog i morskog ekosistema Grčke. Njen rad obuhvata naučna istraživanja, spasavanje i rehabilitaciju foka, zaštitu i upravljanje morskim zaštićenim područjima, informisanje javnosti i ekološko obrazovanje. Organizacija je i zvanično priznata naučna institucija, a od 1996. ima status člana sa pravom glasa u IUCN-u.

Ilijas mi je posebno skrenuo pažnju na podatak istaknut u postavci MOm-a: više od polovine svetske populacije mediteranske medvedice živi i razmnožava se u Grčkoj. Razlog je neobična kombinacija ogromne razuđene obale, hiljada ostrva i nenaseljenih ostrvaca, morskih pećina i još uvek sačuvanih područja u kojima čovek nije potpuno preuzeo obalu.

Ilijas kaže de te brojke možda na prvi pogled deluju male. Ali kada je reč o vrsti koja je bila dovedena gotovo do iščeznuća, svako novo mladunče ima ogromnu vrednost. Osam mladunaca nisu samo statistički podatak; to je osam novih šansi da vrsta koja je Sredozemljem plivala hiljadama godina ne ostane samo crtež u prirodnjačkim knjigama.

Sredozemna medvedica može da dostigne do 2,8 metara dužine i težinu do oko 300 kilograma, a prosečan životni vek joj je oko 25 godina. Telo joj je, kao i kod drugih foka, izduženo i hidrodinamično. Nema spoljašnje ušne školjke, već male ušne otvore; dugi brkovi služe kao izuzetno osetljivi čulni organi, a oči su prilagođene uslovima slabog osvetljenja pod vodom.

Odrasli mužjak polnu zrelost dostiže približno u petoj godini. Ima crno krzno i karakterističnu belu površinu na trbuhu, dok ožiljci, naročito oko vrata i zadnjih peraja, svedoče o sukobima sa drugim mužjacima. Ženke sazrevaju nešto ranije, približno između treće i četvrte godine, sivosrebrnaste su boje, sa svetlijim trbušnim delom, a na leđima mogu nositi ogrebotine i tragove nastale prilikom parenja.

Mladunče se rađa dugačko oko jednog metra, teško približno 15 do 18 kilograma, prekriveno crnom ili tamnomrkom dlakom, sa karakterističnom svetlom površinom na stomaku. Zanimljivo je da se oblik te svetle šare razlikuje kod mužjaka i ženki, pa čak i od jedinke do jedinke. Posle približno tri meseca novorođenačko krzno zamenjuje kraće sivkasto krzno.

Mladunče se od majke odvaja i postaje samostalnije približno četiri meseca posle rođenja, kada dostiže oko 70 kilograma. Upravo prvi meseci života predstavljaju jedan od najosetljivijih perioda. Jaka nevremena, uznemiravanje pećine, prisustvo ljudi, odvajanje od majke ili povrede mogu biti kobni.