Nikola Tesla spaja Kineze, Srbe i Amerikance

U kineskoj prestonici postoji devet kompanija i institucija sa imenom srpskog genija, a još toliko ih ima širom Kine

Piše: Marko Lopušina

Krajem septembra 2026. godine, dok sam boravio u kineskoj pestonici, primetio sam da u Pekingu postoji devet kompanija i institucija koje nose ima Nikole Tesle.

Najpoznatija je svakako predstavništvo fabrike automobile “Tesla” iz SAD u Pekingu. Fabrika je u Šangaju. U Pekingu je u februaru otvoren “Tesla Inc. centar “ za veštačku inteligenciju u Kini, koji služi za lokalno treniranje Teslinih AI sistema i modela, pre svega u vezi sa softverom za potpuno samostalnu vožnju (Full Self-Driving – FSD). U planu je, naime, masovna prizovodnja automobile “Tesla” bez vozača.

-Kineski biznis se razvija poslednjih godina u znaku Nikole Tesle. U kineskoj prestonici postoji devet kompanija i institucija sa imenom srpskog genija. Toliko još ih je širom Kine. Nikola Tesla spaja Kineze, Srbe i Amerikance

U avgustu u Pekingu je registrovana i Akademija „Nikola Tesla“ koja funkcioniše na relaciji Beograd -Peking – Hongkong i služeći kao most za saradnju i tehnološko-naučne veze. Akademija koja okuplja naučnike i inovatore razvoja robotike i veštačke inteligencije. Peng Hu, direktor Tesline akademije govorio je za srpsku televiziju o tehnološkim projektima koji bi mogli da povežu Srbiju i Kinu:

-Ime Nikole Tesle sve snažnije povezuje Srbiju i Kinu, ne samo kroz istoriju nauke već i kroz tehnologije budućnosti. Od Akademije koja nosi Teslino ime do najavljene proizvodnje humanoidnih robota u Šapcu, postavlja se pitanje može li njegovo nasleđe postati osnova za novu tehnološku saradnju dve zemlje. Ja mislim da može.

Inicijativa za osnivanje centra „Nikola Tesla” u Kini pokrenuta je sa srpske strane kroz saradnju sa Kineskom asocijacijom za prekomorsku saradnju, sa ciljem da se u gradu Sudžou otvori poseban Teslin centar za promociju stvaralaštva srpskog genija. U novembru na Filipinima, tokom samita koji podržavaju Kina i Srbija, biti otvoren prvi muzej mira koji nosi ime Nikole Tesle. Tesla kao most između Srbije i Kine može da doprinese saradnia u oblasti tehnologije budućnosti. I biznis sa oznakom Teslinog imena.

Može li to pitao sam Jelenu Grubor Stefanović, direktorku Predstavništva PKS.

-Nikola Tesla je jedna od najlepših tema kroz koje možemo da povežemo Srbiju sa svetom. Njegovo delo govori o znanju, istrajnosti i hrabrosti da se razmišlja unapred. A to su vrednosti koje pružaju mnogo prostora za razgovor i saradnju s kineskim partnerima. Volela bih da Teslino nasleđe bude povod za još više obrazovnih programa, susreta mladih istraživača i zajedničkih naučnih i kulturnih projekata. Tako se poštovanje prema velikom naučniku pretvara u priliku za nove generacije. Izložba EXPO 2027. u Beogradu biće važna prilika da kineskim partnerima predstavimo Srbiju, našu privredu i mogućnosti za saradnju. Posebnu vrednost imaće susreti koji se nastave kroz konkretne poslove i zajedničke projekte – rekla mi je u Pekingu prva dama srpske privrede u Kini.

Srpska poslovna kolonija

Primer tih zajednički rešenja jeste proizvodnja robota i u Kini i u Srbiji. I bolji lasman srpskih vina u Kinu. Ukupna robna razmena Srbije i Kine u 2025. godini iznosila je 8,29 milijardi evra. Izvoz Srbije iznosio je 1,87 milijardi evra, a uvoz 6,42 milijarde evra.

Poslednjih godina stalno raste srpsko-kineska poslovna saradnja. O njoj danas u Pekingu najviše vode brigu Ambasada Republike Srbije, Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, sa još tridesetak srpskih firmi i  zajedničkih kinesko-srpskih kompanija. Oni čine srž srpske poslovne zajednice u Kini, koja je najaktivnija u Pekingu, Hongongu i Šangaju. Nezvanično ovu “radničku koloniju” čine hiljadu Srba, naši privrednici, menadžeri, IT stučnjaci, inženjeri, arhitekte, građevinci, trgovci i turistički poslenici.

-Prva srpska poslovna kolonija počela je da se stvara u Kini nakon uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranja, tada jugoslovenskih predstavništava u Pekingu. Prvi srpski biznismeni stigli su u Kinu početkom sedamdesetih godina prošlog veka kao članova privrednih predstavništava preduzeća “Sever”, “Majevica”, “14. oktobar” i “Goša”. “JAT” je otvorio svoje predstavništvo posle Titove posete Kini 1977. i nakon otvaranja Privredne komore Jugoslavije u Pekingu – pričao mi je svojevremeno Petar Ilić, naš dopisnik i potom poslovni čovek u Pekingu.

Raspad SFRJ i stvaranje SRJ, kao i SCG nisu omeli privrednu saradnju i ulazak srpskih kompanija u Kinu, jer su obe strane podržavale poslove koje su donosie privatne kompanije. Devedesetih godina u Kini posluju privrednici iz srpskih kompanija “Zepter Internacional”, “Hemofarm”, “Jugoimport SDPR”, “The East Point Holdings Ltd.” i “Asia Works”. “Hemofram” je, na primer, 1995. kao prvo jugoslovensko-kinesko mešovito preduzeće potpisao sa firmom “Jinan Yongning Pharmaceutical” ugovor o proizvodnji infuzionih rastvora. “Jugoimport SDPR je već 1997. imao sopstvenu fabriku voća, sokova i rakije u Pekingu.

-U Kini su poslovali poznati srpski biznismeni Filip Cepter, Zoran Drakulić, Jovan Čeković, Milan Panić sa kompanijom INC, Bogoljub Karić I “BK grupa”, Novosađanin Nikoli Stanković, koji je godine počeo da radi za kompaniju “Asia Works” i preko nje otišao je u Hong Kong. Kasnije je studirao kineski u Pekingu i nastavio poslovnu karijeru u Kini. Ja sam stigao u Kinu u vreme Mao Cedunga i da je prošao kroz epohe Hua Guofenga, Džao Zijanga i Džang Cemina. Vodio sam predstavništvo  “Hemofarma” od 1996. godine. Učestvovao sam u velikim poslovima sa kineskim partnerima, uključujući fabriku lekova u Đinanu. I organizovao kinesku medicinsku pomoć Jugoslaviji vredna oko 7 miliona dolara – otkrio je svojevremeno Zoran Đorđević, koji je bio i jedna od osnivača Srpske dopunske škole u Pekingu.

Kako se srpsko-kineski biznis širio to je rasla i potreba za zajedničkim poslovanjem. Godine 2014. Formiran je Srpsko – kineski poslovni klub čiji članovi su bile firme  „MCI“, “Starlink ent.ltd.” “Equestrian Adventure Serbia”, “Mimart”, “Sigma International” “C’lavie Beijing Int” “Beijing Island Corp.”, “Hokoco”, Advokati K&K, “Point/Lola”, “Ars d.o.o.”, “Orang malo”, “Alpla” i “Puluoweici Imp. and export”. Predsednik je bio Zoran Bogdanović, vlasnik firme „Starlink enterprise limitid“

Nove srpske firme

-Moja supruga Milena Bogdanović je dobia poziv za posao od jednog predstavništva naših firmi u Kini. U celoj Kini tada je živelo samo oko 300 Srba. Među kojima su bili diplomate, novinari, studenti i predstavnici oko 20 privrednih firmi. Trebalo je da ostanemo u Pekingu nekoliko meseci, ali ostali smo 20 godina – priznao je Bogdanović, koji se u Kini bavio trgovinom, uslugama i konsaltingom.

U međuvremenu srpske firme su se u Kini gasile, neke su opstajale, kao na primer, “Cepter Kina”, a nove su stizale I danas rade. Kakos am saznao kompanija “Cepter internacional” u Kini posluje sa svojom novom kompanijom I na tamošnjem tržištu nastupa sa svojim kineskim partnerima Shenzhen Shande Brothers Medical Biotechnology Co. Ltd. i Jesa Industrial Limited za Kinu. Među novim srpskim frimamai koje su se probile na kinesko tržište su “Bambi” iz Požarevca i “Aleva” iz Novog Kneževca, koje proizvode čuveni slatkiš “Plazma” I ljutu mlevenu parpiku I pokušavaju da je prodaju Kinezima.

Nove srske firme na kineskom tržištu su, na primer, “Milšped Group”,  transport i logistika, “Beohemija”, deterdženti i proizvodi za domaćinstvo, Institut „Mihajlo Pupin“,  IT, automatizacija i AI, “Largo”, gume, “Aledjo” – obrada metala, “BT Winery”, Zvonko Bogdan, Lastar i Deurić, srpska vina, koja su sve prodavanija.

Srpskim biznisom u Kini danas upravlja jedna dama, Jelena Grubor Stefanović, direktora Predsedvništva PKS u Kini. To je obrazovana i iskusna biznismenka, koja je pre rada u Kini bila, između ostalog, rukovodilac finansija u Ambasadi R. Srbije u Seulu, radila je u Vladi Srbije, kao i na poslovima poslovnog savetovanja i upravljanja projektima. Od 2021. je članica Savetodavnog odbora Antai College of Economics & Management pri šangajskom Jiao Tong Univerzitetu.

Zadovoljna je svojim poslom, jer je dinamičan. Privredna komora Srbije u Kini postoji od 2017. Sedište je u Šngaju, a ima kancelarije u Pekingu i Čangšu, prestonici provincije Hunan. Zahvaljujući PKS na sajmu CISCE u Pekingu u junu ove godine  je nastupilo 11 srpskih kompanija i institucija. Među kojima su bile “Nelt”, “JUSDA”, “Danubia Holding–Dragon Maritime”, “LogMax”, “Beohemija”, “Aleva”, “Meter & Control” i Institut „Mihajlo Pupin“.

Naslovna fotografija: Tesla novi robot u Pekingu