Poslednje veče uz svirku mog komšije Španca
MOJ POGLED IZ DABLINA Piše: Miroslav Žakula Sinoć noseći u jednoj ruci veliku crnu kesu u kojoj su se nalazili ostaci od hrane primetio sam desetak…
НАША ПРИЧА
Maratonci trče do „Prešernove kleti“
Piše: Mihailo Ješić Bila je to moja najdraža pobeda u bilo kom prethodnom ili kasnijem maratonu. Ostvario sam je 1990. godine na trećem beogradskom maratonu, protivnici…
Irci će se izvući, a šta ćemo mi?
MOJ POGLED IZ DABLINA Piše: Miroslav Žakula Ukleštena izmedju prepotetnih i bezobraznih Engleza i svetskih šerifa Amera, Irska je tražila svoje mesto pod suncem. Isuviše mala…
Kako se Irska podigla iz mrtvih
MOJ POGLED IZ DABLINA Piše: Miroslav Žakula Lep je ovo grad! Ponosan i gord na svoju istoriju. Od kada se zna za njega ovde se odlazilo…
Dugi, Čupko i perika Šabana Šaulića
Piše: Mihailo Ješić Ljudi koje sam sreo prvog dana u Večernjim novostima bili su Dugi i Čupko (Milutin Stanković i Milan Petrović) tada sekretar i kurir…
Nenadova poslednja poruka
Piše: Alex Saška Žamor u učionici se stišao kada se na vratima razreda pojavio proćelav, onizak i zdepast čovjek dobrodušnog izraza lica. Direktor gimnazije je uvijek…
Zamalo da mi bude kum Perez de Kueljar
Piše: Mihailo Ješić Zamalo da se te 1987. godine u Zagrebu okumim sa Perezom de Kueljarom, tadašnjim generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i da budem petmilijarditi stanovnik…
„Dođe mi da vrisnem“ – Oliver Mandić
Piše: Mihajilo Ješić Njegova sjajna karijera muzičara i moja novinarska počele su gotovo istovremeno, negde 74-75. godine prošlog veka. A bili smo i zemljaci, obojica Užičani.…
I kriminalci ponekad imaju „meko srce“
Piše: Mihailo Ješić Prirodom posla koji sam decenijama obavljao, a ponekad i vodjen radoznalošću, upadao sam u razne nezgodne situacije i sretao ljude koje bi najradije…
Kako je propao Čolin „biznis“ u mom Godoviku?
Piše: Mihailo Ješić Iz Ljubljane sam išao u Skoplje nekim čudnim letom „Ineks adrie“- bio je to vazdušni put bratstva jedinstva. Prvo smo sleteli u Zagreb,…