Kako do pasoša zapadnoevropskih i prekookeanskih zemalja?

Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Skandinavija i Velika Britanija među najvažnijim su destinacijama srpske dijaspore. Za mnoge naše građane zaposlenje u inostranstvu vremenom prerasta u trajno preseljenje, a sledeći korak je sticanje državljanstva.

Međutim, ne postoji jedinstveno pravilo koje važi za sve zemlje. U nekima je moguće podneti zahtev posle pet godina boravka, dok se u drugima čeka osam, devet ili deset godina. Pritom, nije dovoljno samo imati posao: presudni mogu biti vrsta boravišne dozvole, znanje jezika, prihodi, nekažnjavanost i stepen integracije.

Koliko godina boravka je potrebno?

Tabela ispod prikazuje opšte rokove za redovno sticanje državljanstva odraslih državljana Srbije. To su orijentacioni rokovi za planiranje, a ne garancija da će zahtev biti odobren.

Skandinavske zemlje: Razlike koje treba znati

Za srpske radnike koji žive u severnoj Evropi važno je razlikovati Dansku, Švedsku i Norvešku. Finska ima sopstvena pravila i često se razmatra zajedno sa nordijskim državama, iako nije deo Skandinavije u užem geografskom smislu.

Danska – dug put do državljanstva

Danska ima jedan od zahtevnijih sistema naturalizacije u Evropi. Opšte pravilo predviđa devet godina neprekidnog boravka, a kandidat uobičajeno mora da ima stalnu boravišnu dozvolu najmanje dve godine u trenutku kada se donosi zakon o naturalizaciji.

Među važnim uslovima su:
poznavanje danskog jezika;
položen test o danskom društvu i državljanstvu; finansijska samostalnost i ispunjavanje propisanih uslova u vezi sa socijalnom pomoći; nekažnjavanost i ispunjavanje pravila o dugovima prema državi; ispunjavanje uslova u vezi sa zaposlenjem.

Za radnike iz Srbije: samo višegodišnje zaposlenje ne znači automatsko sticanje državljanstva. Potrebno je pažljivo pratiti i uslove za stalni boravak i naturalizaciju.

Izcor: Zvanični danski vodič.

Švedska – stroži uslovi od juna 2026.

Švedska je dugo bila poznata po kraćem roku boravka za naturalizaciju, ali su pravila promenjena. Prema pravilima koja važe od 6. juna 2026, opšti period boravka za odrasle iznosi osam godina.
Kandidati moraju da dokažu identitet, imaju odgovarajući boravišni status i ispune uslove u pogledu načina života i finansijske samostalnosti. Nova pravila predviđaju i zahteve u vezi sa znanjem švedskog jezika i društva.

Za radnike iz Srbije: treba proveriti ne samo datum dolaska već i koji se periodi boravka priznaju. Ranije informacije na internetu o pet godina boravka mogu biti zastarele.

Izvor: Švedska migraciona agencija.

Norveška – najčešće osam godina u jedanaestogodišnjem periodu

Norveška nije članica EU, ali je važna destinacija za srpske radnike. Opšte pravilo za odrasle predviđa ukupno osam godina boravka tokom poslednjih jedanaest godina, uz odgovarajuće dozvole.

Uslovi obuhvataju i: odgovarajući boravišni status i, po pravilu, stalni boravak ili ispunjavanje uslova za njega;
ispunjavanje zahteva u pogledu norveškog jezika i društvenog znanja;
proveru identiteta i nekažnjavanosti.

Za osobe sa dovoljnim prihodima postoje posebna pravila koja mogu omogućiti kraći period boravka, najčešće šest godina tokom poslednjih deset.

Norveška dozvoljava dvojno državljanstvo, ali je važno proveriti i propise Srbije.

Izvor: Norveška uprava za imigraciju.

Praktičan savet: radnici koji planiraju dugoročan ostanak trebalo bi da čuvaju dokumentaciju o dozvolama, zaposlenju, prihodima i periodima odsustva iz zemlje.

Švajcarska – državljanstvo posle deset godina

Iako nije članica EU, Švajcarska je među važnim destinacijama srpske dijaspore.
Za redovnu naturalizaciju uglavnom je potrebno: najmanje deset godina boravka u Švajcarskoj; posedovanje dozvole stalnog boravka C; uspešna integracija i poznavanje jednog od nacionalnih jezika; ispunjavanje uslova u pogledu poštovanja zakona i poznavanja švajcarskog načina života.

Pored saveznih pravila, kantoni i opštine mogu zahtevati dodatni period boravka na svojoj teritoriji. Zbog toga uslovi nisu potpuno isti u Cirihu, Bazelu, Ženevi ili drugim kantonima.

Švajcarska dozvoljava dvojno državljanstvo prema svom zakonodavstvu, ali treba proveriti i pravila druge države čije državljanstvo kandidat poseduje.

Izvor: Državni sekretarijat za migracije Švajcarske.

Velika Britanija – pet godina, pa dodatni uslovi

Posle izlaska iz EU, Velika Britanija ima sopstveni imigracioni sistem. Za većinu radnika iz Srbije put do državljanstva ide preko odgovarajuće radne vize, a zatim statusa stalnog boravka, poznatog kao Indefinite Leave to Remain (ILR).
Uobičajeni put obuhvata:
Pet godina zakonitog boravka, ako konkretna vrsta vize vodi ka stalnom boravku.

Sticanje ILR statusa

Uobičajeno čekanje još 12 meseci nakon dobijanja ILR-a. Dokazivanje znanja engleskog jezika i polaganje testa Life in the UK.

Za supružnike britanskih državljana važe drugačija pravila: zahtev se, uz ispunjavanje ostalih uslova, može podneti nakon najmanje tri godine boravka i sticanja odgovarajućeg statusa stalnog boravka.

Važno je da ne vode sve vize automatski ka ILR-u i da se vreme provedeno u zemlji na pojedinim vrstama dozvola ne računa na isti način.

Izvor: Britanska vlada – uslovi za državljanstvo.

Šta je najvažnije za državljane Srbije?

Bez obzira na zemlju, pre podnošenja zahteva treba proveriti pet stvari:
Vrstu boravka: da li se vreme na radnoj vizi računa u potreban period.
Kontinuitet boravka: koliko dana godišnje kandidat sme da provede van zemlje.

Jezik i integraciju: da li su potrebni ispit, sertifikat ili poznavanje društvenog sistema.

Finansije i nekažnjavanost: da li postoje uslovi u vezi sa prihodima, dugovima i krivičnom evidencijom.

Dvojno državljanstvo: da li se može zadržati srpski pasoš i da li postoje dodatne obaveze prema domaćim propisima.

Za srpske radnike u inostranstvu sticanje državljanstva najčešće je višegodišnji proces. Nemačka, Francuska i Velika Britanija mogu ponuditi put do naturalizacije nakon pet godina uz dodatne uslove, dok su Danska, Austrija, Italija i Švajcarska među zemljama u kojima je redovan put duži ili posebno zahtevan.

Najvažnije je da se kandidat ne oslanja samo na broj godina provedenih na poslu, već da proveri svoju vrstu boravišne dozvole, uslove za stalni boravak i najnovije propise nadležnih organa.