Heraldika kao čuvar državnog i nacionalnog identiteta
U izdanju beogradske izdavačke kuće Poredak, upravo se pojavila nova knjiga đakona Hadži Nenada M. Jovanovića, predsednika Odbora za heraldičke i genealoške studije Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, pod naslovom: “Državna heraldika u službi formiranja novih identiteta: državni simvoli, kao element religijske i nacionalne samobitnosti“.
Tema je izrazito aktuelna, kako na srpskim, tako i na širim evropskim prostorima, jer heraldički i veksilološki izraz, iako drevan po svom nastanku, ostaje aktuelan i važan za očuvanje državnog, verskog ili nacionalnog identiteta, ali i za uspostavljanje ili prekomponovanje istog, a u skladu sa dražavotvornim ili političkim aspiracijama određenog titulara.Autor rečeno prati i argumentuje, posebno se osvrćući na primere Francuske i Italije, kao zemalja – osnivača Evropske unije, ali i rodnog mesta evropske heraldike. Istim politikološko-religiološkim metodom, on obrađuje i pitanje usvajanja i izmena državnih simvola u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i tzv. Kosovu.
Svedoci smo koliko je ta tema sveža i aktuelna. Osobito u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i nezakonitoj psevdodržavnoj tvorevini na prostoru naše pokrajine Kosovo i Metohija. Posebno su najnovija zbivanja u Crnoj Gori rečiti pokazatelj aktuelnosti naše teme, jer je odnos tamošnje vlasti prema pitanju državnih simvola isključivo motivisan nastojanjem na preoblikovanju postojećeg i formiranju nekog novog nacionalnog i verskog identiteta, a u cilju što rezolutnijeg distanciranja od sopstvenog srpskog porekla i upodbljavanja ideološkoj matrici tzv. evropskih i severnoatlantskih integracija.
Upravo smo zbog toga najveći deo našeg bavljenja u ovoj knjizi posvetili ovim primerima, predhodno uvodeći čitaoce u temu kroz primere Francuske i Italije, jer oni najbelovidije svedoče da je glavni problem politikloško-religiološke prirode i da se on odlično manifestuje, osvetljava i tumači kroz odnos prema državnim simvolima. To je, zapravo, svojevrsni identitetski heraldičko-veksilološki lahmus papir, koji svedoči o tome kakve se geopolitičke magistrale trasiraju u glavama određenih globalističkih planera, a sve u cilju preoblikovanja originalnih nacionalnih i religijskih identiteta, kao jedne od glavnih smetnji u procesu upodobljavanja ideologiji tzv. evropskih i severnoatlantskih integracija.
Dakle, zadatak ovog rada je, zapravo, da baci malo svetla na nove državne simvole pojedinih evropskih zemalja i novonastalih država i psevdodržavnih entiteta na tlu srpske heraldičke jurisdikcije, a u sklopu procesa sekularizacije i njihovog upodobljavanja ideologiji tzv. evropskih integracija ili pokušaja formiranja novih (psevdo)nacionalnih i verskih identiteta, sa svim posledicama koje to proizvodi, a naročito sa stanovišta religiologije i politikologije religije.
Potraga za zajedničkim imeniteljem evropskog identiteta se prepoznaje kao jedno od temeljnih pitanja od važnosti za sam opstanak Evropske Unije, suočene sa sopstvenom depopulacijom, militantnom sekularizacijom i nadolazećom plimom doseljenika sasvim drugačijeg religijskog identiteta, koji nisu spremni da ga se odreknu, da se asimiluju i da prigrle sekularni evropski identitet, lišen religijske sadržine i baziran isključivo na himerema ideoligije ljudskih prava i sličnih liberalnih mantri.
Primećuju to i tako značajni politički ljudi, poput Viktora Orbana, ali i drugi državnici iz krila Višegradske grupe, kao i mnogi značajni političari iz zemalja-osnivača Evropske unije. Pomenimo, npr, samo Marčela Peru, nekadašnjeg predsednika italijanskog Senata ili bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskar d’Estena i dr. Zbog toga tzv. migrantska kriza za projekat Evropske unije predstavlja veće iskušenje nego što je to, npr, bregzit, latentni sukob sa Rusijom, ekonomska dominacija Kine ili nesporazum sa Amerikom oko formiranja zajedničke evropske vojske.
Osim toga, u ovoj knjizi se, upravo zbog toga, skreće pažnja na činjenicu da je nedostatak zajedničkog identitetskog imenitelja (a po našem razumevanju on jeste religijski utemeljen), zapravo, glavni razlog za nemogućnost formiranja bilo kakve konzistentne i opšteprihvatljive evropske spoljne i odbrambene politike. Razlozi za ovo jesu prevashodno politikološko-religiološke prirode o čemu, već decenijama, neućutno govori i prof.dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka, osnivač politikologije religije, kao naučne discipline.
Elem, upravo zato smo i rekli da ta kriza vapi za rešavanjem i verodostojnim odgovorom na tragu prepoznavanja duhovnih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti Evrope, koje su, uvereni smo, na najlepši način predstavljene verodostojnim i povesnim grbovima i zastavama pomenutih zemalja. Religilogija, politikologija religije i heraldika su, takođe, pozvani i prizvani da pruže svoj značajni doprinos na polju rasvetljavanja ovih fenomena.
Autor predgovora ovom delu jeste prof.dr Boris S. Stojkovski, dugogodišnji saradnik Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma i vanredni profesor srednjovekovne istorije na Filosofskom fakultetu Universiteta u Novom Sadu, koji, između ostalog, veli: ‘
-Vrednost ovakvih knjiga je da upravo i jednom širem sloju stanovništva, onim ljudima koji možda i nisu poslenici društveno-humanističkih nauka, heraldike, veksilologije, istorije, sociologije, politikologije i dr. pruži jedan osvrt na ovu tematiku. Svako ko se zanima za ovu temu, a verujem da ih nije malo, moći će da isprati osnovne tokove pokušaja (zlo)upotrebe heraldičkih religijskih simvola u kontekstu nastanka savremenih (para)identiteta.
Za vizuelni identitet ovog izdanja bio je zadužen g-din Srećko M. Nikitović, koji je u tu svrhu koristio i umetnički rad dr Tudora-Radua Tirona, kao jednog od najvećih savremenih rumunskih i evropskih heraldičkih umetnika, koji je, baš kao i g-din Nikitović, dugogodišnji vredni saradnik Odbora za heraldičke i genealoške studije Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.
Važno je naglasiti da je ovo izdanje ugledalo svetlost dana blagodareći podršci, dobroj volji i saradnji: MIR Publishing, Centra za konzervativne studije, L’association Paris-Berlin-Moscou, IT Silver, kao i gospode: Aleksandra O. Đurđeva iz Novog Sada, Marka D. Kostića iz Edmontona, Saše Lekića iz Lenzburga i Srebrenka Vidakovića iz Beograda.
Knjigu “Državna heraldika u službi formiranja novih identiteta : državni simvoli, kao element religijske i nacionalne samobitnosti“ je moguće nabaviti direktno od izdavača http://poredak.rs/shop/
