Otac i sin ispisali istoriju američke košarke (2)

Košarkaš i trener Petar Press Maravić odrastao je u Alikvipi u Pensilvaniji, godine 1946. bio profesionalna košarkaška zvezda, a sa sinom piterom stvarao je NBA. Ovo je priča o košarkaškoj istoriji

Piše: Marko Lopušina

Petar Maravić je odrastao u Alikvipi u Pensilvaniji, u kraju Logstaun, gde je živelo dosta Srba. Njegovi roditelji Vajo i Sara Maravić došli su u SAD početkom 20. veka iz Vojne krajine. Petar je rođen avgusta 1915. godine. Kao dete dobio je nadimak Press (štampa) jer je, poput novina, imao mišljenje o svemu.

Sredinom dvadesetih godina prošlog veka, Petar je otkrio za sebe novu igru, košarku. Igrao je satima sa drugovima u Logstaunu, loptom napravljenom kod kuće, koristeći sklepani koš. Procvetao je kao igrač u srednjoj školi, uz trenera Nejta Lipa.

Godine 1935. Petar Maravić je na jednom košarkaškom meču ubacio 28 poena, koliko tada ni čitavi timovi nisu postizali u jednoj utakmici. Dobio je stipendiju na „Dejvis end Elkins“ koledžu u Zapadnoj Viržiniji 1937. godine. Bio je dobar student, predsednik studentskih organizacija. Dve godine zaredom Petar Maravić Press bio je proglašavan „najlepšim studentom u kampusu“. Bio je tada i kapiten košarkaškog tima.

Kad se vratio 1941. u Alikvipu, diploma koledža mu nije pomogla da nađe posao. Počeo je da igra za poluprofesionalni tim „Clarksburg Pjur Oilers“. Kada je na jednom meču „Iglsima“ iz Detroita ubacio 30 poena, pozvali su ga da pređe kod njih. Petar Maravić je odigrao dve sezone, 1941. i 1942. za ovu ekipu.

Početkom rata regrutovan je u vazduhoplovstvu i 1943. dugo ostao na Havajima, gde je trenirao i igrao košarku za šampione „Kanvoha Kliperse“. Pošto je 15 meseci bio pilot bombarder u Gvadalkanalu, po završetku rata 1945. igrao je za „Jangstaun bers“, profesionalni tim iz Nacionalne košarkaške lige.

Posle košarke trener na koledžu

Bersi su bili profesionalni košarkaški tim sa sedištem u Jangstaunu, Ohajo. Klub je nastao pod imenom „Pitsburg Rejdersi“ sa lokalnim igračima koji su se vratili kući iz Drugog svetskog rata 1944. godine. Džo Urso je bio trener igrača. Igrajući u sezoni 1945-46. BNL Bersi su uključivali lokalnu zvezdu Lea Mogusa, kasnije igrača NBA lige, poznatog profesionalca Frenkija Baumholca i Presa Maravića, budućeg poznatog koledž trenera i oca NBA legende Pita Maraviča. Njihov tim je imao skor 13-20.

Iduće sezone Bersi su se suočili sa izazovom rastuće lige i rezultirajućom potražnjom za vrhunskim igračima. Te 1942. godine je pokrenuta još jedna vrhunska profesionalna liga, Košarkaška asocijacija Amerike – BAA. Maravić je prešao u BAA da bi igrao za Pitsburg. Trener Pol Berč je takođe preskakao lige da bi trenirao tim BAA u tim „Pitsburg ajronmen“.

Pored Petra Presa Maravića, visokog 185 cm u Ajronmenu je igrao i naš Džon Abramović, visok 195 cm, koji je došao iz kluba „Salem internacional“. Klub „Pitsburg ajronmen“ je osnovan 1946. godine u Pitsburgu, ali je u sezoni 1946/47, kada je ušao u NBA ligu, osvojio poslednje mesto u Zapadnoj divizij i ispao iz lige.

Te godine Press je imao 30 leta, ali je bio profesionalna košarkaška zvezda. Oženio se sa Helen Montini u srpskoj crkvi Sveti Ilija u Alikvipi. Supruga ga je ubedila da se bavi trenerskim poslom na koledžu. Posao Petra Maravića je bio da od koledž-košarkaša pravi profesionalne igrače. Tim koji je stvorio, „Dejvis end Elkins“, osvojio je prvenstvo u Atletskoj konferenciji Zapadne Virdžinije.

Čarobni Pit Pištolj

Sigurno jedan od najboljih američkih sportista, vrstan košarkaš srpskog porekla, igrač koji je ispisao istoriju basketa u Americi i otišao u legendu bio je Piter Pit Maravić. Zbog njegove eksplozivnosti i preciznosti u igri između koševa svi Amerikanci su ga zvali Pit Pištolj. Legendarni Pete „Pistol“ Maravich bio je sin poznatog igrača i trenera Petra Press Maravića. Obojica su bili iz grada Alikvipa kod Pitsburga u Pensilvaniji.

Piter je rođen 22. juna 1947. godine. Košarku je počeo da uči od oca sa sedam godina. Već tada je vežbao brzo kretanje, dribling, dodavanje i šuteve iz daljine na koš. Pohađao je dve srednje škole, D. V. Daniel haj skul u Južnoj Karolini i Broton haj skul u Rejliju, u Severnoj Karolini. Maturirao je u Rejleju 1965. kako je bio jako mršav, godinu dana je proveo na Vojnoj akademiji Edvards, gde je dobio na mišićnoj masi. Kao srednjoškolac dopao se trenerima fakultetkih ekipa, pa su ga kontaktirali i vrbovali.

U prvoj sezoni na Luizijana univerzitetu (LSU) svojim stasom, vidina 196 cm i raskošnom igrom, privlačio je navijače i publiku. Sa košarkaškom loptom mogao je da učini sve bi poželeo – brz prodor, efikasno dodavenje, sjajan i jako precizan šut. Bio je tanak, imao je visok skok i bilo ga je jako teško čuvati. Na prvoj utakmici tima brucoša Maravič je postigao 50 poena, napravio 11 asistencija i 11 skokova.

Kad god je Pit igrao za prvi univerzitetski tim, osam hiljada ljudi dolazilo bi u halu na utakmicu. Sledeće sezone, 1967/68, bile su uspešne: 14 pobeda i 12 poraza tima LSU. Pit Maravić bio je majstor za postizanje koševa – osvojio je 1.138 poena na kraju sezone. Za tri godine univerzitetske košarke Pit je ostvario 3667 poena u 83 meča. To je u proseku bilo 44,2 poena po utakmici, najviše u dotadašnjoj istoriji košarke. Dobio je nadimak Pit Pistol.

Piter Maravić je kao visoki bek i strelac postavio tri rekorda Univerzitetske lige NCCA i 34 rekorda Jugoistočne konferencije. Postavio je 4 nacionalna američka rekorda. Biran je u brojne „sveameričke“ timove. Tri puta je kao student bio u univerzitetskoj ekipi „Ol-Amerikana“ Marta 1968. godine našao se na naslovnoj strani lista „Sports ilustrejted“, u kom je objavljen dugačak tekst o Maravićima, ocu i sinu. U anketi magazina „Sporting njuz“ je 1970. proglašen za igrača godine i za najboljeg amaterskog košarkaša Amerike. Na kraju te sezone primio je Najsmitovu nagradu, kojom je postao najmlađi kandidat za Kuću slavnih košarkaša u SAD.

U sezoni 1968/69. Pit Maravić je prevazišao sebe i postigao 1.148 poena u sezoni. Proglašen je za najboljeg strelca „sveameričkog“ tima. Njegov najpoznatiji pogodak bio je protiv ekipe iz Džordžije, kada je, tri sekunde pred kraj drugog produžetka šutirao horog-stilom sa polovine terena. Krenuo je ka svlačionici ne videvši da je lopta ušla u koš jedva dodirujući mrežicu. Navijačice iz Džordžije iznele su ga sa terena. U svojoj poslednjoj sezoni na LSU, 1969/70, ovaj univerzitetski tim je postigao najveći uspeh – 20 pobeda i samo 8 poraza.

Pitov rekord u ostvarenim poenima na tarenu nikad nije oboren. Otac Petar i sin Piter Maravić uneli su revoluciju u igranje košarke. Ova igra je zbog Pita Maravića postala mnogo brža, a driblanje je postalo umetnost. Postizanje puno koševa postao je standard. Milioni dece u Americi sedamdesetih godina prošlog veka htelo je su da budu kao Pistol Pit.

Čim je 1970. godine Piter Maravić apsolvirao našao se na listi novih profesionalnih igrača NBA. U prvoj rundi drafta bio je treći pik. Potpisao je svoj prvi profesionalni ugovor za tim „Atlanta hokse“ (Atlanta Hawks), koji su navijači zvali Jastrebovi. Dobio je dres sa brojem 44 i najveću, rekordnu platu za početnika, od 1,9 miliona dolara.

Senzacionalni igrač

Ovaj klub je postojao od 1946. godine i u NBA pripadao je Istočnoj konferenciji. Pit je kao „ruki“ ulazio u igru sa klupe na poziciju napadača, krila i stelca. Postizao je u prvoj sezoni 23,2 poena po utakmici. Već 1971. postao je član prvog „ruki“ tima u NBA. Pit nije bio senzacionalni igrač kao na LSU. U drugoj sezoni je imao slabiji učinak u napadu, a sam tim je imao promenljive uspehe. Klub „Atlanta Hawks” je ušao u finale NBA, ali je u prvom kolu plej ofa izgubio od “Boston seltiksa” i ispao.

Ipak, bio je zadovoljan svojim prvim profesionalnim igrama četiri sezone NBA za „Atlanta hokse“. U trećoj sezoni u Atlanti postao je peti strelac NBA, šesti asistent i sa 2.036 poena drugi igrač u istoriji ove lige sa ovim skorom u jednoj sezoni. Izanran je u tim „sve zvezde“ i u drugi tim NBA te sezone. U sezoni 1973/74. Pit i glavni trener Koton Fiksimons nisu sedobro slagali, pa je Maravić manje igrao i manje davao klubu, a „Atlanta hokse“ je podbacio. Takmičenje je okončao nastupom na ol-star utakmici.

Istoričari američkog sporta tvrde da kada je Pit Maravić 1974. godine prešao u „Nju Orleans džez“ dostigao je svoj košarkaški vrhunac. Klub iz Nju Orleansa je te godine osnovan i pripadao je Zapadnoj konferenciji NBA. Maravića je klub dobio tako što je razmenio dva igrača i četiri izbora na draftu sa Atlantom. Bio im je potreban da unese uzbidljiv stil igre na teren. U prvoj sezoni, međutim, Pit je bio prosečan košarkaš na terenu, jer je ostatak time podbacio u saradnji sa njim. Privlačio je publiku sa prosčenih 25.9 poena i driblinzima, kakvi nisu viđani u američkoj košarci. Ušao je u prvi tim NBA.

Američki superstar       

Pit Pistol je bio američki „superstar i šoumen u košarci“. Legendarni Medžik Džonson je priznao da je proučavao sve njegove pokrete. I da je preuzeo ime „Šoutajm“ od Pita Maraviča. Svojom predivnom munjevitom igrom i ubacivanjem lopte u koš već 1976/77. ušao je u prvi tim najboljih ol-star igrača NBA. Te uspešne 1977. postao je najbolji strelac NBA sa 31,1 poenom po utakmici. Najviše poena postigao je te godine u meču protiv „Njujork Niksa“, čak 68. Nije uspeo te sezone da klub odvede u finale.

Kada je povredio koleno Maravić je u sezoni 1977/78. izgubio na eksplozivnosti, Sa saigračom Trakom Robinsknom održavao je visoku efikasnost, pa je „Jazz” stigao do finala NBA. Bob Dilan je pisao o tome kako je obožavao Pita Maraviča dok je igrao za Nju Orleans.

       U to vreme njegov otac Petar Maravić se vratio iz Švedske i postao je glavni skaut za  „Nju Orleans džez“ i tu je ostao četiri godine. Karijeru je Press Maravić završio kao atletski direktor i pomoćnik trenera na Univerzitetu Kempbel.

Vlasnik tima Sem Batiston je 1979. godine preselio Džez u Solt Lejk Siti. Na početku sezone 1979/80. Maravić je odigrao  17 utakmica. Povrede kolena su ga sprečile da mnogo trenira, a novi trener Tom Nisalke nije dozvoljeno da izlazi na teren. Pit je proveo na klupi 24 utakmice zaredom, na veliko razočaranje navijača.

Do isteka svog ugovor Pit je bio u sastavu drugog tima NBA i proglašavan za najboljeg izvođača slobodnih bacanja. Trojke još nisu igrane, ali je mladi Maravić oduševljavao publiku pogotcima koševa iz velike daljine. Piter Maravić je igrao pet sezona za „Juta Džez“ i svoji nastupimao ispisao je istoriju ovog kluba.

Penzija zbog povrede

U jesen 1980. Piter Maravić je prešao u tim „Bostin seltiks“ (Boston Celtics) . Osnovan kad i NBA liga 1946. bostonski klub je bio jako uspešan. U to vreme uveden je šut za tri poena, pa se strelac bez premca Maravić pokazao kao jedan od najboljih u NBA. Imao je 1980. godine procenat uspešnosti od 66,7 odsto, najbolji u karijeri.

U Bostonu je Pit Maravić nastupao zajedno sa Lari Birdom, kasnije velikanom američke košarke. Uspeli su te 1980. godine da sa timom uzeo titulu prvaka Instočne konferencije. I odu u finale NBA lige. Iznenada u to vreme Piter Maravić se zbog povrede noge penzionisao u „Bostin seltiksima“.

Ostalo je tada zapisano da je Pit nastupao u deset NBA sezona. Igrao je u vreme kada su stasavali veliki Karl Malon i Lari Bird. Postigao je 15.948 poena u 658 utakmica i kao strelac zauzeo15. mesto svih vremena. Imao je 3.563 asistencije i 2.747 skokova. Bio je pet puta član tima “sve zvezde” NBA. Godine 1987. ušao je u Kuću slavnih košarkaša Amerike i sveta. Bio je najmlađi košarkaš u ovoj Kući slavnih.

Prešao je da živi u Kalioforniji, gde se bavio jogom, hinduizmom i makrobiotikom. Godine 1987, pred smrt oca Petra, sin Piter Maravić je zajedno sa Darelom Kembelom napisao „Heir to a Dream“, nagrađivanu autobiografiju Zlatnom medaljom. Knjiga posvećuje značajan fokus njegovom životu nakon penzionisanja iz košarke i njegovoj kasnijoj posvećenosti hrišćanstvu.

I dalje je voleo košarku. Snimio je 1987 video seriju pod nazivom „Pištolj Pitov domaći zadatak iz košarke“. Serija sadrži četiri različita videa – svaki posebno za dodavanja, vođenje lopte, šutiranje i driblovanje. Video je osmišljen za ljude svih godišta koji žele da usavrše svoju košarkašku veštinu ili da vežbanjem  postanu jedan od najvećih košarkaša svih vremena.

Posthumna slava

Petog januara 1988. godine dok je igrao sa prijateljima košarku, doživeo je šlog i umro od srčanog udara. Imao je samo 40 godina kada je sahranjen na groblju u Pasadeni, Kalifornija. Iza sebe je Piter Maravić ostavio suprugu Džeki i dva sina, Džošuu i Džejsona Maravića. Obojica su igrali univerzitetsku košarku. Na ceremoniji tokom poluvremena Ol-star utakmice 1997. u Klivlendu, Pitera su predstavljala oba njegova dva sina.

Piter Maravić nije zaboravljen u Americi. Bob Dilan je u svojim memoarima, „Hronike: Prvi tom“, pisao o danu kada je čuo za Maravičevu smrt. Vest ga je iznenadila, vraćajući mu sećanja na vreme kada je Maravič ostavio dubok utisak na njega kada ga je video kako igra u Nju Orleansu. Nazivajući ga „svetim strahom košarkaškog sveta“ i „mađioničarem terena“, Dilan je dodao:

„Pistol Pit nije igrao profesionalno neko vreme i da se smatrao zaboravljenim. Međutim, ja ga nisam zaboravio. Neki ljudi kao da nestanu, ali kada zaista nestanu, kao da uopšte nisu ni nestali.“

Dilan se zatim seća da je bilo rano popodne, kada su vesti o Maravičevoj smrti počele da se šire, da je počeo da piše novu pesmu pod nazivom „Dostojanstvo“.Iako će ostati neobjavljena nekoliko godina pesma Boba Dilana o Pitu Pistolu, mnogi će je smatrati jednom od Dilanovih najvećih kompozicija iz tog doba.

Piter Maravić je bio i medijska ličnost. Amerikanci su objavili 1970. film „Balada o Pitu Maraviču“ Boba Tinija i Vudija Dženkinsa. Devet godina kasnije Maravić se pojavio sam u filmu Alesandra De Gaetana „Scoring“ (originalno nazvan „Dribling“), o tome kako predvodi muški vojni košarkaški tim protiv ženskog tima.

Godine 1988, Frenk Šreder i Darel Kembel su producirali dokumentarac „Maravich Memories: The LSU Years“, zasnovan na Maravičevoj koledž karijeri.

Godine 1991, objavljen je „Pištolj: Rođenje legende“, biografski film koji je napisao i producirao Darel Kembel, a koji dramatizuje Maravičevu sezonu u osmom razredu.

Spomenik u Luizijani

Alternativni rok bend „Smašing Pumpkins“ pominje „Pištolj Pita“ u svojoj pesmi „Priča o Dastiju i Pištolj Pitu“. Godine 2001, na CBS-u je debitovao sveobuhvatni 90-minutni dokumentarni film „Pistolj Pit: Život i vremena Pita Maraviča“. Godine 2005, reper Lil Vejn pomenuo je Maraviča u svojoj pesmi „Najbolji reper živi“.

Tokom 2007. u SAD su objavljene dve biografije Maraviča: „Maravić“ od Vejna Federmana i Maršala Terila; i „Pistolj“ od Marka Krigela. Takođe 2007. godine, kako bi promovisao Krigelovu knjigu, “Fox Sports” je sproveo takmičenje za „Najvećeg obožavatelja Pita Maraviča“. Pobednik je bio Skot Polak iz Sanrajza, Florida. A “Zigens”, pop bend iz Južne Kalifornije, napisao je pesmu „Pistol Pete“ o Maraviču. Hip-hop umetnik Ezop Rok pominje „Pistol Pete“ u svojoj pesmi „Citronella“.

Na fakultetu LSU je 1988. godine nova košarkaška sala nazvana „Pit Maravić Asembli Centar“. Godine 1996. kada se slavilo pola veka NBA, naš Piter Maravić je uvršten u „ najbolji tim svih vremena“ američke košarkaške lige. Godine 2021, povodom 75. godišnjice NBA lige, časopis „The Athletic“ je rangirao svojih 75 najboljih igrača svih vremena i proglasio Maraviča 73. najvećim igračem u istoriji NBA lige.

Maravičeva prerana smrt i mistika s kraja njegovog života učinili su ga obožavanim. Suveniri povezani sa njim su među najcenjenijim košarkaškim kolekcionarskim predmetima. Dresovi Pita Maraviča korišćeni sa utakmica donose dosta novca na aukcijama. Dres LSU korišćen sa utakmice prodat je za 94.300 dolara na aukciji 2001. godine. Potpisana lopta sa utakmice sa njegovog rekorda u karijeri od 68 poena 25. februara 1977. godine prodata je za 131.450 dolara na aukciji Heritidž 2009. godine.

Dana 27. juna 2014. godine, guverner Luizijane Bobi Džindal predložio je da Državni univerzitet Luizijane (LSU) podigne statuu Pitera Maraviča ispred Skupštinskog centra Pita Maraviča. Dana 25. jula 2022. godine, statua je otkrivena javnosti. To je jedini spomenik Srbinu u Luizijani. U 2005. godini, ESPN je proglasio Maravića najvećim univerzitetskim košarkašem svih vremena. Za ovako značajnim priznanjima Piter Maravić je zasigurno i najbolji košarkaš srpskog porekla u Americi i svetu svih vremena.

Naslovna fotografija: Pit i Petar Maravić, otac i sin, velikani američke košarke

(Nastavlja se)