Korona mnogo više napada muškarce
Sudeći prema dosadašnjem broju zaraženih i umrlih od koronavirusa, ova savremena kuga na početku ove decenije 21. veka znatno više pogađa muškarce od žena. Zašto je to tako pokušavaju da odgonetnu danski naučnici koji se pitaju da li to virus može da razlikuje polove.
Ovom gorućemom temom u tekstu pod naslovom „Koronavirus različito utiče na žene i muškarce“ bavi se „Information“ i izvodi zaključak iz stavova svojih sagovornika da je to iz bioloških razloga, ali možda čak i više što muškarci i žene imaju različite obrasce ponašanja zbog čega su muškarci ranjiviji na infekciju i bolest.
„Naravno, ovo je osnovna stvar o kojoj treba razmišljati u borbi protiv epidemije“, kaže Sten Ethelberg, epidemiolog sa Nacionalnog instituta za serum i profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Do sada nije mnogo istraživanja rađeno kako epidemije utiču na muškarce i žene, a to je zato što prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2007. godine, između ostalog, bila potrebna i veća saradnja između različitih istraživačkih disciplina, koje često deluju izolovsano. Ali, bez dileme se sada nameće zaključak kada je u pitanju koronavirus, da su najteže pogođeni muškarci.
Nedavno istraživanje kineske zdravstvene uprave ukazuje da je od 45 000 registrovanih slučajeva sa koronavirusom bio podjednak broj žena i muškaraca, ali gledajući smrtnost postojala je značajna razlika: 4,7 procenata među muškarcima i 2,8 procenata među ženama.
Podaci iz Italije tu razliku još više potvrđuju. Naročito u starijim uzrastima. Među obolelima sa 80 godina života bilo je duplo više muškaraca od žena, a čak tri puta više onih sa 70 godina.
„To može biti zato što više muškaraca ima neke druge bolesti, kao što su kardiovaskularne, bolesti pluća, različiti karcinomi, dijabetes “, ističe Ethelberg.
On dodaje da, pored hormonskih razlika, postoji i razlika u imunološkom sistemu muškaraca i žena, jer žene su otpornije zato što rađaju. Pored toga, mogu postojati i druge biološke razlike o kojima još toliko ne znamo. Na primer, još uvek je pitanje da li muškarci imaju više ćelija podložnih virusima. To bi takođe mogao biti razlog zašto je više muškaraca nego žena inficirano novim koronavirusom.
Podaci sa italijanskog instituta za serum, ISS, pokazuju da je smrtnost ne samo veća među muškarcima, već i broj zaraženih. To je slučaj i sa Danskom, a najveća razlika u grupi registrovanih slučajeva je između 40-49 godina. U toj grupi ima tri puta više zaraženih muškaraca nego žena.
Ako se pogledaju sve starosne grupe u ovoj ostrvskoj zemlji iz izveštaja o epidemiološkom nadzoru Državnog instituta za serum od ponedeljka prošle nedelje, ima skoro dvostruko više zaraženih muškaraca od žena.
„Nešto od toga može se objasniti činjenicom da u ovoj grupi ima znatno više muškaraca koji su skijali na područja gde se zaraza proširila, ali ipak je generalni zaključak da je u pitanju nešto drugo“, objašnjava za Information Sten Ethelberg.
Ovaj trend primećen je i kod epidemije SARS-a iz 2003. kada je stopa smrtnosti je bila znatno veća među muškarcima. U Hong Kongu je umrlo 22 odsto zaraženih muškaraca, ali samo 13 odsto zaraženih žena. Prema Ste nu Ethelbergu još uvek se ne zna zašto.
Njegov zaključak je da postoje najmanje četiri oblasti koje nam mogu pomoći da shvatimo kako kovid-19 utiče na žene i muškarce. Pored imunološkog sistema, životnog stila i osnovnih bolesti, društvena uloga takođe može biti važna.
Iako je muškarce do sada najteže pogodio koronavirus ta slika može da se promeni. To kaže Kristian Groes sa Univerziteta Roskild, a razlog nalazi u činjenici da je više žena izloženo mogućoj infekciji, jer ih znatno više radi u zdravstvenim ustanovama.
