Što je Gora bez Srbina do kameno jalovište

Napisao: Mihailo Mdenica

Što je život bez zaveta
do pučina, pusta, crna
što je humka bez obraza
do omraza gusta trna.

Što je Gora bez Srbina
do kameno jalovište,
nije Crna od žalosti
no što višnji život ište.

Ko je glave požalio
zaludu mu na ramena,
nije Srbin za života
no za vreme svih vremena.

Nisu gusle narikače
nit gudalo javor žalni,
no vaskrsli prađedovi,
za krst pali- Srbi slavni.

Zaludu ti, hadska slugo,
sve jarosti i nemira
svaka kuća Srbinova
priprata je manastira.

Nismo drugo do krv ista
što se lila za oltare,
rane naših prađedova
svud po nama još krvare.

Nek krvare, ne žalimo,
te su rane zavet sveti,
za šta oni stradali su
i nama je milo mreti!

Za raspeće, Crnu Goru,
nemanjićku stopu svaku,
pravoslavlja lučonoše
u smrt milu, lepu, laku…

Što je život bez zaveta
do pučina, pusta, crna
što je humka bez obraza
do omraza gusta trna.