U pripremi film o heroju dr Miodragu Leziću
Reditelj Dragan Elčić priprema film o čuvenom ratnom hirurgu Miodragu Laziću, koji je preminuo od posledica virusa korona u Nišu, a ta životna priča o ovom izuztnom čoveku koji je spasao mnoge živote, temelji se na njegovom ratnom dnevniku.
Reditelj brojnih dokumentarnih filmova, televizijskih emisija i serija privodi kraju scenario za dugometražni film o nedavno preminulom legendarnom doktoru Laziću. Scenario sa radnim naslovom „Srce na dlanu” koja se temelji na autobiografskoj priči, upotpuniće činjenica da je reditelj čuvenog doktora poznavao lično.
Elčiću je sada veći problem da nađe novac za ovaj poduhvat ali se nada pomoći Filmskog centra Srbije i Republike Srpske. Neće odustati, kaže, i ako ta pomoć izostane.
„O toj važnosti pričaju svi ljudi koje je on spasio, a govorimo o hiljadu i četristo i više ljudi. To je strašna slika u samom filmu. U poslednjoj sceni pojaviće se svi ti ljudi koji su danas živi zahvaljujući doktoru Laziću. Odgovorno mogu da kažem da su mnogi borci ostajali na linijama spremni i da stradaju, jer su znali, ako stignu do doktora Lazića u bolnicu ‘Žica’ – biće spaseni. On je bio nada, svetlo, ikona. On je zaista u pravom smislu reči ikona rata celog sarajevskog ratišta, ali pre toga i Krajine, koridora“, kaže nam autor.
On dodaje da je ono što je doktor Lazić učinio za svoje pacijente jedinstveno i da se može staviti samo u kontekst dela Arčibalda Rajsa, ali je, kaže, možda i više od toga. Na pitanje, zašto se ovakvih heroja setimo i slavimo ih tek kada više nisu među nama, kaže da Srbi ne praštaju nekome ko u ovom trenutku stvara, radi neki veliki posao. Jednostavno, to je srpski usud, čudna matrica u kojoj živimo, ističe.
„O mnogim ličnostima koje danas obeležavaju neku istoriju se manje ili vrlo malo priča. Pogledajte Milutina Milankovića, on je tek sada rehabilitovan u pravom smislu te reči, toliko godina posle smrti postao je to što treba da bude. Imamo taj naš srpski sindrom da postoji nekakva sujeta. I pored toga sam ponosan što sam Srbin, ali teško je neke osobine objasniti racionalno“, ocenjuje nagrađivani reditelj.
On se ipak nada da pomoć institucija neće izostati, iako ima gorko iskustvo sa filmom „Krst-ić“, koji je, i iz političkih razloga, nekoliko godina čekao da ugleda svetlo dana. Elčić smatra da države moraju da ulažu u sećanje na ono što se dogodilo, između ostalog i zato da se istorija ne bi ponavljala.
„Snimaju se razni projekti koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa ovim stvarima koje su zaista istorijski važne, a ako se one ne zabeleže, kao da se nisu ni desile. U okruženju se radi bezbroj projekata, o ‘Bljesku’, ‘Oluji’, ratu u Sarajevu, a mi se izgleda još nismo izdigli na taj nivo da razmišljamo koliko je to značajno. Ako se ne napravi film koji će preći Drinu, koji će otići u svet, kao da nije ni urađen“, ocenjuje Elčić, koji još ne oktiva glumačku ekipu.
Otkriva, ipak, jednu od biblijskih scena, koja se može, kako ističe, vezati za izlazak Jevreja sa Mojsijem ─ nešto neverovatno. Sto trideset hiljada Srba na minus 19 nose svoje mrtve i izlaze iz Sarajeva u ─ nigde! A tamo je doktor Miodrag Lazić, u tim smetovima, pomaže toj deci. To je jedna strašna slika.
