Knez Višeslav je bio Srbin, a ne Hrvat
U celom svetu čuvena krstionica kneza Višeslava, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu, jer on – nije ni postojao, već srpskom knezu Višeslavu. Srbi su u isto vreme u blizini današnjeg Sarajeva izgradili svoju prvu vladičansku palatu.
Ove do sada nepoznate istorijske činjenice donosi knjiga arheologa Marka Aleksića „Srpske zemlje pre Nemanjića“.
O Srbima pre Nemanjića vrlo se malo zna, pa je naša istorija od 7. do 10. veka stalni predmet različitih nagađanja, a najveći problem je mali broj sačuvanih pisanih izvora. Međutim, arheološka istraživanja poslednjih decenija u zemljama koje nas okružuju raspliću veo tajne.
Posle brojnih falsifikovanja, naučnici su otkrili da kamena krstionica sa urezanim natpisom u kome se pominje knez Višeslav, sa kraja 8. veka, definitivno nije pripadala hrvatskom knezu.
Po lepoti i kvalitetu izrade, izuzetan i u svetu, najpoznatiji primer slavenske umetnosti tog vremena pripadao je srpskom vladaru, jer najnovija istraživanja pokazuju da hrvatski Knez Višeslav – nije postojao.
„Radi se o osetljivom pitanju, zato sam se trudio da izložim sva nova otkrića koja su za mene bila neobična, da budem iskren i šokantna, zapravo potresna. Jer, radi se o našoj baštini, baštini naše zajednice, srpskog, mog naroda koja je tako bila zapostavljena. Retki su takvi primeri da se zapostavi jedan spomenik tako velikog značaja, radi se možda o spomeniku koji je više od jednog stoleća bio najznačajniji kulturni predmet koji svedoči o stepenu civilizacijskog razvoja među svim Slovenima“, kaže Aleksić.
Pored otkrića vezanog za krstionicu kneza Višeslava, naš sagovornik otkriva još jednu do sada nepoznatu činjenicu. U mestu Breza, u široj okolini današnjeg Sarajeva, pronađeni su ostaci prve srpske vladarske palate, takođe iz druge polovine 8. veka.
„Građevina ima jednu ceremonijalnu dvoranu, sa apsidom koja je zavarala starije istraživače. Orijentisana je sever- jug, što znači da nije u pitanju crkva kako se ranije mislilo. To je solidna, kvalitetna gradnja pravilne orijentacije, dakle, nije u pitanju greška. Takođe, ima i druge osobine svetovne, upravne građevine. I pokretni arheološki nalazi koji su tu pronađeni takođe ukazuju na to“, ističe ovaj arheolog.
Palata je najstariji takav primer u čitavom slovenskom svetu, a da bi potvrdio njenu autentičnost, naš sagovornik naveo je analogije iz drugih delova Evrope gde su pronađene ovakve građevine.
Podaci o njemu nalaze se u Fredegarovj hronici, najvažnijem izvor za istoriju Franačke države i susednih naroda u 7. veku. Dervan je ratovao u oblasti polablja, na granici franačkog kraljevstva i slovenskog sveta, podseća naš sagovornik.
„Posle bitke kod Vogastizburga 631. godine Srbi su se pod knezom Dervanom priključuju Samovom savezu. Zanimljivo je da Fredegar navodi da su Srbi do tada dugo vremena bili pod vlašću Franaka. To je konkretan podatak koji pokazuje da su Srbi u toj ekspanziji Slovena na Zapad bili predvodnici“, ističe Aleksić.
On naglašava i važnost činjenice da Srbi pod pod jakom franačkom vlašću nisu izgubili svoj identitet. Srpski narod se od tada mnogo promenio, ali postoje i mnogi primeri da su narodi nestali, a kamoli da su promenili svoj karakter, prirodu i mentalitet, a naš mentalitet je izdržao sve, kaže.
„Možemo da kažemo da je istorijsko obeležje našeg naroda to što je živeo na granici. Samim tim, on je imao izrazito vojničku ulogu, kakvu je imao i u franačkom kraljevstvu. Ono je na granicama imalo vazalne narode koji su imali vojnu ulogu. Ako bolje pogledamo, čitava naša istorija je obeležena granicama i borbom.
Dakle, Srbi su na krajnjem zapadu tadašnjeg slovenskog sveta bili na čelu ekspanzije Slovena, a zanimljiva je i činjenica da su, kada su došli na Balkan, išli na krajnji jug slovenskog sveta i prvo se naselili u oblasti Soluna. Najviše tragova ostavili su na prostoru antičke Dalmacije koja se protezala od Bara do Istre, a na severu čak do Dunava.
Na kraju razgovora autora ovog obimnog istorijskog dela pitali smo da li bi knjigu ustupio kao osnovu za scenario filma o srpskim vladarima, po ugledu na potez Hrvatske koja je izdvojila veliki novac za serijal o hrvatskim kraljevima. Naravno da bi vrlo rado pomogao, to je nacionalno pitanje i zato time treba da se bave nacionalne ustanove, kaže naš sagovornik.
„One moraju da preuzmu istinsku i pravu odgovornost, da shvate i razumeju značaj kulture, istorije, civilizacije, da je to kapitalni interes jednog društva, a ne politika i ekonomija koje služe kulturi. Pogledajmo danas naše najveće vladare iz doba Nemanjića, u vreme političkog raspada, bilo je očigledno da će pasti pod Turke, oni su upravo tada stvarali najveće kulturne vrednosti kojima se mi danas ponosimo“, zaključuje Aleksić.
On po prvi put na jednom mestu donosi i detalje sa brojnih arheoloških nalazišta u regionu koji govore o svakodnevnom životu Slovena koji su bili ratnici, ali i porodični ljudi, njihove zajednice su bile jako vezane. Donosi podatke i ilustracije o njihovim kućama, posuđu, ishrani i nakitu, ali i kada su zapravo primili Hrišćanstvo.
Naslovna fotografija: Krstionica kneta Višeslava, koju Hrvati smatraju svojim istorijskim nasleđem
Izvor: Sputnjik/Senka Miloš
