Piše: Goran Šarić

Žabljak, 2020. godine, noć uoči Božića, sneg pada, ne prestaje, ali ni kolona vernika koja nosi krst kroz mećavu i peva „Tamo daleko“. Tada sam bio siguran da su Milovi dani odbrojani. 2600 godina ranije, Nabu-kudurri-uur ili Navuhodonosor vladali su prvim velikim svetskim carstvom – Vavilonom. Nabuhodonosor je pobedio Egipćane, Jevreje, Skite, Kimerijance, podigao viseće vrtove, hramove, zidove i luke. Bio je najmoćniji čovek na zemlji, ali Bog je za njega imao poruku: „Izmerio sam vaš lik i našao ga lakšim od ničega“. Miloin lik je čak lakši od Navuhodonosorovog. Veliki car je skupo platio svoje neverje, poludeo i pobegao u pustinju, gde je živeo kao zver. Diktatori po pravilu ne mogu preživjeti svoj politički pad.

Da li će nacija Milogor preživeti pad Mila? Ljudi koji su dali Nikča iz Rovinja, junaka o kome bi Amerikanci snimili seriju filmova (ili Britanci koji su snimili 25 filmova o Srbinu Dušku Popovu, takozvanom agentu 007), doživeli su da mu je Edi Rama dao uputstva za koga da glasa. Iako je to izbor pred svakim Crnogorcem, neka sam odluči: da li je on, poput svojih predaka, elitni Srbin ili Albanac koji govori srpski?!

Ko je svrgnuo Milu Đukanovića? Ni Miloa nisu zbacile izraelske reklamne megakorporacije, njihova visokobudžetna mesta, ma koliko bila dobra, nisu bila dovoljna da evropski najdigovatniji diktator padne sa vlasti na pretposlednjim izborima. Ni ruske prestonice nisu uspele da ga obore, arogantni ruski milioneri koji piju preskup šampanjac na brdu iznad Budve nisu spremni da posegnu u svoje džepove duboko kao Milo da bi ostali na vlasti. Naročito ga nisu svrgnuli ili srušili penzionisani komandant žandarmerije koji je bio teško bolestan od raka, baka i nekoliko dece koju je Milojev režim osudio zbog „državnog udara“. Bilo bi groteskno optužiti srpsku službu da stoji iza puča, jer još uvek nije sigurno da je BIA uopšte srpska služba, pa je prst krivice bio uperen na Ruse, iako je Milo dobro znao da ako GRU želi da ga svrgne,

I dok se čitava Evropa borila sa planetom Corona, zatvarala kafiće, tržne centre, škole i fakultete, nametala zabrane kretanja i okupljala više od tri osobe na jednom mestu, u Crnoj Gori su se iz dana u dan odvijale masovne liturgije, desetine hiljada ljudi uz rame, pričestili su se sa iste kašike … I za sve vreme trajanja liturgija, Crna Gora je bila jedina zemlja sa nula zaraženih. Koliko god je Miloov režim želio zabraniti litije, Crna Gora je iz dana u dan prkosila čitavom svijetu. Stotine hiljada ljudi okupilo se samo na njegovim ulicama i samo je ona imala nula pozitivnih rezultata na kruni.

Milo je preživeo granatiranje Dubrovnika i averziju prema šahu, potpuni zaokret od srpskog nacionaliste do Crnogorca po Đilasovom stilu (kada je Bulatović odbio ponudu Zapada da bude Milo pre Mileta). Preživeo je italijanske optužnice za šverc cigareta, likvidacije Aleksandra Pejanovića i Saše Markovića (neka im je večna slava), priznanje Kosova, ulazak u NATO, pritiske tokom nacionalne deklaracije, nepostojeće pučeve, izmišljanje novog jezika (za čije stvaranje je pozvao hrvatske lingviste, osuđene). idioti koji, „dokazujući“ da srpski i hrvatski nisu isti jezik, tvrde da kada Srbin i Hrvat kažu majka, ne misle isto), prekrajajući udžbenike, marginalizujući Njegoša, sankcije Rusiji, družeći se sa Rothschildom …

Postoji beskrajna lista njegovih svinjarija. Ali nije uspeo ni taj beskičmenjački kameleon. Tokom svoje vladavine, koja će ostati najmračnija mrlja u istoriji Crne Gore, prvo se bavio srpskim korenima, zatim Njegoševom zaostavštinom, zatim je raskinuo vekovno prijateljstvo i savezništvo sa Rusijom i na kraju mu je ostalo samo jedno – da udari u Boga. Upravo taj trenutak u kojem je dodirnuo svetinje bio je njegov kraj. Neka to bude poruka i vladarima u Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Srpska crkva treba da bude svesna svoje odgovornosti, a vlasti da shvate da postoje stvari kojima se ne trguje, kojima se ne deli, koje se ne prodaju ili predaju. Ne igraš se sa majkom, ne cenkaš se sa Kosovom.

Molitva je najveća snaga jednog naroda. Sveta Hildegard od Bigena opisala je molitvu kao „udahnite i izdahnite jedan dah univerzuma“! Molitva je lep ples duše, ali ima neverovatnu snagu! Čovek koji je godinama vodio FBI opisao je molitvu kao „najveću snagu nacije“. Litija u Crnoj Gori je potvrdila te riječi.

Borba i dalje traje. Globalisti će i dalje plašiti Evropu Rusijom, a južne Slovene Srbijom. Ali jedini spas za evropske zemlje je De Gualleova vizija – Evropa od Atlantika do Urala. Jedina nada za sve nas Južne Slovene je da se držimo zajedno, ne da nas okrenemo protiv najjače među nama, Srbije, već da Srbija bude Pijemont i centar naše emancipacije. Srbija to može postati samo ako se okrene Bogu, kako je napisao psalmista: „Uzalud čuvari čuvaju grad, ako ga Bog ne čuva“. Mila čuva NATO, koga ne čuva Vasilije Ostroški. Srbi su danas potpuno bezbožni narod, a Isus nas uči da je prosvetljenje jedina revolucija. Kad se sve crkve u Srbiji u zoru na jutarnjoj liturgiji napune, sunce će se izdići tog dana!

Poraz diktatora i izdajnika, kolonijalnog vladara i marionete zapadnih gospodara haosa Mila Đukanovića još jednom je dokazao – ovo nije borba sistema protiv pojedinca, jedan na jedan, već jedan (Milov crnogorski cirkus) na 500 hiljada, odnosno na svetskom nivou jedan „novi svetski poredak“ ) na 7 milijardi. Ići će do kraja. I mi ćemo ići!