Tajne kuće u Gospodar Jevremovoj
Beogradske kuće kriju mnoge lepe i tužne priče koje po ko zna koji put otkriva sve popularnija fejsbuk grupa Bilo jednom u Beoradu. Evo priče koju nam daje Sofija Mrišuk.
Ova bajkovita kuća s fotografije u Gospodar Jevremovoj, jedna koja se nalazila u Maršala Pilsudskog, jedna u Poenkareovoj i jedna na Dedinju, a možda i koja još, su neke od tih koje kriju priče o uspehu, gubitku, ljubavi, radosti i boli jedne razgranate i međusobno povezane porodice, a sve počinje od gospodina trgovca Mihaila L. Đurića (Kragujevac, 1863-Beograd, 1944).
Mihailo je bio jedan od najuvaženijih predstavnika stare beogradske čaršije. Posle završene niže gimnazije prešao je u Beograd i završio trgovačku školu. Kasnije je bio član poznate firme Mesarović i Pavlović, a zatim i njen vlasnik.
Javne društvene funkcije počeo je da obavlja 1884. kao član uprave Beogradske trgovačke omladine, čiji je bio potpredsednik i predsednik. Dugo godina bio je urednik i direktor „Trgovinskog glasnika“. Kao čovek izuzetne kulture i nesebičnog karaktera bio je neobično cenjen u svim krugovima, pa je 30 godina bio član Uprave Narodne banke, većnik i predsednik Trgovinske komore, član i predsednik Hipotekarne banke Trgovačkog fonda, predsednik Beogradske berze. Odlikovan je najvišim državnim odlikovanjima, ali bi najvrednije odlikovanje bilo da današnja trgovačka pokolenja čuvaju sećanje na njega kao na svetli primer neumorne istrajnosti u radu za opšte dobro.
Kuću koju vidimo na fotografiji, iako je danas u nezavidnom stanju, sagradio je za svoju porodicu oko 1910. po projektu arhitekte Jovana Novakovića, kao kuću s prizemljem i jednim spratom, bogate ornamentike, sa ugaonim kubetom. Ali, ovo nije ta priča koju sam želela da podelim sa vama.
Jedan od njegovih potomaka je poznati filolog, lingvista, istoričar jezika, profesor, svima dobro poznati Ivan Klajn.
Elem, Mihailo, čiji je otac Luka vodio poreklo iz Katunske nahije, je sa suprugom Ružom imao ćerke Anicu, Ljubicu i Ivanovu majku Stanu. Anica je sa Srbom Mijatovićem, trgovcem, imala sina Pavla i ćerku Ljubicu. Druga njegova ćerka Ljubica je bila udata za trgovca Jovu Živadinovića i sa njim imala sinove Dimitrija, karikaturistu, i Mihaila, dekana Arhitektonskog fakulteta. Poživela oko 100 godina i uspela da prenese porodičnu istoriju, neke anegdote i crtice iz života potomcima koji to sada ljubomorno čuvaju.
A Stana (1905-1986), pijanistkinja, muzikolog i profesor, je stupila u prvi brak sa Vladislavom Ribnikarom s kojim je rodila sina Slobodana, akademika, i ćerke Milicu i Ivanu. Kasnije se preudala i u braku sa Hugom Klajnom 1937. rodila Ivana.
Kuća Klajnovih nalazila se u tadašnjoj ulici Maršala Pilsudskog, a mladi Ivan se seća da je bio potpuno opčinjen tramvajima koji su tutnjali i tandrkali pored nje. Sreća nije dugo trajala i nastupio je Drugi svetski rat. Kuću su im zaplenili Nemci, otac Hugo otputovao je za „Veneciju“, kako su objasnili malome Ivanu, a ustvari se krio u Beogradu pod drugim prezimenom kod prijatelja negde na Lionu. Hugo je preživeo, ali njegove sestre i njihove porodice nisu bile te sreće. Stradali su u logoru Jasenovac.
Sve ćerke Mihaila Đurića ponovo su se sa decom tokom rata okupile u roditeljskoj kući u Gospodar Jevremovoj, u kojoj su deca provela rat igrajući se u svom malom svetu, između „četiri zida“.
Mihailo L. Đurić nije dočekao oslobođenje, kao ni kuća porodice Hugo u Maršala Pilsudskog, pošto su je Nemci, povlačeći se, digli u vazduh.
Ukratko, kada bi zidovi ove kuće na fotografiji mogli da pričaju…
