Ugledni američki Volt strit magazin piše o 750 000 Srba u Americi čiji bi glasovi mogli ključni na predstojećim predsedničkim izborima u Americi. List kontatuje da Srbi žive u američkim brojnim državama uključujući Arizonu, Ohajo, Mičigen, Viskonsin, Floridu i Pensilvaniju, koje mogu Donaldu Trampu doneti konačan trijumf.
Tekst Volt strit magazina prenosimo u celini:
„Kada je najmlađa ćerka predsednika Donalda J. Trampa, Tiffani, prošlog proleća obavila stimulativnu posetu srpskoj prestonici Beogradu, njeno putovanje je označilo početak ponovnog zagrevanja odnosa između Sjedinjenih Država i Srbije. Sa procenjenih 750.000 srpsko-američkih Amerikanaca u Sjedinjenim Državama, nastanjenih u brojnim ključnim državama na bojnom polju, uključujući Arizonu, Ohajo, Mičigen, Viskonsin, Floridu i Pensilvaniju, mnogi se sada pitaju za koga će glasati na predstojećim predsedničkim izborima 2020. godine. ?
S jedne strane, sa nemirima koji se rasplamsavaju u celoj naciji, neki Srbi razmatraju demokratskog kandidata Džoa Bajdena.
„Ova pandemija teško je pogodila sve imigrantske zajednice, a ekonomski uticaj jako opterećuje i našu zajednicu. Mnogi ljudi žele da podrže kandidata koji stavlja ta pitanja i potencijalna rešenja u prvi plan svoje platforme “, rekao je Ivan Grujić iz Mičigen-a.
Međutim, ono što mnogima Srbima pravi pauzu jeste nesrećno ponašanje gospodina Bajdena prema Srbiji tokom sukoba 1999. godine. Tokom 78 dana, NATO avioni su nemilosrdno bombardirali ciljeve širom Srbije u znak podrške albanskim pobunjenicima, kršeći Povelju UN i bez pristanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Srbi nisu zaboravili oduševljenu podršku gospodina Bajdena kampanji bombardovanja, koja je pokrenuta na uglavnom civilne ciljeve, uzrokujući masovne žrtve i teško oštećenu infrastrukturu. Mnogi smatraju da je upotreba osiromašenog uranijuma u kasetnoj municiji i granatama u kosovskom ratu razlog za visoke stope leukemije danas u regionu. Još gore, u 2008. godini Srbija je imala najveću stopu smrtnosti od raka dojke.
Mnogo srpskih Amerikanaca politiku Bajdenove ere prema Srbiji videlo je kao šamar s obzirom na to da su dve države bile saveznice u oba svetska rata. Oštar kontrast 28. jula 1918. godine, kada je predsednik Vudro Vilson naredio da se zastava Srbije zavijori nad Belom kućom u znak solidarnosti Amerikanaca sa srpskim narodom tokom Prvog svetskog rata. Do danas je ta čast ukazana samo šačici zemalja.
Tamo gde gospodin Bajden ne uspe kod nekih Srba, gospodin Tramp je uspeo kod drugih. Posle 2008. godine, kada je srpska pokrajina Kosovo i Metohija jednostrano proglasila nezavisnost, stvorio se zastoj između Srbije i njene odmetnute provincije, prekinut pre samo nekoliko meseci pregovorima koje je u Beloj kući posredovao gospodin Tramp. U vezi sa značajnim i brzim ponovnim oživljavanjem odnosa između Sjedinjenih Država i Republike Srbije, neki Srbi se pitaju da li je gospodin Tramp predsednik za njih.
Od velikog značaja za srpske Amerikance, sporazum se obavezao da će zaštititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju i zaštitu verskih objekata. Mnogi njihovi sunarodnici bili su svedoci pljačkanja njihovih verskih mesta i skrnavljenja pravoslavnih hrišćanskih groblja. Prema Međunarodnom centru za tranzicionu pravdu, kosovski Albanci su uništili 155 srpskih pravoslavnih crkava i manastira u periodu od juna 1999. do marta 2004. godine.
„ Mislim da je za mnoge od nas Kosovo već dugo vremena zabrinjavajuće. Mnogi Srbi su bili prinuđeni da pobegnu sa Kosova, tražeći utočište u inostranstvu. Neki su ostali i žive u žalosnim uslovima. Stope kriminala su visoke, segregacija česta i pristup funkcionalnim institucijama gotovo da i ne postoji za Srbe u regionu “, rekla je Aleksandra Tešanović, koja je lično bila svedok situacije tokom putovanja 2018. godine.
„ Dakle, viđenje predsednika koji barem prepoznaje pravu sliku onoga što se tamo zapravo događa i radi na rezolucijama, definitivno utiče na naše odluke “, dodala je ona.
Ana Petronijević (na slici levo), direktorka strateškog partnerstva za humanitarnu organizaciju 28. juna , izjavila je međunarodna organizacija za pomoć aktivna na zapadnom Balkanu i prva organizacija iz regiona kojoj je dodeljen specijalni konsultativni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija (ECOSOC) da se „ Veliki deo humanitarnog rada naše organizacije na zapadnom Balkanu, naročito na Kosovu, odnosi na posledice NATO agresije“.
Gospođa Petronijević veruje da bi osećaji oko ovog međunarodnog pitanja mogli da vode glasove mnogih Srba na biralištima.
Iako glavni grad Srbije cveta kulturom, istorijom i turizmom, to je snažan kontrast drugim regionima, u kojima se srpsko stanovništvo bori. Sprovođenje humanitarnog rada u pokrajini Kosovo i Metohija i dalje je teško zbog etničkih tenzija između Srba i Albanaca. Gospođa Petronijević i ostatak organizacije od 28. juna, koja se može pohvaliti najvećim globalnim brojem bilo koje organizacije koja deluje u regionu, pomno prate izbore.
„Videli smo kako je uništavanje infrastrukture direktno stvorilo ciklus siromaštva i dugoročnih nedaća u regionu. Još više zabrinjavaju direktni efekti na zdravlje ljudi koji su bili žrtve agresije. Naša organizacija je marljivo radila na pružanju finansijske i medicinske pomoći tim pojedincima. Veliki deo naših donatora boravi u Sjedinjenim Državama i čini se da im je uticaj ovog vremena u istoriji na njih i njihove najmilije u prvom planu. ”
Predsednik organizacije 28. juna, Filip Filipi, slaže se sa gospođom Petronijević, takođe izražavajući svoje mišljenje da, „Iako je pandemija sigurno direktno uticala na zajednicu, Srbi-Amerikanci se živo sećaju bombardovanja njihove domovine 1999. godine i favorizovane nesankcionisane agresije uspostavljanjem političara sa obe strane prolaza, uključujući tadašnjeg Džoa Bidena. ”
U polarizacionoj trci koja će se svesti na žicu i gde će se računati svaki glas, za mnoge od 750 000 srpsko-američkih Amerikanaca u Sjedinjenim Državama, izbor koji će imati 3. novembra nesumnjivo će biti težak.
