Piše: Zdravko Elez
Već nekoliko dana Danska je na nogama nakon što je utvrđeno da je virus korona mutirao sa kuna na čoveka. U ovoj državi zabeleženo je 214 takvih slučajeva od juna do oktobra, 200 na Severnom Jutlandu, a 14 u drugim regionima. Zbog toga je vlada na čelu sa Mete Frederiksen povukla drastičnu meru uništavanja 17 miliona kuna na farmama širom Dasnke i bukvalno preko noći zatvorila industriju nerca što je ogorčilo ovdašnje proizvođače skupocenog krzna ali farmere.
Oni misle da je to bilo bespotrebno i da im je zbog toga naneta neprocenjiva šteta. Ovdašnji mediji zabeležili su i potresne fotografije farmera koji ljubi ubijenu životinju da bi na taj način „dokazao“ da je to bezopasno. Vlada i nadležne zdravstvene institucije ne misle tako jer strahuju da bi zaraza mogla da se proširi na celu zemlju pa čak i ceo svet, a da Dasnka postane novi Vuhan, odakle je krenula epidemija korona virusa. Osim toga, uzbunu je digao i Serum institut tvrdnjom da očekivana vakcina neće biti zaštita od mutiranog virusa, koji je nazvan „klaster 5“.
Premijerka Mete Frederiksen je priznala da je situacija izuzetno ozbiljna zbog mogućeg širenja zaraze ne samo u Danskoj. Ona je izjavila da su sada „oči sveta uprte u Dansku“.
Danski eksperti iz zdravstva navode da je kovid-19 do sada mnogo puta mutirao i to je potpuno prirodan proces za viruse, ali problem je nastao kada se zaraza prensi sa životinja na čoveka. Oni tvrde da je čovek prvo zarazio kunu, zaraza se potom prenela na druge životinje, a onda se kao bumerang vratila na čoveka.
-Kada virus promeni domaćina, odnosno od čoveka do kune, on uđe u drugačiji biološki sistem, što dovodi do različitih vrsta mutacija – izjavio je Kare Molbak, direktor i institutu Serum.
Profesor infektivne imunologije Jan Pravsgaard Kristensen sa Univerziteta u Kopenhagenu upozorava da je nova mutacija poseban problem za buduće vakcine jer je mutacija u delovima virusa na koje vakcina pokušava da cilja. Zbog toga antitela – odnosno supstance koje bi trebalo da se bore protiv virusa – ne deluju dobro na mutiranu varijantu. On je to objasnio na slikovit način:
-Na vrhu koronavirusa nalaze se štapići, a ako zamislite da je taj štap ključ, on je ujedno i ključ kojim vakcinišemo ljude. Uz vakcinu razvijamo bravu koja odgovara ključu. Ako postoji potpuno novi virus, brava ne odgovara, tada ključ i brava ne mogu zajedno.
Prema Državnom institutu za serum sve ovo može imati ogromne posledice, a najgori je scenario pandemija koja počinje ispočetka sa sedištem u Danskoj. Zbog svih ovih strahova i dilema Vlada Danske je povukla drastičnu meru i odlučila da gotovo hermetički zatvori sedam opština na Sevejrnom Jutlandu. To su: Hjørring, Frederikshavn, Bronderslev, Jamerbugt, Vesthimerland, Tisted i Lesø. Ograničenja se primenjuju do 3. decembra, a ona podrazumevaju zabranu svih putovanja osim izuzetno hitnih, zaustavljanje javnog prevoza, zatvaranje kuklturnih, sportskih i drugih javnih objekata, škola za decu od 5. do 8. razreda, fakulteta. Zabranjuju se i sva okupljanja, a strancima je zabranjen ulazak u ovaj deo Danske.
Vladine mere u političkim krugovima nisu baš blagonaklono dočekane. Pernile Skiper iz Jedinstvene liste tvrdi da su one zakasnele.
-Postojala su upozorenja zdravstvenih vlasti danskoj Upravi za veterinu i hranu da postoji rizik da mutirani virusi, koji su se preneli sa kuna na čoveka postanu otporni. I pored toga bolesne, zaražene životinje nisu na vreme ubijene. Definitivno postoje neki problemi zbog kojih neko mora da odgovara. Trenutno za to nema vremena i nama su potrebni ministri i državna služba da se usredsrede na suočavanje sa globalnom pandemijom – rekla je Pernile Skiper.
Ona prstom upire u Mogensa Jensena, ali ministar zdravlja Magnus Heunike odbacuje kategorično optužbe upućene na njegovu adresu jer je, kaže, na vreme obaveštavala Folketing o situaciji sa kunama. U odbranu Jensena stala je i premijerka Mete Frederiksen.
-Vlasti u Danskoj nisu tek sada videle problem sa kunama. Kao što će se mnogi setiti, u novije vreme se prilično žustro raspravljalo o tome, ali tek smo u pre par dana dobili procenu rizika, gde su zaključci bili toliko eksplicitni i jasni da smo morali da ubijemo sve kune. Bila je to za nas izuzetno teška odluka – pojasnila je premijerka Frederiksen.
Prve zaražene kune u Danskoj su registorvane sredinom juna kada je prvo pogođena farma u Sindalu, a zatim još jedna farma. U julu se zaraza već proširila na još tri farme u Severnom Jutlandu. Tada je ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Mogens Jensen bio prilično optimističan. On je tada tvrdio da se zaraza može smanjiti preventivnim merama i da je reč o lokalnom problemu.
Ova oprezna strategija u Danskoj je trajala do 1. oktobra i tada je odlučeno da se zaražene farme zatvore a kune u krugu od 7,8 kilometara ubiju, ali pitanje je da li je ova mera došla sa mesec dana zakašnjenja. Već početkom septembra vlasti znale da su zaražene kune ozbiljna opasnost za ljude.
Državni institut za Serum je 4. septembra u proceni rizika napisao da virus korone sa farama kuna proširio i na stanovništvo Severnog Jutlanda i da sve više pušta pipke. Pitanje je šta se čekalo da bi se donela mera o uništavanju kuna i zatvaranja Severnog Julanda pogotovo posle upozorenja Uprave za veterinu i hranu, tri nedelje kasnije. Iz ove ustanove je rečeno da je ubijanje kuna presporo i da je to trebalo raditi mnogo brže i dnevno umoriti 100.000 ovih životinja.
Potražnja za krznom od kuna u industriji nerca bila je velika i posle glasnih portesta uzgajivačima kuna je iznenada dozbvoljeno da prodaju kože životinja iako su bile zaražene koronom. Verovalo se da će ova mera ublažiti pritisak na uzgajivače kuna, međutim, kako se zaraza širila doneta je odluka da se kune zakolju na skoro 1.100 farmi.
To je prpuzrokovalo ogromnu štetu i gubitke kod uzgajivača kojima se sada simbolično daje 20 kruna (oko 2,7 evra) po ubijenoj životinji. Međutim i država se žali da je za spaljivanje kuna morala da potroši pet milijardi kruna (oko 670.000 evra).
Kare Malbak, direktor u instituta za serum Statens kaže da drugog izlaza nije bilo.
-Na osnovu principa predostrožnosti, vlasti su u početku odlučile da ubiju prve tri posade dok problem nije utvrđen. Ispostavilo se da je ta strategija propala. Zatim su prešli na drugu strategiju. Ispostavilo se i da nije uspelo. Tek ove nedelje jasno smo zaključili da bi dalje uzgajanje kuna bio veliki rizik po zdravlje ljudi i odlučili se za drastičnu meru ubijanja svih kuna – rekao je Malbek.
Jonas Holm, osnivač Stranke zelenih otkako je korona sa norke prešla na ljude, oštar je kritičar vladinog pristupa.
-Vladino posupanje u ovoj infekciji traje od juna. Vlada je krenula cik-cak i reagovala je prekasno. Potpuno je neshvatljivo da je ministar poljoprivrede u julu odlučio da ne tuče zaražena stada uprkos iskustvima iz Holandija – rekao je on.
Ova stranka je i pre korone bila protiv uzgajanja kuna iz etičkih motiva. Sada veruju da je vlada zbog ekonomskih razloga izbegavala da povuče drastičan korak istovremeno se kockajući sa zdravljem ljudi.
