Mračne tajne Staljinovog hotela

23. novembar 2020. · Tamo daleko

U čuvenoj Tverskoj ulici u Moskvi na broju 10 nalazi se tajanstveno zdanje. To je zgrada mimo koje danas mnogi prolaze i ne primećujući je.

Za vreme Velike čistke u SSSR-u 30-ih godina Josif Staljin je od nekada ekskluzivnog hotela načinio zlokobnu klopku za komuniste iz celog sveta koji su bili dovoljno neoprezni da tu odsednu.

Pre Oktobarske revolucije zgrada, podignuta 1837. godine, bila je vlasništvo uspešnog ruskog preduzetnika Dmitrija Filipova. 1911. godine vlasnik je proširio svoj biznis i u zgradi izdvojio prostor za otvaranje hotela pod imenom „Francuskaˮ.

Novootvoreni hotel je bio oličenje otmenosti. Krasili su ga stubovi, enterijer je bio izrađen u mermeru, dok su se u predvorju izdvajala visoka ogledala. Osim toga, zgrada se nalazila u neposrednoj blizini Crvenog trga, arhitektonskog srca prestonice. Hotel je tako bio isključiva privilegija bogatih i slavnih.

Boljševici koji su na vlast došli posle revolucije 1917. godine imali su drugačije planove za ekskluzivno zdanje. Hotel je nacionalizovan, dozidana su mu dva sprata, broj soba povećan na 300, a ime promenjeno u „Luksˮ. Sada je mogao istovremeno da ugosti najmanje 600 gostiju.

Posle revolucije 1917. mnogi komunisti iz celog sveta pohrlili su u Sovjetsku Rusiju, bilo radi učešća u Kominterni, međunarodnoj organizaciji koja se borila za svetsku vladavinu komunizma, bilo kako bi se sklonili od progona i represija kojima su bili izloženi u drugim zemljama.

U hotelu su odsedali veoma ugledni gosti, kao što su vodeći nemački komunista Valter Ulbriht, budući prvi predsednik Nemačke Demokratske Republike Vilhelm Pik, uspešni nemački političar Herbert Vener, Hitlerov politički suparnik Ernst Telman, budući gradonačelnik Zapadnog Berlina Ernst Rojter i ugledni nemački novinar i sovjetski špijun Rihard Zorge. Takođe su u hotelu boravili i prvi premijer Narodne Republike Kine Džou Enlaja i vijetnamski revolucionar Ho Ši Min.

Wilhelm Pieck — Vilijam Pik, prvi predsednik Istočne Nemačke

U hotelu je sa tadašnjom suprugom Pelagejom Belousovom i sinom Žarkom na proleće 1936. godine dva meseca proveo i budući predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito. Stanovao je u sobi broj 275, na četvrtom spratu. Na recepciji Tito je upisan kao Fridrih Fridrihovič Valter.

Kada je 30-ih godina počela Staljinova Velika čistka, talas terora zahvatio je hotel i njegove nesrećne stanovnike. Za mnoge od njih raskošan enterijer hotela postao je smrtonosna zamka.

Gosti su po dolasku u hotel na recepciji predavali svoje pasoše i pritom dobijali propusnice. Niko bez propusnice nije mogao da uđe ni izađe iz hotela. U praksi to je značilo da su gosti postajali taoci svog privremenog boravišta i nisu mogli da se odjave bez prećutne saglasnosti vlasti.

Neki gosti, zarobljeni u Rusiji zbog rata u Evropi i drugih političkih okolnosti, proveli su niz godina u hotelu zajedno sa bubašvabama i miševima.

„Luks je bio zaverenički hotel, kako za goste, tako i za spoljni svet. Ni spisak gostiju ni spisak preminulih u njemu ne pružaju kompletne podatke o tome ko je sve i kada boravio u hotelu. Prava imena gostiju obično nisu bila imena u njihovim ispravama, a ovi podaci se opet nisu poklapali sa njihovim partijskim pseudonimimaˮ, zapisala je Rut fon Majenburg koja je u hotelu provela osam godina.

Mnogi gosti hotela pali su kao žrtve Staljinovog terora. Bili su uhapšeni, mučeni ili ubijeni u Sovjetskom Savezu ili, pak, izručeni drugim zemljama, uključujući nacističku Nemačku, gde su neizbežno takođe hapšeni i ubijani. Strah i očaj su ispunili sobe i hodnike hotela, jer svi su se pitali ko će biti sledeća žrtva Staljinove tajne policije.

U hotelu se dogodio i jedan užasavajući incident u kojem NKVD nije učestvovala. „Odrastao sam u Moskvi, u centru moći, kao i državnog i nedržavnog kriminala, u Ulici Gorkog [danas nosi prvobitno ime Tverska], u hotelu ‘Luks’. Živeli smo tamo od 1938. do 1946. godine. U hotelu smo se igrali partizana i Nemaca i jednom smo tokom igre slučajno obesili jedno dete. Nije bilo moguće povratiti ga u životˮ, ispričao je nekadašnji stanovnik hotela Rolf Šelike, koji je u detinjstvu osam godina proveo u hotelu.

Veliki teror u Sovjetskom Savezu oslabio je početkom 40-ih, a potpuno je okončan Staljinovom smrću 1953. godine. U Evropi se završio rat i političke izbeglice koje su još naseljavale sobe hotela „Luksˮ počele su da se vraćaju u svoje zemlje.

Posle 1950. godine hotel je promenio ime u „Centralniˮ. Danas, dok je zgrada u procesu renoviranja, na hiljade ljudi u blaženom neznanju svakodnevno prolazi pored ovog mesta koje krije tolike mračne tajne.

Izvor: Rosia Beyond

Pročitajte još

Istočna Srbija pretvorena u rudarsku koloniju

Srpski košarkaši koji su izludeli Ameriku (1)

Novak Đoković zida toranj visok 320 metara