Učitelji junaci u Velikom ratu

Oko 300 učitelja došlo je u Skoplje u Đački bataljon. Neki su tek bili završili učiteljsku školu, neki su imali dve-tri godine učiteljske službe. Učitelji su predstavljali poseban tip đaka redova.

Tokom školovanja vaspitavani su za krupnu misiju u narodu – da budu borci, misionari, da služe narodu u duhu najviših etičkih ideja: slobode, istine, pravičnosti.

Učiteljska generacija je živela s narodom i za narod. Preživljavala je u običnom životu njegove nevolje, tegobe, ali i radosti i nadanja. Zato su učitelji lako vodili vodove i čete. Niko od njih nije pošao u rat da ubija, već da umire. Oni su pošli u rat da se žrtvuju.

Na frontu su bili junaci, kod njih nije bilo kukavica. Bili su prvi u jurišu, poslednji u odstupanju. I plašljive vojnike su činili hrabrim jer je lični primer bio najbolje vaspitno sredstvo. Pošto je bilo u vojsci dosta nepismenih vojnika, učitelji su, danju u rezervi, nastojali da ih opismene.

Tako su nepismeni vojnici polako ulazili u jedan novi svet, za njih dotle nepoznat – svet pisane i štampane reči. Mnogi su svojoj familiji svojeručno napisali prva pisma zahvaljujući radu sa učiteljima za vreme zatišja na frontu.

Tekst i fotografija (Spomenik na Rajcu): Mira Bibliotekarka Kojić