Teodor Janković austrijski i ruski plemić iz Mirijeva

Piše: Vladan Jevtić

Kada sam rešio da napišem par reči o Teodoru Jankoviću Mirijevskom (1741-1814), nekako sam bio u dilemi, ne samo kako da nazovem ovaj tekst, već i kako da uopšte predstavim ovog čoveka.

Jer, sažeti ono što je Srbin Teodor Janković uradio u životu, u nešto kao: „čovek koji je postavio temelje ruskog obrazovanja“ deluje (mada je istina) stvarno, na prvi pogled, malo pretenciozno, posebno ako to pišete kao Srbin, kao i zbog činjenice da, na srpskom jeziku, sa svim mogućnostima interneta, teško možete da nađete šta je sve ovaj čovek učinio za rusko obrazovanje. Jer, saglasno našoj skepsi i cinizmu „da je to baš toliko važan čovek – pa valjda bi i mi sami više znali o njemu!“

Pa, evo, samo činjenica, preuzetih uglavnom sa ruskih sajtova…

Kako se Teodor Janković uopšte, kao podanik Austrijske monarhije, obreo u Rusiji? Kažu da se austrijski imperator Jozef II, pri susretu sa ruskom caricom Katarinom Velikom, u Mogiljovu 1780. godine, hvalio reformom školstva koja je u njegovoj zemlji sprovedena i tom prilikom posebno istakao jednog od glavnih nosilaca tih reformi – Srbina Teodora Jankovića, o kome je rekao da „poznaje ruski jezik i ispoveduje vaše pravoslavne zakone…“

Katarina Velika je (raspitavši se verovatno i kod svog okruženja o tom čoveku) Jankovića pozvala u Rusiju, da bude saradnik-ekspert u novoformiranoj komisiji za reformu ruskog školstva, što je on prihvatio, tako da, od 1782. godine, živi i radi u Sankt-Peterburgu.

S obzirom da je u toj komisiji bio apsolutno najveći autoritet, sastavio je plan reforme ruskog obrazovanja, koji je carica lično odobrila. Prema planu Jankovića, narodne škole su podeljene na „male škole“ (dva razreda), „srednje škole“ (tri razreda) i „glavne škole“ (četiri razreda).

Teodor Janković je prvi put u ruske škole uveo savremene metode učenja (akademski čas od 45 minuta; podelu razreda po uzrastu; zabrana fizičkog kažnjavanja učenika; obuka na ruskom jeziku; školske table; vođenje razrednog dnevnika i dr.).

Veliki problem je u tadašnjoj Rusiji predstavljala obuka nastavnog kadra, kojeg nije bilo dovoljno, pa je taj zadatak, s obzirom na iskustvo, pao, potpuno, na pleća upravo Teodora Jankovića.

Od 1783. godine on postaje direktor svih osnovnih škola Peterbuške gubernije, da bi kasnije postao i upravnik „Zavoda za obučavanje učitelja“, koji kasnije prerasta u „Učiteljsku seminariju“, a 1804. godine i u prvi ruski Pedagoški univerzitet.

Janković je osnovao i prvo rusko Ministarstvo prosvete, 1802. godine.

Bio je, još od 1793. godine član Ruske akademije nauka, zatim član Ekonomskog društva, Državni savetnik, nosilac visokih državnih nagrada, a postao je i nasledni ruski plemić, s obzirom da je dobio imanje – spahiluk u Mogiljovskoj guberniji, sa „255 mužika“, pa svom imenu i prezimenu dodaje ono, zvanično „de Mirievo“, po mestu porekla svoje porodice.

Mada su stvarno impresivne, ove, ovako iznešene, suvoparne činjenice iz biografije Teodora Jankovića Mirijevskog, meni nisu delovale toliko ubedljivo kao neki detalji oko tih njegovih aktivnosti u radu na reformi i unapređenju ruskog obrazovanja.

Teodor Janković je, na primer, autor sledećih udžbenika i nastavnih sredstava (navodim ih na ruskom, jer su, mislim, razumljiva):

-Tablicы azbučnыe i dlя skladov cerkovnoй i graždanskoй pečati (1782)

– Bukvarь (1782)

– Sokraщennый katehizis s voprosami i bez voprosov (1782)

– Propisi i pri nih rukovodstvo dlя čistopisaniя (1782)

– Pravila dlя učaщihsя (1782)

– Prostrannый katehizis s dokazatelьstvami iz svящennogo pisaniя (1783)

– Svящennaя istoriя (1783)

– Vsemirnaя istoriя (1784)

– Zreliщe vselennыя (1787)

– Sokraщennaя russkaя istoriя, izvlečennaя iz podrobnoй istorii, sočinennoй Štritterom (1784)

– Sokraщennaя rossiйskaя geografiя

–  Vseobщee zemleopisanie.

Osim toga, kao član Ruske akademije nauka aktivno učestvuje u radu na sastavljanju prve ruske enciklopedije.

Posebno je interesantan njegov rad na sastavljanju uporednog rečnika svih poznatih jezika, na čemu je posebno insistirala carica Katarina.

Teodor Janković je, pored svih drugih obaveza, taj posao izvanredno odradio, pa su, kao plod tog njegovog truda, objavljena četiri toma: „Uporednog rečnika svih jezika i narečja, po azbučnom redu“. U tom neverovatnom rečniku, Janković je prikazao reči i izraze iz 279 jezika (171 azijskih, 55 evropskih, 80 afričkih i 23 američka)! Svaka, makar i ovakva kroki-biografija, počinje od nekih podataka iz života, a ja sam, eto krenuo sa onim najznačajnijim što je ovaj veliki čovek uradio u životu.

Dakle, fakti. Teodor Janković je rođen u Sremskoj Kamenici, 1741. godine, u bogatoj srpskoj porodici, rodom iz Mirijeva.

Školovao se u svojoj Kamenici, onda u Karlovcima, a filosofiju i pravo je završio u Beču. Zbog svojih izuzetnih, rano primećenih sposobnosti, bio je pitomac srpskog mitropolita Vićentija Jovanovića Vidaka, koji je bio njegov mecena za studiranje u Beču.

Stekavši veliko znanje i iskustvo u pitanjima obrazovanja i školstva u Beču, postavljen je, 1773. godine, za direktora srpske i rumunskih škola u Banatu. Njegovom zaslugom donet je „Školski ustav“ za pravoslavne škole, kojim je reformisano školstvo, prvo u Banatu, kasnije u celoj Ugarskoj.

Napisao je i „Priručnik za učitelje“, prvu srpsku čitanku i ćirilični bukvar. Protivio se latinizaciji srpskih knjiga, branio srpski jezik i ćirilicu, o čemu svedoči i Referendum Bečkom dvoru o srpskom jeziku i pismu, koji je napisao 1781.godine.

Njegov uticaj u Beču nije uopšte bio mali, s obzirom da je za svoj rad na reformama školstva u Austriji dobio niz velikih državnih priznanja među kojima se posebno ističe plemićka titula dobijena od austrijske države, tako da Teodor Janković, u Austriji, od 1774.godine, svome imenu i prezimenu dodaje ono „de Mirijevo“.

Eto, sa takvim „pedigreom“ se Teodor Janković obreo u Rusiji, u kojoj je postavio osnove prosvetnog, obrazovnog sistema. Umro je u Sankt Peterburgu, 1814.godine, gde je i sahranjen u porti crkve Aleksandra Nevskog. Rusija i danas pamti i sa velikim pijetetom se odnosi prema ovom velikom Srbinu.

A mi? Znamo li ko je ovaj čovek, austrijski i ruski plemić – iz Mirijeva?