Zaboravljena zverstva Bugara u Dolgaecu
Piše: Branko Dimeski
Ovih dana navršilo se 105 godina od masakra u nekada srpskom selu Dolgaec kod Prilepa. Ovo živopisno selo smešteno je u podnožju planine Dautica. Prema predanju porodica Mladenović iz Srbije je jedna od prvih koja naselila ovo selo. Verni brsjačkim običajima i odani Gospodu, slavili su sa radošću krsne slave i svete praznike.
O zverstvima bugarskih koljača u Dolgaecu postoje mnoga svedočenja. Krvavi pir započinjali na velike pravoslavne praznike. Tako su i 1916. godine na Božić ubili 103 viđena domaćina iz porečkih sela, a nepuna dva meseca ranije, tačnije 14. novembra 1915. godine na pravoslavni praznik sv. mučenike Svetog Kozmu i Damjana – svete Vrače u selu Dolgaec , počinjen je jedan od najvećih zločina nad narodom koji je tamo živeo. Za manje od 24 časa bajonetima su zaklana 410 seljaka među njima i dece.
Najveći broj zverski ubijenih ljudi su iz sela Dolgaec (195) kako i iz sela Gostiražni (70), Strovja (60), Kostinci (40), Margari (30) i Bogomila (15). Veliki broj bila su deca, a među njima i bebe od samo nekoliko meseci: Đorđe Dimević (10) Danka Tomović (8) Menka Đorđević (7) Mitra Jovanović (4) kao i mnogi drugi. Zločini su neprekidno trajali.
U selu Gostiražni Bugari su bajonetom presekli tek rođenu bebu i bacili je u bunar. Pokoljenja ubijenih i danas svedoče o mnogobrojnih ubistvima iz tog vremena. Velika Jovanović (16) god devojčica koju su zlikovci skinuli golu i vezali za drvo. Boli su je bajonetima ali je ipak preživela. Trojan ka Stojanović takođe izbodena više puta kao i Velika Krstić.
Sveštenik Trajko ja otkopčao svoju mantiju i uzviknuo „Udarite dušmani kleti! Gospod je sa nama!“ U tom trenutku bugarski vojnik mu je zario nož u grudi! Bugarski zločine tada obeležavaju i paljenje kuća, štala punih slame i sena. Ljudi skriveni u svojim kućama goreli su živi, prinuđeni zbog dima i plamena skakali su kroz prozore u plamenu vatre i umirali. Mrtva tela ležala su razbacana u selu Dolgaec.
Širio se nepodnošljiv smrad od raspadnutih leševa. Masovna grobnica se nalazi u blizini sela, obrasla trnjem i teško pristupačna.
U slavu nedužno poginulih ljudi podignut je spomenik koji je srušen 1941. godine po nalogu okupacionih snaga. Na spomeniku je pisalo: „Da su vukovi razbežali bi se, da su Turci posrameli bi se, Nit su Vuci nit su Turci već su horde besnih Bugara!’
Ovo je jedan od najvećih zločina nad stanovništvom prilepskog kraja, merljiv genocidnim namerama. U crkvi sv. Nikole u ovom selu postoji spisak ubijenih meštana. Moramo da oprostimo jer smo hrišćani, ali ne smemo da zaboravimo radi nas samih, naših predaka i naših potomaka. Moramo da se sećamo strašnih stradanja, od kojih je najstrašniji lelek i vrisak dece, koja su ni kriva ni dužna sa svojim majkama, na najsvirepiji način ubijana.
Nažalost, zločin nad Srbima u Dolgaecu i drugim selima prilepskog kraja je zaboravljen. Na mestu gde počivaju kosti svirepo pobijenih nema nikakvog obeležja niti spomenika.
