Sećanje na Ignjata Pavlasa velikog srpskog sokola

Piše: Saša Nedeljković

Ignjat Pavlas rođen je u Donjem Miholjcu u Slavoniji, 1885. U Novom Sadu je završio Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju 1904. godine. Studirao je pravo u Zagrebu i Budimpešti. Dobio je titulu doktora prava. Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva.

Na kraju Prvog svetskog rata Srpski narodni odbor u Novom Sadu svoju prvu javnu sednicu održao je 3. novembra 1918. u svečanoj sali Matice srpske. Delegacija Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu probila se do Beograda. Član srpske vlade Ljuba Jovanović primio je u svom stanu u Beogradu 1918.  delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaša Tomić, Vasa Stajić i dr Ignjat Pavlas). Istakao je delegaciji da je želja vlade Srbije da se Vojvodina priključi Srbiji nezavisno od Zagreba. Ignjat Pavlas prihvatio je želju srpske vlade, a Vasa Stajić bio protiv. Oslobođenje i svečani ulazak srpske vojske u Novi Sad novembra 1918. najvatrenije su dočekali srpski sokoli. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio  majora Bugarskog. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu  25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.

Posle Ujedinjenja povukao se iz politike i posvetio se radu u Savezu sokola. Na čelo Bačke sokolske župe dolazi 1921. i tu dužnost obavlja do 1941. a od 1930. do 1941. je član Starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U Starešinstvu Saveza Sokola odgovarao je za Pravni referat i Organizacijski odsek. Istovremeno je bio i dugogodišnji član Uprave, a i nekoliko godina predsednik „Danubiusa“, novosadskog veslačkog kluba. U Novom Sadu bio je predsednik Saveza kulturnih društava (sa 52 udruženja). Sokolska župa obuhvatala je oko 80 društava i četa (cela Bačka sa malim delom Srema  na obroncima Fruške gore). Župa je priredila 7 sletova. Pavlas je čitav život posvetio napretku svog naroda, delujući u sokolskoj organizaciji. Kako je istaknuto u knjizi  „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu” bio je oličenje poštenja, radinosti, odgovornosti za preuzete obaveze, upornosti, hrabrosti, osećanja časti i visokih organizatorskih sposobnosti. Kao starešina Bačke sokolske župe doprineo je omasovljenju sokolstva.

Bio je jedan od legata akcije za podizanje sokolskog doma 1924. u Novom Sadu. Dom je bio završen 1936. Bačka sokolska župa  sa sedištem u Novom Sadu  obuhvatala je društva Ada, Apčoš, Bačka Palanka,  BačkaTopola,  Bački Petrovac,  Bačko Gradište, Bačko Petrovo Selo, Bajmok, Bajša Bačka, Beška, Crvenka, Bikovo, Deronje, Čerević, Čurug, Despot sv. Ivan, Đurđevo, Gospođinci, Horgoš, Irig, Kać, Kisač, Kosančić, Velebit, Vrbas, Kolonija Žednik, Kovilj, Kucura, Kula, Kulpin, Martonoš, Mol, Mošorin, Novi Sad, Obrovac, Odžaci, Pačir, Pašićevo, Petrovaradin, Pivnice, Rumenka, Žabalj, Čib, Senta, Sirig, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Kanjiža, Stari Bečej,  Stari Futog,  Stari  Sivac, Subotica, Titel, Tovariševo, Turija, Tavankut I, Tavankut II, Tavankut III, Sonta, Stepanovićevo i Svetozar Miletić. Sem društava u Župi su delovale seoske sokolske čete : Kosanić, Ljutovo, Mali Bajmok, Mali Beograd, Rašina, Sv. Mihajlo, Sokolac, Stepanovićevo, Sonta, Talajković I, Talajković II, Talajković III, Hajdukovo, Tomislavci, Čavolj, Čortanovci, Beška, Bukovac, Velebit, Gardinovo, Gornja Rogatica, Deronje, Dobrovoljačko selo, Karađorđevo, Kolonija Žednik,  Kolonija Miloševo i  Kolonija Njegoševo.

Na II. Sletu Bačke Sokolske Župe održanom 28. i 29. juna 1922. u Subotici govorio je starešina župe Pavlas. Pred gradskom kućom starešina Bačke Sokolske Župe, dr Ignjat Pavlas pozdravio je grad Suboticu. Posle toliko vekova, rekao je Pavlas, našli su se junaci i sokoli opet zajedno i naša narodna pesma, koja nam je dočaravala slike iz davne prošlosti, postala je stvarnost. Sokoli su doleteli u Suboticu iz onih visina, gde vlada čisti idealizam, gde nema političkih partija, … gde je u srcima sviju upisano samo jedno načelo:

„Svi smo sinovi samo jednog naroda i jedne Otadžbine, za čiju slobodu i sreću spremni smo da ginemo !”.

Govor Pavlasa burno je i dugo pozdravljan od nepregledne mase sveta, koja je prekrila prostrani Karađorđev trg. Gradonačelnik dr Andrija Pletikosić zahvalio se sokolima na priređenoj manifestaciji, koja je na sve Subotičane učinila najdublji utisak. Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. Na banketu je bilo 120 osoba. Sem sokola, bili su veliki župani dr. Paja Dobanovački i dr Lazar Bugarski, … predsednik udruženja rezervnih oficira major Milan Radosavljević, poslanici subotičkog okruga i mnogi drugi.

I slet naraštaja Bačke sokolske župe održan je u Novom Sadu 27. i 28. 5. 1923. Kao izaslanik T.O. Saveza prisustvovao je Dušan Bogunović. Sokolsko-školska izložba koju je priredila građanska škola iz Novog Sada i sokolsko  društvo Novi Sad otvorena je 24. maja 1923. Na sletskoj javnoj vežbi je bilo prisutno preko 7.000 gledalaca. U veče Sokolsko društvo Novi Sad priredilo je, uz učešće muzike i ženske građanske škole, muzičkog društva, članova narodnog pozorišta,  veliku sokolsku zabavu sa koncertom i sokolskim vežbama. Vrt gradskog strelišta bio je pun građana i sokola. Tom prlikom izvelo je  Sokolsko društvo iz Novog Sada: Fr. Švarcvald “Večer na Savi”, “Pad Tirana” i Erben “Ženska devetka”. Za vreme sleta nije se upotrebljavao alkohol, već je bio priređen Sokolski zdravljak. Pavlas je bio  predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu, osnovanog 1928. Savez je okupljao društva u Novom Sadu i organizovao njihove aktivnosti.

Jedan od najznačajnijih sletova bio je VI župski slet u Subotici. Na VI župskom sletu 8. i 9 juna 1929. u Subotici bilo je 1.600 učesnika-vežbača. U prepodnevnim časovima održan je defile sokola od Gradske kuće do sletišta. Nošene su sokolske zastave ulicama grada, a prisutno građanstvo oduševljeno je pozdravilo sokole. Popodne je u prisustvu oko 10.000 gledalaca održan Sokolski slet. Ovim sletom Sokolska župa Svetozar Miletić prikazala je svoju snagu obeležavajući desetogodišnjicu nastanka. Dr Ignjat Pavlas je kao član  Uprave Saveza Sokola izlazio  je u susret molbama ruskih sokola. Na II sednici Izvršnog odbora Saveza SKJ održanoj 9 i 10 maja u Beogradu Savez ruskog Sokola je preko organizaciono-pravnog odseka SSKJ na čelu sa dr. Ignjatom Pavlasom molio Savez SKJ da pošto je bio prošao rok određen pravilnikom za prijavu ruskog vežbačkog članstva u ozledni fond SKJ, da u pravilniku doda za tu godinu prelazno naređenje da vežbačko članstvo Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva bude primljeno za članove ozlednog fonda, onda kada starešinstvo Saveza ruskog Sokolstva dobije njihove spiskove i članske uloge. Organizaciono-pravni odsek predložio  je da se to dozvoli do 15 jula 1932. Izvršni odbor je primio taj predlog odseka.

Sokoli su priredili dečji sokolski slet u Novom Vrbasu 3.6.1934. Učestvovalo je 4.000 učesnika. Govorio je Đura Paunković, a prisustvovao starešina župe Novi Sad dr Ignjat Pavlas. Priređena je sokolska izložba.

Pri povratku sa Sofijskog sleta, Sokolska župa Novi Sad povela je sa sobom iz Sofije dva naraštajca bugarskih Junaka, koji su uzeti kao pitomci župske naraštajske škole. Pitomci su trebali da provedu predviđeno vreme u naraštajskoj školi o trošku župe i po završenom tečaju trebalo je da se vrate u svoju zemlju. (13) Kada je Sokolska naraštajska škola na Paliću počela svoj rad, u noći 18 jula 1935. pred svitanje, na znak trube, bili su tečajci na nogama. Dat je znak za zbor i tek što su se postrojili pojavili su se u automobilu dva naraštajca Junaka iz Sofije : Živko Gladniški i Ivan Fotinov. Oni su došli u školu kao tečajci u pratnji starešine župe dr. Ignjata Pavlasa. Nakon pozdravnog govora starešina Pavlas upoznao je Junake sa sokolima. Odmah je na vidnom mestu u logoru istaknuta i bugarska zastava uz pevanje bugarske i jugoslovenske himne, a zatim je priređena zakuska. Junaci su se brzo srodili sa sokolima i nastavili sa njima rad u školi. Sokoli su se nadali da će srdačne veze stvorene za vreme tečaja u školi obuhvatiti veće razmere u nastojanju, da se dođe do opštijeg i stvarnog zbliženja dvaju bratskih naroda, i tako ostvare sokolski ideali. Tečaj je završen oproštajnim ručkom na kome je bio i starešina župe dr Ignjat Pavlas, koji je u svom govoru izrazio svoju radost i zadovoljstvo na uspehu škole, zahvalio se predavačima na njihovom požrtvovanom radu, a tečajce pozvao da nastave svoj rad na ostvarenju uzvišenih sokolskih ideala.

Pokrajinski slet severnih župa trebalo je da se održi u Subotici  28. i 29. juna 1935. Trebale su da učestvuju župe Beograd, Vel. Bečkerek, Osijek. Bjelovar, Varaždin, Mostar i Novi Sad. Slet je pomeren za 1936. U članku u časopisu „Sokolska Prosveta“ starešina župe Novi Sad dr Ignjat Pavlas istakao  za sokole „svrstaće se u Subotici kao živi granički bedem”. U Subotici je 24. marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven.

Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr.

Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva.

Program i stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas pozdravljajući bana, izaslanika komandanta armije, … . Podvukao je da biti dobar soko znači i biti dobar vojnik. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše … Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav … narod je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”. Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.”

O selu je istakao: „Odande, sa sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajno i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti. A samo za ono što se voli može se žrtvovati.”

Završavajući svoj govor Pavlas se obratio sokolima: „Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.”

Pavlas je bio kum zastave sokolskog društva u Beočinu. Sokoli sa područja Novosadskog okruga došli su u Beočin uprkos kiši 24. maja 1936. da bi prisustvovali osvećenju zastave. Oko podne bio je zajednički ručak u fabričkom restoranu. Posle podne formirana je povorka koja je otišla na igralište SK “Cement”, gde je osvećena zastava. Na čelu povorke bila je novosadska fanfara. Prota Janošević razvio je zastavu i predao Milanu Kneževiću iz Novog Sada, zastupniku kuma Ignjata Pavlasa. U ime kuma zamolio je starešinu društva Đuru Borkovića, da zastava gordo leprša na čelu društva. Starosta društva Đura Berković primajući zastavu zahvalio se na kumovanju dr Ignjatu Pavlas, i predao zastavu zastavniku i zamolio ga je da pod zastavom okuplja sve ono što zdravo misli i što će stajati u svakom momentu na braniku otadžbine. Na okružnom sletu učestvovalo je preko 1.000 sokola i sokolica. Posle je održana javna vežba u kojoj su učestvovale sve kategorije vežbača i vežbačica izvodeći vežbe za pokrajinski slet u Subotici. Kao starešina sokolske župe dr. Ignjat Pavlas prisustvovao je nacionalnim proslavama kao što je otkrivanje spomenika kralju Petru I  kod Horgoša, nedaleko od Subotice.

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (20)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1936. Nad sokolskim sletištem vile su se zastave svih slovenskih naroda. Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Rogić proglasio je stadion i park oko njega Jugoslovenskim narodnim parkom Kralja Petra II. Zatim je govorio predstavnik bugarskih Junaka profesor Minev. Predao je poklon plaketu dr. Ignjatu Pavlasu. Na plaketi je pisalo: „Novosadskoj Sokolskoj župi bratski spomen od Saveza Junaka povodom sleta u Subotici, juna 1936 g“. U svom govoru dr. Ignjat Pavlas rekao je: „Sokolska župa Novi Sad, na čijoj se teritoriji održava ovaj IV pokrajinski slet Saveza SKJ, prima s bratskom zahvalnošću ovaj dar kao zalogu bratstva i ljubavi između Saveza bugarskih Junaka i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svih njihovih pripadnika. … da naše nesebično i ničim pomućeno bratstvo i ljubav povedu Savez bugarskih Junaka i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije jednim zajedničkim putem, a u zagrljaju sa svima slovenskim sokolskim savezima.“ Zatim je sledilo svečano razviće i predaja zastave, koju su društva i čete župe Novi Sad poklonile svojoj župi.

Prvog decembra 1936. na  Dan Ujedinjenja, otvoren je  Sokolski dom u Novom Sadu. Zajedno sa Savezom kulturnih društava sokoli su osvetili svoj dom. Dom je dobio ime Narodni spomen-dom  Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Episkop bački dr. Irinej Ćirić, uz asistenciju sveštenstva  obavio je čin osvećenja doma.  Bilo je oko 2.000 prisutnih,  a polovina je morala ostati napolju. Nakon osvećenja doma skinuta je trobojka sa reljefa kralja Aleksandra. Reljef je bio rad vajara Stankovića. Starešina Sokolskog društva Toma Jovanović pozdravio je izaslanika kralja generala Čedu Jovanovića, ministra poljoprivrede Svetozara Stankovića, ministra za fizičko vaspitanje naroda dr. Josipa Rogića, …  zamenika starešine Saveza Sokola Đuru Paunkovića, profesora pravnog fakulteta u Subotici Aleksu Ivića, … . Posle su govorili  profesor Svetislav Marić, član sokola, u ime Saveza kulturnih društava, ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogić,  … i zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković. Muzika Sokolskog društva Novi Sad svirala je himnu.

Narodni spomen-dom sagrađen je u centru grada, u ulici Kraljevića Đorđa. Dom je projektovao arhitekta Đ. Tabaković, a nadzorni inžinjer je bio inž. Dušan Tošić, predsednik građevinskog odbora za gradnju doma.  Dom je stajao oko 6 miliona dinara. Zgrada je bila obložena delom crvenom opekom, a delom belim kamenom. Čim se ušlo u  veliki hol, obloženim  ružičastim i delom crnim mermerom  kod vrata, mogao je da se vidi reljef kralja Aleksandra. U levom krilu su bile smeštene prostorije sokolskog društva,  velika i mala vežbaonica, prednjačke sobe i  kupatila sa toplom i hladnom vodom. U centralnom delu zgrade bilo je pozorište sa lutkama sa  220 sedišta.  Moglo se upotrebiti i kao dvorana  za konferencije. Na prvom spratu nalazila se sala za sednice, sokolski muzej i hol za galeriju svečane dvorane. Na drugom spratu bile su kancelarije.  Na desnom krilu zgrade bila je svečana dvorana sa preko hiljadu sedišta i pozornicom.  U listu  „Sokolski glasnik“ isticano je da je  dvorana bila  najlepša u Novom Sadu. U suterenu je bio restoran. U „Sokolskom glasniku“ isticano je da je dovršenjem doma grad dobio ne samo reprezentativnu građevinu, nego i  instituciju važnu za kulturni život Novog Sada.  Uveče prvog decembra  društvo je priredilo svečanu akademiju. Velika svečana dvorana bila je dupke puna publike. Na akademiji pored koncertnog dela izvedene su gimnastičke vežbe uz muzičku pratnju.

Arhitekta Đorđe Tabaković projektovao je Sokolski dom u Kikindi 1931. i kasnije Sokolski dom u Inđiji. Sokolski dom u Novom Sadu bilo je najznačajnije delo arhitekte Tabakovića. Zgrada doma je jedan od najnačajnijih zgrada podignutih u stilu moderne u Novom Sadu. Dom je služio u razne svrhe. Bio je sedište Sokolskog društva,  župe i  Saveza kulturnih društava.  Starešina slovenskog i čehoslovačkog sokolstva dr. Stanislav Bukovski posetio je Jugoslaviju. Na željezničkoj stanici u Novom Sadu 28. januara 1937. dr. Bukovskog, Kepla i dr. Gradojevića dočekali su ih predstavnici župe na čelu sa dr. Ignjatom Pavlasom. Sa stanice su krenuli u sokolski dom. U velikoj dvorani doma održana je svečana zajednička sednica uprave župe i društva Novi Sad, društva Petrovaradin i Ruskog sokolskog odseka. Sednicu je otvorio dr. Ignjat Pavlas. Izneo je rad i značaj sokola u stvaranju nacionalnih država Čehoslovačke i Jugoslavije, kao i značaj uzamne saradnje među svim slovenskim narodima. Gosti su razgledali sokolski dom. Priređen je banket u restoranu doma.

Na X svesokolskom sletu u Pragu od muzika Saveza Sokola učestvovali su : mešoviti sokolski hor iz Starog Sivca, muzika sokolskog društva iz Beograda, Varaždina, Podgorice, Splita, Ljubljane, Subotice, Novog Sada, Kule (naraštajska) i tamburaški sokolski zborovi iz Subotice i Petrovgrada.

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić, podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović, starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i društva Horgoš, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, …. . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine.

Posle njega govorio je dr Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu održano je 19 decembra 1937. Takmičari su stigli u Novi Sad 17 i 18 decembra 1937. Vođstvo čehoslovačke, poljske, bugarske i jugoslovenske vrste 18 decembra 1937. posetilo je opštinu i Maticu srpsku. Zatim su posetili mušku gimnaziju kralja Aleksandra. Predstavnici sokolskih saveza pod vođstvom dr Pavlasa posetili su Banovinu, gde ih je primio podban Rajić i ministar za fizičko vaspitanje naroda dr Vjekoslav Miletić. Sokolska župa priredila je zajedničku večeru u restoranu Sokolskog doma.

Na glavnoj godišnjoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 19. marta 1939. Ignjat Pavlas je govorio o događajima u Srednjoj Evropi. Istakao je da su događaji duboko dirnuli Sokolstvo, i da u trenucima tragedije češkog naroda treba odlučno gledati u budućnost i još upornije vaspitavati nove naraštaje u sokolskom duhu. Savez Sokola ne poznaje strah, ono je verovalo u snagu naroda i u njegovu budućnost.

Skupštinu sokolskog društva Novi Sad otvorio je starešina Jovan Totović. Skupština je održana u prisustvu 300 članica i članova. Starešina župe dr. Pavlas zahvalio je na pozdravima, izrazivši shvatanje da će sokoli zaslužiti  naziv neimara nacije i države. Po njemu sokoli su znali samo za jednu ideologiju -ideologiju slovensku.

U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. U Novom Sadu smotra je počela podizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe dr. Pavlasa. Kolone sokola su išle preko varoši u Petrovaradin i Bukovac, na čelu sa sokolskom konjicom i muzikom. U Petrovaradinu  im se pridružio veliki broj sokola sa starešinom Vitoševićem, a dalje sokoli iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom dr. S. Simeonović-Čokićem. U Bukovcu ih je dočekala mesna četa, sa starešinom Rankovićem na čelu. Na obroncima Fruške Gore sokoli su izveli narodno-odbrambene vežbe. Smotru je posetio komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrović, koji je posvetio naročitu pažnju streljačkom odeljenju. Govorili su starešine Jovan Totović, Vlada Vitošević, … . Sokolska povorka vratila se u Novi Sad.

Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12. oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava  Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je  generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju.

Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Pavlas. Za vreme sednice okupila se masa građana pred sokolskim domom. Pavlas je između ostalog u svom govoru naglasio: „Da bismo dali izraz našim osećanjima rešili smo da pred zgradom formiramo povorku i da povorka prođe gradom“. Na čelu povorke oko 15.000 ljudi bili su dr Ignjat Pavlas, dr. Aleksandar Moč – predsednik Matice srpske …  Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.

Za vreme racije januara 1942. iz Sokolskog doma odveden je sa svojim brojnim sokolima na obalu Dunava i streljan dr Ignjat Pavlas sa svojom suprugom.

Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli su nastojali da ožive sećanje na svog staradalog starešinu. Sokolsko društvo Beograd III Zvezdara organizovalo je odlazak na Frušku Goru 23. juna 2007.  U grupi su bili sokoli iz sokolskih društava Zvezdara i Matica  Beograd, kao predsednica Saveza Soko Srbije Gordana Rajnović i njena zamenica prof. Dr. Gabrijela Kragujević. Cilj putovanja bio je Pavlasov čot, po visi drugi vrh planine (531 m). Ime su dali planinari Novog Sada i Vojvodine zbog zasluga dr Ignjata Pavlasa za osnivanje i razvoj planinarstva Vojvodine. Pavlas je bio jedan od najviđenijih građana Novog Sada i sa svojom suprugom sokolicom ubijen je i u Dunav pod led bačen januara 1942. Pošto nije imao groba, planinari su na bezimenom vrhu podigli spomen piramidu  i kod vlasti regulisali da se taj vrh i zvanično nazove „Pavlasov čot“. Taj vrh neprekidno više puta godišnje (i po snegu) obilazili planinari. Na početku svečanosti sokoli su podno piramide zapalili sveće. Zatim je profesor univerziteta dr Milan Breberina, predsednik Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine i inicijator postavljanja ovog znamenja, govorio o zaslugama Ignjata Pavlasa. Istakao je da je Pavlas bio jedan od glavnih aktera za prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, inicijator i organizator podizanja dva planinarska doma na Fruškoj Gori i jednog na Rudniku u Šumadiji.

Posle rata je Sokolski dom u Novom Sadu bio u društvenom vlasništvu a koristilo ga je društvo Partizan i neko vreme Srpsko narodno pozorište, do podizanja svoje zgrade. Obnovljeno sokolsko društvo dobilo je na korišćenje sokolanu. Kasnije ju je preuzela opština. Novosadski Viši sud je presudio, a Apelacioni sud potvrdio 2017. da je Sokolsko društvo vlasnik zgrade u Sokolskog doma i parcele na kojoj je izgrađena.

Jubilej  „Sokolskog doma”  obeležen je 8. juna 2019. sokolskim sletom na Trgu slobode u Novom Sadu. U defileu je učestvovalo preko 700 dece. Povorka se kretala od Sokolskog doma u ulici Ignjata Pavlasa do Trga slobode. Sem članova Sokolskog društva „Vojvodina” iz Novog Sada na sletu su učestvovali članovi sokolskih društava i gimnastičkih klubova iz Srbije. Televizija Vojvodina je prenosila  uživo slet pod nazivom „Jubilej Sokolskog društva Vojvodine”. U ime Sokolskog saveza Srbije govorio je Petar Stakić. Kao dopuna prenosa sleta istog dana emitovane su dokumentarne emisije „Sokolska krila nad Novim Sadom”  i „Sokoli”.  O sletu je izašao tekst sa slikom u listu „Politika”.

Dr Ignjat Pavlas rođen je u Slavoniji. Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva. Na kraju Prvog svetskog rata bio je član Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu. Bio je u delegaciji koja se probila do Beograda.  Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio  majora Bugarskog i srpsku vojsku. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.  Posle Ujedinjenja povukao se iz politike i posvetio se radu u Savezu sokola. U međuratnom periodu  bio je starešina Sokolske župe  sa sedištem u Novom Sadu.

Savez sokola Kraljevine Jugoslavije i Bačka sokolska župa trudili su se da svojom aktivnošću deluje kao bedem prema aspiracijama Mađara prema Bačkoj. Sletovi su često održavani na severnoj granici u Somboru i Subotici. Dr Ignjat Pavlas je kao starešina župe doprineo omasovljenju sokolstva na teritoriji Sokolske Župe Novi Sad. U svojim javnim nastupima isticao je  da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Pavlas. Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.  Kako je živeo tako je i umro, kao jedna od žrtava  racije januara 1942. u Novom Sadu. Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli  nastoje da ožive sećanje na svog stradalog starešinu.

Naslovna fotografija: Članovi Župe Novi Sad slušaju govor starešine Gangla

*Autor je član  Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije