Haški tribunal je samo rasplamsao mržnju

Govor mržnje prethodi, ili je uvod u zločne mržnje. Prvim primerima govora mržnje smatra se višegodišnja medijska kampanja u Americi uoči invazije na Kubu, krajem 19. veka i skoro desetogodišnja hajka na Srbe početkom 20. veka u austrijskoj i nemačkoj štampi, uoči početka Prvog svetskog rata, što je bio i uvod u užasne zločine koji su počinjeni nad nevinm stanovništvom u Mačvi odmah na početku rata, pa se znameniti švajcarski kriminolog dr Arčibald Rajs pitao kako su vesele Bečlije, odrasli u duhu valcera, mogli da se pretvore u monstrume i počine tako stravčne zločine. Odgovor je pronašao upravo u medijskoj hajci kombinovanoj sa žestokom propagandom“, rekao je u dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, predstavljajući svoju upravo izašlu „Knjigu o mržnji“.

„Zanimljivo je kako razgraničiti pravo na slobodu govora i govor mržnje. Nekoliko nacista se spaslo na nirnberškom procesu pozivanjem na pravo na slobodu govora“, kaže dr Ćirić i dodaje da antisemitizam vuče korene iz Starog Egipta, antičke Grčke, starog Rima, a pretpostavlja se da je Hitler negde imao i lični motiv jer je imao jevrejske krvi:

Gost „Srpskog svijeta“ podseća na dve stravčna zločina nad decom, dvanaestogodišnjom Aleksandrom Zec, pročitavši opis hrvatskog novinara Iva Anića, kao i stravičan zločin silovanja i svakakvog iživljavalja braće Mazreku nad desetogodišnjom Jovanom iz Klečke, te podsetivši i na užasan zločin nad Đorđem Martinovićem iz 1985. koji je tadašnji visoki funkcioner Stane Dolanc prokomentarisao rečima „Martinović je prvi srpski samuraj koji je izvršio harakiri.“

„Smatrao sam logičnim da u završnom delu govorim o pokajanju i pomirenju. Na žalost, ako se ima u vidu činjenica da u haškom tribunalu niko, ali niko nije osuđen zbog zločinima nad Srbima, a bilo ih je mnogo, dok je oko 90 Srba optuženo po raznim osnovama za zločine nad ostalm narodima, te ako se jedino Srbija, kroz procese pred Sudom za ratne zločine u Beogradu, suočila sa Srbima, počinocima zločina nad drugim narodima, dok su ostali narodi zadržali stare narative, bojim se da se upravo to ne izrodi u neko novo pogibenije u nekoj budućnosti. No, kao i u svakom zlu, postoje pozitivni primeri čojstva, poput Srđana Aleksića ili Gorana Čengića, koji su spasavali narode drugih nacionalnosti, zaključuje dr Jovan Ćirić.

Ovo je samo osnovna informacija o „Knjizi o mržnji“, prvog takvog dela u nas, a ukupno sedme dr Ćirića. Mnogo više detalja, objašnjenja, primera, ilustracija – u emisiji „Srpskui svijet“ Nacionalne televizije In4S, koju  koju uređuje i vodi Gordana Janićijević.