Alal ti kačamak!
Vekovima je, uz pasulj i krtolu, bio najveći saveznik sirotinje, naročito u mnogoljudnim familijama gde se spremao u velikim kotlovima na otvorenom plamenu ognjišta, kasnije na šporetu, danas je redak specijalitet u malobrojnim restoranima na severu Crne Gore. Kažu najbolji je u okolini Kolašina u restoranima “Savardak” i “Vodenica”.
Crnogorski kačamak od svog srodnika u Srbiji razlikuje se po jednom sastojku, a to je krompir. Za razliku od običnog, širim rasprostranjenog, kačamaka sa vodom i kukuruznim brašnom, u Crnoj Gori se najpre kuva krompir, dodaje se brašno koje se meša dok se ne dobije jedinstvena – kompaktna masa kojoj se dodaju lisnati kolašinski sir i istopljeni odstajali kajmak – skorup. Nekada smo rumene devojke zvali skorupače, momke skorupani.
Danas, preovladavaju bledoliki! Nažalost više nema ni stada, još manje skorupa, svi su se dokopali grada, ćumeza i velegradskih rupa. Nema ni šporeta na drva na kojima se priprema najbolji kačamak, a polako bledi i pohvala, koja svedoči o značaju ovog jela: Alal ti kačamak!
Mišo Vujović
