Krst i mač

Piše: Nenad Ilić, starešina hrama Svetog Nikole u Holandiji

Hvala Bogu da smo se poslednjih decenija setili ličnosti temeljnih za srpski identitet.

Svaki spomenik dođagaj je u kome se neko vreme sreće sa uvek živim velikim ličnostima. Odražava susret duha vremena sa onim trajnim. A velike ličnosti, bez obzira na moći neke generacije da ih razumeju i sačuvaju sebi za uzor najbolje od njih, stupaju i preko spomenika u simbolički dodir sa nekim sledećim generacijama.

Naša potraga za ugroženim identitetom ostaće kao trag budućim generacijama zabeležen i u našim spomenicima.

Mnogi se trenutno bave zamenom krsta u ruci na spomeniku Stefanu Nemanji, Svetom Simeonu – mačem, ispred nekadašnje železničke stanice u Beogradu.

I zaista zanimljivo je da je najveći osvajač u srpskoj istoriji, car Stefan Dušan, ostao na spomeniku u prestonici sa zakonikom u ruci, a osnivač svetorodne dinastije Nemanjića, Sveti Simeon se pojavljuje na monumentalnom spomeniku sa mačem u ruci.

Zanimljivo je kako je prošao spomenik caru Dušanu u Skoplju na kome je car u rukama držao insignije – žezal i zemaljski šar sa krstom. Pobesneli Albanci su polomili i žezal i krst sa šara. Kao što su lomili krstove sa kupola na Kosovu i Metohiji.

Da li je krst ipak moćniji od mača? Dublji i trajniji simbol. Važniji za identitet srpskog naroda.

U pravu su i oni koji ovih dana pravdaju zamenu Nemanjinog krsta mačem – idejom podvlačenja državnosti i sile bez koje se država ne može očuvati. Ali nije svejedno da li je sila oplemenjena verom u vaskrslog Hrista ili je gola, sama sebe opravdavajuća.

Ali dobro – malo uzbrdo pa se dolazi i do hrama Svetog Save.

Istinski susret sa Svetim Simeonom ionako ostaje u molitvenom prostoru Crkve. Jedino što mnogo više ljudi prolazi ulicama i trgovima nego što ulazi u crkve. A u vremenima kad se masom diriguje jednostavnim znacima to nije bez značaja za sudbinu naroda.