Deset dokaza da je Tesla bio bog nauke
Istoriju, kažu, pišu pobednici. Ali ovo je mala uteha za žene i muškarce sa spiska. Mnogo godina su udžbenici pisali da nam je Tomas Edison davao blagodati svetlosti i električne energije , dok je genije čije su inovativne tehnologije koje su iznenadile i zadivljuju svet, čvrsto stavljeno na policu nauke između Edvarda Telera i Talesa iz Mileta.
Na prelazu u 20. vek, električna energija je ostala u dometu naučne radoznalosti – jedan od onih koncepata koji teško može da zamisli neko ko radi svoj svakodnevni posao kod kuće. Nikola Tesla , možda više nego iko drugi, preokrenuo je ovaj pristup, ali njegova pionirska istraživanja o električnoj energiji samo su deo naučnih i tehničkih inovacija koje će ga učiniti delom panteona naučnih božanstava.
Tesla ne samo da je proširio i izvršio revoluciju u radu svojih prethodnika, već je i nekoliko svojih koraka zaobišao sve svoje savremenike. Ali kao što odlična muzika nije dovoljna da postane rock idol, u nauci je potrebno više od inovativnih otkrića i neverovatnih mašina. Lik mora imati intrigantne aspekte – osobine poput ekscentričnosti, vizionarskog rada i žeđi da se sav preda nauci i svom poslu. Nikola Tesla je bio upravo takva osoba.
Video je potencijal
U eri kada je dolar bio kralj, kada su naučnici i inženjeri izgradili svoja poslovna carstva na otkriću ili dva, Teslin fokus nikada nije odstupao od njegovog rada. Bio je plodan i ponekad siromašan.
Dok su se njegovi rivali u Ratu struja – borbi između Teslinog i Edisonovog logora oko električne tehnologije koja će vladati u ovom svetu – držali za zube i nokte kako bi osigurali električni monopol, Teslina želja da dobije sredstva za svoj sledeći veliki projekat više puta je poražena njegove interese u zaštiti njihovih patenata i izuma.
Teslin fokus i predviđanje naneli su isto toliko štete svom vlasniku kao i društvu. Za razliku od Edisona, on nije radio na imidžu u javnosti, pretukao štampu i nije izgradio poslovnu imperiju. Uopšteno govoreći, njegovo delo je prevazišlo razumevanje mnogih njegovih savremenika. Shodno tome, Tesla se često prijavljivao za finansiranje svog istraživanja. Na primer, američkoj mornarici.
Sanjao je o još
Kao i svaki pronalazač koji menja svet, Tesla je bio čovek koji misli napred i njegova karijera je tekla najglađe kada je mogao da prenese ovu viziju drugim pionirima. 1893. godine, njegov predlog da se umesto stalne Edisonove struje koristi naizmenična struja, pobedio je na konkursu za pokrivanje svetske izložbe Kolumbija u Čikagu. Ovaj trenutak ne samo da je postao prekretnica u „Ratu struja“, već je omogućio Tesli da ostvari svoje najambicioznije ambicije, uključujući i svoj san iz detinjstva da iskoristi energiju Nijagarinih vodopada.
Čak i nakon što je dobio ugovor na Niagari, većina njegovih pristalica sumnjala je da će Teslina hidroelektrana raditi. Pronalazač je bio siguran u suprotno. Kada je prekidač bio uključen u ponoć 16. novembra 1896. godine, u Buffalu, 34 kilometra od Njujorka, upalila su se svetla. Posle nekoliko godina, stanica je proširila svoj uticaj na Njujork koji je bio udaljen 644 kilometra. Teslin san iz detinjstva se ostvario.
Tesla je takođe predložio kontrolu, ili bar kataliziranje vremena pomoću električne energije. Uvideo je mogućnost prenosa svetske energije i informacija pomoću nje – prve uvide u svetski sistem bežične komunikacije. Naučnik je investitoru JP Morgan rekao: „Kada se bežična mreža u potpunosti proširi zemljom, postaće ogroman mozak sposoban da prima odgovore sa svakog svog dela“.
Dve reči: zrak smrti
Oh, mislim da smo rekli „zrak smrti“? Mislili smo na „snop koji može oboriti avione sa neba stotinama kilometara daleko i dati pešadiji vrlo, vrlo loš dan“.
U pozadini oblaka koji su se okupljali u Drugom svetskom ratu, Tesla je objavio da je osmislio novo oružje – „zrak mira“ – koje bi moglo da okonča rat. U svom uređaju, koji danas poznajemo kao tok naelektrisanih čestica, video je nešto poput „kineskog zida“, antiratnog uređaja koji bi štitio nacionalne granice. Ali novine su sve pogrešno shvatile. Na primer, naslov koji se pojavio na naslovnoj stranici The Nev Iork Times-a 11. jula 1934. godine: „U 78. godini Tesla je osmislio novi„ zrak smrti “.
Mogućnost da svetska sila razvija takav zrak prelila se u hladni rat, posebno nakon što su neki Teslini radovi nestali nakon njegove smrti.
Vibracije i jako svetlo
U dobru ili zlu, ekscentričnost je upravo ona osobina koja je, po našem mišljenju, svojstvena genijem, a Tesla nas nije razočarao. Neki kažu da je Tesla svoje najveće pronalaske, uključujući i indukcioni motor, potpuno izgradio u svom umu. Za razliku od Edisona, koji je radio putem pokušaja i grešaka, Tesla je otkrio da su mu ponekad ključne odluke došle tokom blistavih bliceva uvida.
Po njegovim rečima, Tesla je patio od vizuelnih i slušnih halucinacija, a takođe je bio veoma osetljiv na vibracije i jako svetlo. Takođe se plašio okruglih predmeta poput bisera koje su nosile žene i bio je opsednut brojem 3.
Izumitelj je takođe bio poznat po svojoj progresivnoj averziji prema klicama, i na kraju je ograničio svoju ishranu na kuvanu hranu. Ova fobija nastala je nakon što su naučne kolege naučniku pokazale sirovu vodu pod mikroskopom. U godinama koje su opadale, ostareli naučnik držao je golubove u svojoj hotelskoj sobi, ali obučen pristojno kao i uvek – što je zbunilo svakog ko je pokušao da utvrdi njegovo pravo mentalno stanje.
Tesline osobine, treba napomenuti, nisu uticale na njegovu socijalizaciju; novinari i prijatelji su ga opisali kao šarmantnog, skromnog i prijatnog.
Napustio je naučnu jedinicu
Pored činjenice da je Tesla dobio ime u njegovu čast , Tesla je, poput Karla Friedricha Gaussa, svoje ime ostavio i za naziv jedinice gustine magnetnog fluksa u Međunarodnom sistemu jedinica (SI). Tesla se takođe može posmatrati kao jedinica magnetne indukcije. Nekada su visokofrekventne struje bile poznate kao Tesline struje.
Jedan Tesla jednak je jednom Veberu po kvadratnom metru, ili 10.000 Gaussa (što znači da naučnici često koriste Gaussa za merenje slabih magnetnih polja, a Teslu prepuštaju jačim i onima koja se koriste u magnetnoj rezonanci. Veber je jedinica magnetnog fluksa koja se može smatrati količina magnetne energije koja teče kroz neko područje, kao što je površina magneta.
Veber je ime dobio u čast Vilhelma Eduarda Vebera, nemačkog fizičara, poznatog po svom radu na polju zemaljskog magnetizma i pronalasku elektromagnetnog telegrafa 1833. godine.
Bio je plodan pronalazač
Tokom svoje duge karijere, Tesla je registrovao više od 111 američkih patenata i oko 300 patenata širom sveta. Istražujući električnu energiju visoke frekvencije i pokušavajući da poboljša Edison sijalice, koje su bile efikasne samo 5 procenata, Tesla je razvio prva neonska svetla. Predstavio ih je na istom sajmu 1893. godine, o čemu smo gore govorili, isplevši od svetlećih cevi imena svojih omiljenih naučnika – Majkla Faradeja i Džejmsa Klerka Maksvela. Takođe je razvio prve fluorescentne sijalice, koje je bežično osvetljavao elektrostatičkim talasima.
Teslin izum i demonstracija radio-upravljanih mehanizama učinili su ga pionirom robotike. Naučnik je svoj „teleautomaton“ opisao kao prvi korak u trci robota, iako nije imao više programabilnih ili samovozećih elemenata od modernog automobila sa radio-nadzorom.
Teslina turbina bez oštrice rotirala se takvom brzinom da su se njene komponente deformisale. Tesla nije rešio problem, ali moderni materijali poput kevlara, ugljeničnih vlakana i titanijumske plastike inspirisali su neke ljude da pokupe tamo gde je Tesla zaglavljen.
Izvešteno je i da je Tesla snimio rendgen 1896. godine, ubrzo nakon Vilhelma Roentgena.
Dao nam je radio
Radio se pojavio na grebenu otkrića i inovacija, ali razvoj i usavršavanje njegove Tesle doneli su svetu razumevanje da je upravo Nikola Tesla postao otac radija.
Rad naučnika u ovoj oblasti diktirala je njegova želja da izvrši bežični prenos energije, odnosno šta je radio u suštini.
Ne samo da je Tesla podneo prve radio patente, on je takođe održao predavanje 1893. godine (dve godine pre nego što je Markoni počeo da eksperimentiše sa radiom) u kojem je objasnio kako radio emitovanje funkcioniše i demonstrirao radio komunikaciju. Sredinom 1894. godine izgradio je i započeo testiranje male prenosne radio stanice.
Kao i kod indukcionog generatora i transformatora, i Tesla se oslanjao na rad svojih prethodnika, ali sa neviđenom dalekovidošću. Džejms Klerk Maksvel sugerisao je postojanje elektromagnetnih talasa, Hajnrih Herc je smislio kako da ih prenose, ali Teslina zavojnica i četiri Teslina rezonantna kola za prenos i prijem učinili su radio stvarnošću. Njegovi patenti su opisali osnovne metode koje i dalje koristimo prilikom prenosa i prijema radio signala.
Tesla je bio pionir u upravljanju radiom – ideju koju je patentirao 8. novembra 1898. godine i demonstrirao na izložbi električne energije u Madison Skuare Garden-u iste godine.
Još dve reči: tajne laboratorije
Kao i svakom velikom naučniku iz Bonda, i svakom bogu nauke koji poštuje sebe potrebna je tajna laboratorija – po mogućnosti negde daleko i puna ludih mašina. Tesla ih je imao par.
Godine 1899. Tesla je izgradio laboratoriju u Kolorado Springsu da bi razumeo tajne visokog napona i visokofrekventne električne energije. U jednom eksperimentu, metalni jarboli od 13 metara slali su snažne električne impulse u zemlju; u drugoj je Teslina zavojnica ispalila luk struje od 30,5 metara po sobi. Potonji je slomio dinamu električne kompanije i uronio Colorado Springse u mrak.
Dok je bio u Kolorado Springsu, Tesla je dokazao postojanje zemaljskih stacionarnih talasa (pomoću kojih je Zemlja mogla da provodi energiju na određenim električnim frekvencijama) kako bi osvetlila 200 sijalica udaljenih 40 kilometara. Kao što znamo (za razliku od filma „Prestiž“), Tesla nikada nije radio na teleportaciji osobe.
Tesla je kasnije izgradio svoju drugu tajnu laboratoriju, Vardencliffe, bliže svom domu na Menhetnu. Fabrika Shoreham, Long Island imala je 50-tonski 57-metarski prenosni toranj zatrpan 36,6 metara pod zemljom, sa 16 gvozdenih cevi zakopanih u zemlju 91,4 metra. Tesla je planirao da prenosi energiju kroz planetu pomoću šipki da bi „stekao kontrolu nad Zemljom, tako da bi globus postao tobolac“.
Tragična sudbina
Poštujemo genije zbog njihove borbe i njihovog trijumfa. Možda nam je lakše da platimo za sjaj i zato što patnja očovečuje one retke duše koje rade mnogo više i bolje od nas.
Tesla, autsajder, vodio je neravnopravnu bitku sa bogatim i pametnim biznismenima: Edisonom, koji je zamazao njegovo ime i ukrao mu slavu; sa Markonijem, koji mu je oduzeo tržište radija i dobio Nobelovu nagradu za ukradenu tehnologiju; sa industrijalcem Georgeom Vestinghouseom, koji je na osnovu patenata izgradio carstvo na osnovu neusaglašenih sporazuma.
Teslina odanost prvoj ljubavi, nauci i napretku koštala ga je slave, bogatstva i, kako neki veruju, zdrave pameti. Verovatno je da je Tesla, nakon što je izgubio finansiranje JP Morgan i s njim sanja o Vardencliffeu, doživeo svoj prvi nervni slom. „Ovo nije san“, rekao je. „Ovo je samo podvig naučnog elektrotehnike u slepom, kukavičkom i sumnjičavom svetu.
Elektrifikovao je svet
Teslin sistem generatora, motora i naizmeničnih transformatora pokreće globalnu industriju, unosi svetlost u naše domove i predstavlja srce većine moderne elektronike. Edison, iako je bio poznatiji, ostavio nam je samo jednosmerne sisteme, koji se danas uglavnom koriste u baterijama i akumulatorima.
Jednosmerna struja je uznemirila Edisona, jer nije mogao da nađe način da je prenese na veliku udaljenost. Borio se da pretvori naizmeničnu struju koju su proizveli njegovi dinamovi u jednosmernu. Edisonovo rešenje je uključivalo „komutatore“ – četke koje su dozvoljavale struju samo u jednom smeru, ali su stvarale neefikasno trenje i zahtevale su česte zamene.
Teslini generatori nisu zahtevali tako nespretan pristup. Štaviše, njegov sistem bi mogao da „iskorači“ da poveća napon i prenese struju na velike udaljenosti, a zatim da „odstupi“, čineći struju mogućom za upotrebu u domovima i fabrikama.
Dok su Edison i drugi pokušavali da rade sa jednosmernom strujom, Tesla je napravio revoluciju dodavanjem drugog kruga koji bi „menjao“ struju u fazi, stvarajući prototip za uspešan višefazni sistem.
Transformator je, poput generatora, izmislio Michael Faradai, ali obojica su ležala u dubokoj kutiji dok Tesla nije oslobodio njihov potencijal i iskoristio električnu energiju, čineći da to funkcioniše za savremeni svet.
Izvor: Zdravo-hi-news.ru
