Spomen-ploča zahvalnosti Diani Budisavljević
Na rodnoj kući Diane Budisavljević u austrijskom gradu Inzbruku postavljena je spomen-ploča zahvalnosti toj heroini koja je spasila na hiljade srpske dece u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu.
Na ploči piše da je Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891-1978), supruga poznatog zagrebačkog lekara srpskog porekla Julija Budisavljevića, spasila na hiljade, pretežno srpske dece, iz logora fašističkog ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske.
„Tek nekoliko godina nakon njene smrti, Dianin humanitarni angažman je postao poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom pločom grad Inzbruk odaje počast ovoj hrabroj ženi“ – stoji na ploči.
Senat Grada Inzbruka prošle godine je odlučio da na rodnoj kući Diane Budisavljević postavi spomen-ploču.
Članovi Senata i Odbora za kulturu Grada Inzbruka su 18. novembra na sednici Senata Grada Inzbruka jednoglasno usvojili konačnu verziju teksta na spomen-ploči.
Tim povodom oglasila se i humanitarna organizacija SPOJI iz Inzbruka, koja je 2010. godine zajedno sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola pokretač prve inicijative za postavljanje spomen-ploče na „Obekser-Hausu”.
Oni su čestitali gradskom Senatu, gradskom Odboru za kulturu i svim pomagačima na postavljenju spomen-ploče i naglasili da put do realizacije nije bio lak, ali da je Grad Inzbruk pokazao da je odlučan da se suprotstavi tamnim stranicama istorije i da je spreman da sprovodi kulturu sećanja. SPOJI se zahvalio svima koji su doprineli da se konačna verzija teksta usvoji, a posebno dr Nataši Mataušić, Jasmini Tutunović-Trifunov, dr Milanu Koljaninu, mr Andreasu Baumgartneru, dr Horstu Šrajberu, dr Vilhelmu Kuesu, gospođi Jeleni Radojčić, gospodinu Dušanu Jeriniću, kao i Udruženju logoraša Jasenovca, koji su zagovarali jasno imenovanje žrtava, kao i formulisanje teksta koje je zasnovano na istorijskim činjenicama i najnovijim naučnim saznanjima.
„Kultura sećanja, istorija, kao i nauka i istraživački rad su žive forme koje su stalno u pokretu. Toga smo svesni i ukoliko se u godinama pred nama bude došlo do novih saznanja o ovoj tematici, bićemo prvi koji ćemo se zalagati za to da se i druge grupe žrtava punim imenom spomenu i dobiju svoje mesto na spomen-ploči. To je preduslov savremene kulture sećanja. Ne sme se generalizovati jer iz perspektive kulture sećanja, pogotovo u slučaju ratova, kao što je i Drugi svetski rat bio, nisu sva deca bila „samo deca“ i nisu svi ljudi bili „samo ljudi“. Mora postojati jasna razlika između počinilaca i žrtava uz koju ide objašnjenje iz kojih razloga su jedni bili počinioci, a oni drugi žrtve. Ukoliko žrtve ne nazovemo svojim pravim imenom, to bi značilo da na kraju počinioci ipak odnose pobedu, te bi i cilj jedne savremene kulture sećanja bio znatno promašen“, zaključili su u organizaciji SPOJI.
