Duhovni lik srpskog genija

Prva knjiga o Nikoli Tesli i njegovoj duhovnosti koju je napisao jedan pravoslavni sveštenik nedavno je izašla iz štampe. Ova knjiga donosi dosta novih detalja o životu, radu, a pogotovo o ubeđenjima genijalnog srpskog pronalazača. Njeni čitaoci su u prilici da saznaju nešto više o Tesli lično. O knjizi Tesla: Duhovni lik, njenom nastanku, ali i o ličnosti Nikole Tesle, razgovaramo sa autorom knjige, prezviterom Oliverom Subotićem, glavnim urednikom časopisa Pravoslavni misionar i parohom pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu.

• Kako ste došli do ideje da napišete knjigu o duhovnosti Nikole Tesle? Možete li reći nešto o istoriji nastanka ove knjige koja je svojevrsni pionirski poduhvat, budući da se Teslinom duhovnošću do sada niko nije bavio, osim uzgredno i ukratko?

—Premda me je lik Nikole Tesle privlačio još od detinjstva, ideju da se sistematično pozabavim njime dobio sam pre nekoliko godina, pošto sam prethodno upoznao dr Branimira Jovanovića, nekadašnjeg upravnika Muzeja Nikole Tesle u Beogradu i jednog od najvećih poznavalaca lika i dela Nikole Tesle na svetu. Njegova ćerka Sofija je dolazila na časove tumačenja Svetog Pisma koje sam svojevremeno držao pri hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu, gde sam služio kao paroh u to vreme. Jedne večeri dr Jovanović se pojavio zajedno sa svojom ćerkom na predavanju i tako smo se prvi put sreli i upoznali. Nedugo potom me je zainteresovao za obradu teme duhovnog lika Nikole Tesle, u vidu zajedničkog predavanja, te sam ubrzo sam počeo da razmišljam i o pisanju knjige. Posle predavanja koje sam o Teslinom duhovnom liku održao 22. aprila 2018. godine u Istorijskom muzeju Bafala (grada koji je Tesla u SAD prvog osvetlio električnom energijom) definitivno sam odlučio da se sistematično pozabavim ovom oblašću i napišem kompletnu studiju.

• Koja svedočanstva i koja građa su bili ključni za rekonstrukciju duhovnog lika? Kako ste dolazili do izvornih podataka?

—Knjigu ne bih mogao napisati u postojećem obliku da mi Muzej Nikole Tesle u Beogradu nije otvorio svoj arhiv, za potrebe istraživačkog rada. Imajući u vidu značaj teme i činjenicu da knjiga nije komercijalnog, već zadužbinarskog karaktera (o čemu će više reči biti u nastavku intervjua), uprava Muzeja mi je svoj arhiv učinila dostupnim u elektronskom obliku, i to bez ikakve naknade, na čemu sam im zahvalan. To mi je omogućilo da pristupim jednom jako važnom delu primarnih izvora, koji se odnose na Teslinu prepisku. U početku, moj upit je bio širok i potraživao sam maltene 10% celokupne prepiske, što iz više razloga nije bilo moguće ostvariti, te sam bio prinuđen da prvobitni zahtev smanjim na odabrane korespondente iz baze podataka koja se sastoji od preko 10 hiljada korespondenata. Pritom, jedan deo prepiske sam iščitao sa kopije mikrofilma koji je pedesetih godina prošlog veka ustupljen Kongresnoj biblioteci SAD, pošto sam uspeo da dobijem elektronsku kopiju tog mikrofilmovanog materijala na uvid, uz pomoć i zalaganje prezvitera Vladislava Golića, paroha u Bafalu, gradu u kome Tesla uživa poseban ugled.

Koristio sam i neke javno dostupne baze podataka, poput The Tesla Collection, skenirane kolekcije Teslinih članaka i predavanja, kao i članaka o Tesli koji su u SAD objavili njegovi savremenici. Naravno, podrazumeva se da sam pored svega navedenog koristio Teslinu autobiografiju i autobiografske članke, i to u originalnoj verziji, s obzirom da je to nezaobilazno štivo.

Knjigu sam radio tako što sam prvo krenuo da iščitavam primarne, a potom sekundarne izvore, i na osnovu njih pokušao rekonstruišem Teslin lik, što je verodostojnije moguće. Tek kada sam taj deo posla završio, krenuo sam da detaljno iščitavam najpoznatije studije o Tesli jer nisam želeo da „gradim na tuđem temelju“ (up. Rim 15, 20). Sa druge strane, bilo je neophodno da saznanja iz najboljih studija itekako uzmem u obzir, da bih imao neki korektiv, u smislu oslonca na istraživanja ljudi koji su se Teslinim likom temeljno bavili decenijama ranije, počevši od Džona O`Nila, preko Lelanda Andersona, Margaret Čejni i Marka Sajfera, sve do Bernarda Karlsona i našeg, već pomenutog, Brane Jovanovića, koji je i recenzent moje knjige.

• Da li je bilo prepreka na putu pisanja knjige Tesla: Duhovni lik, i koja je bila najveća? Da li je s druge strane bilo podrške, pomoći, i na koji način se ona odrazila na nastanak knjige?

-Bilo je dosta prepreka i iskušenja, kako na ličnom planu, tako i u pogledu samog procesa pisanja knjige. Najveće iskušenje koje se desilo tokom pisanja sam naveo u uvodnom slovu i time objasnio zašto je knjiga posvećena lekarima i medicinskom osoblju Odeljenjâ za intenzivnu i poluintenzivnu negu neonatologije Univerzitetske klinike u Tiršovoj. Blagodaran sam Gospodu Bogu koji je sve tako uredio da su požrtvovani lekari te Klinike na vreme mogli da odreaguju i da od teške bakterijske infekcije dobijene tokom porođaja izleče mog sina Nikolu, koji se rodio tokom pisanja knjige, i to upravo na dan kada se rodio Nikola Tesla.

Bilo je i drugih, manje stresnih događaja koji su pretili da zaustave pisanje knjige. Primera radi, tokom radova na finalnom poglavlju sam ostao „zaključan“ u Australiji, jer je u trenutku mog boravka u toj zemlji proglašena globalna pandemija izazvana novom vrstom koronavirusa, te su svi komercijalni letovi bili otkazani. Nekako sam uspeo da se vratim u Srbiju tek zalaganjem episkopa australijsko-novozelandskog G. Siluana i tadašnjeg srpskog ambasadora u Australiji, Miroljuba Petrovića. Kada sam nekako došao do Beograda, u obaveznom jednomesečnom karantinu sam nastavio sa pisanjem knjige.

Pomoć Gospodnju sam osetio i kada je reč o samom procesu pisanja studije. Sećam se, primera radi, dana kada sam satima proučavao jednu jako obimnu prepisku Tesle i njegovih američkih prijatelja, u potrazi za podatkom koji bi mi pomogao da razrešim jednu nedoumicu. Taman kada sam, iscrpljen od čitanja nekoliko stotina dokumenata sa elektronske kopije mikrofilma, pao u iskušenje da odustanem od daljeg iščitavanja jer se ništa ni u nagoveštaju nije pojavljivalo kao tema od mog interesa, jedan golub je počeo da sleće i odleće sa terase sobe u kojoj sam pisao. Bio je jako uporan i kao da je želeo da mi skrene pažnju na nešto. To sam osetio kao Božiju poruku da ne odustanem olako od potrage i nastavio sam dalje sa čitanjem, iako do tada ništa nije ukazivalo da ću u toj prepisci pronaći ono što tražim. I zaista, posle nekoliko minuta, naišao sam na dokument od prvoklasnog značaja za problematiku koja me je zanimala. Zato sasvim iskreno kažem da bez Božije pomoći ne bih uspeo da napišem ovu knjigu.

Veliku podršku tokom pisanja sam imao od svoje supruge i dece, koji su mi nesebično poklonili vreme koje je pripadalo njima, i zato ih smatram koautorima knjige. Podršku sam imao i od svojih roditelja, prijatelja, kumova, braće sveštenikâ… Osobitu čast, ali i podršku, mi je predstavljala činjenica da je uvodno slovo knjizi, na ličnu inicijativu, dao blaženopočivši patrijarh srpski Irinej. Za njega sam tek kasnije, pošto se upokojio, saznao da je bio ljubitelj lika i dela Nikole Tesle.

Što se stručne i materijalne podrške tiče, odmah posle Muzeja Nikole Tesle (koji je i koizdavač knjige), istakao bih podršku kompanije Mak Trade Group, koja je bila materijalni pokrovitelj štampe knjige, na inicijativu njenog vlasnika i direktora, a mog dragog prijatelja, Slavka Radmilovića. Bilo je i dosta ljudi koji su mi pomogli tako što su mi bez ikakve naknade dostavljali materijale koji su mi bili potrebni, znajući da je knjiga dobrotvorni projekat. Primera radi, kada je reč o fotografijama, ogromnu stručnu podršku sam dobio od poznatog srpskog umetnika Rajka Karišića, koji je darivao veliki broj svojih autorskih veoma kvalitetnih fotografija za monografiju; sličnu sam podršku dobio od ikonopisca Danke Mišević, koja je specijalno za knjigu uradila autorske ilustracije za uvodne stranice svakog poglavlja; slično je postupio i fotograf Zoran Bulović, veliki poštovalac lika i dela Nikole Tesle, koji je dostavio svoje autorske fotografije samo sa jednim ciljem: da to bude doprinos afirmaciji lika i dela genijalnog pronalazača. Potrudio sam se da sve plemenite ljude koji su mi pomogli navedem u posebnom delu knjige.

• Kome se knjiga najpre obraća, odnosno kome je ona prvenstveno namenjena? Da li stručnoj javnosti, crkvenom čitalaštvu, mlađoj ili starijoj populaciji, ili nekoj široj publici? Kakve su s druge strane reakcije čitalaca: da li znate nešto o tome kako je knjiga Tesla: Duhovni lik primljena kod publike?

—Knjiga je pisana korišćenjem naučne metodologije i uz precizno navođenje izvorâ podataka (korišćen je harvardski stil referenciranja), ali je pisana takvim stilom da je može čitati širi krug čitalaca. Trudio sam se da je napišem razumljivim, pripovedačkim stilom, a da sve što se u njoj navodi ima naučnu validnost. U tom pogledu, ona je namenjena svima koje ste naveli u Vašem pitanju.

Što se tiče čitalačke refleksije, komentari koji su do sada došli do mene svedoče da je knjiga jako dobro primljena u svim krugovima, i to dosta bolje nego što sam očekivao. Neki od pozitivnih javnih komentara su objavljeni i na zvaničnoj internet prezentaciji knjige, na adresi https://www.tesla-duhovni-lik.rs/. Sa druge strane, čuo sam posredno i za sporadične negativne komentare od ljudi koji, po svemu sudeći, još uvek razmišljaju u marksističkom ključu razmišljanja i koji se čude odakle to da jedan sveštenik piše o ovoj temi. S obzirom na to da pomenuti komentari dolaze od ideološki opterećenih krugova koji, pritom, knjigu nisu ni pročitali (a moguće čak ni pregledali), na njih nisam obraćao pažnju. Kritiku koja će mi biti značajna tek očekujem, od ljudi koji koji pripadaju stručnoj javnosti i koji će knjigu pažljivo pročitati i dati konstruktivna kritička zapažanja koja će mi pomoći da drugo izdanje knjige poboljšam.

• Šta je, prema Vašem mišljenju, bilo ključno za izgradnju Tesline duhovnosti? Kakva je uloga i mesto njegovog oca, sveštenika Milutina Tesle, i njegove mati Georgine, rodom iz svešteničke porodice Mandića? Da li je bilo još ljudi iz njegovog porodičnog okruženja koji su uticali na njegovu duhovnost, i na koji način?

—Uticaj porodičnog okruženja na izgradnju Teslinog duhovnog lika je važan i značajan, i njemu je posvećeno prvo poglavlje knjige. Sa druge strane, taj uticaj ne treba ni precenjivati jer je Tesla po mnogo čemu samosvojna ličnost.

Pored primera vrlinskog života, rodoljublja, delatnog mirotvorstva i zdrave duhovitosti, otac Milutin je Nikoli Tesli bio uzor i u pogledu učenosti. U čuvenom pismu devojčici Poli Fotić (ćerki Konstantina Fotića, ambasadora Kraljevine Jugoslavije u SAD), Tesla svog oca karakteriše upravo kao „veoma učenog čoveka“ koji je, pritom, „imao odgovor na svako pitanje“. Slično tome, možemo reći da je dar elokvencije Tesla nasledio upravo od njega. Majka Georgina-Đuka je zauzimala posebno mesto u srcu Nikole Tesle: za nju je bio izrazito vezan i, pritom, naglašavao da je svoju genijalnost od majke biološki i nasledio (pri čemu treba imati u vidu da je prvu mentalnu stimulaciju Nikolinog intelekta izveo otac, putem raznih memorijskih vežbi, o čemu Tesla piše u svojoj autobiografiji). Mati mu je bila uzor i u marljivosti i trudoljubivosti (jako su dirljive reči kojima Tesla u svojim člancima Amerikancima svog vremena objašnjava vrline, hrabrost i sposobnosti majke Georgine). Nemojmo zaboraviti i to da ga je upravo majka otrgla od pogubne strasti kockanja koju je razvio u mladosti, strasti koja je pretila da ga uništi i duhovno i fizički.

Posebno je potrebno naglasiti uticaj koji je na Teslu izvršio majčin brat, pravoslavni sveštenik Petar, potonji mitropolit Nikolaj Mandić. Bio je to Teslin omiljeni rođak. On ga pominje u pronalazačkom periodu u američkoj štampi i ponosi se time što je njegov ujak mitropolit Srpske Crkve, dok u privatnoj prepisci sa Amerikancima Tesla objašnjava da je pravoslavni hrišćanin i da je to vera njegovog ujaka-mitropolita. Pritom, nemojmo zaboraviti da ga je upravo ujak uveo u Dekartovu filosofiju još u detinjstvu, a da je ta filosofija, kroz teoriju etra, po samim Teslinim rečima bila ključna za njegov pronalazački pristup. Eto konkretnog primera zašto ne možemo razumeti Teslu kao pronalazača ako prethodno ne razumemo Teslu kao ličnost u zajednici sa svima onima koji su ga kroz život oblikovali.

• Šta možemo znati o Teslinoj religioznosti? Posebno, šta možemo znati o Teslinom odnosu prema hrišćanskom veroučenju i o njegovoj crkvenosti?

—Ovo je jedna od onih tema kod kojih strogo moramo voditi računa da razdvojimo činjenice od tumačenjâ. Činjenice govore da je Tesla rođen kao Srbin-pravoslavni hrišćanin, da je tokom celog života kao svoju veroispovest navodio pravoslavno hrišćanstvo i da je opojan po pravoslavnom hrišćanskom obredu. Drugi set činjenica se odnosi na sâm Teslin izraz kada je reč o religijskim temama. U tom smislu, Tesla se afirmativno odnosi prema hrišćanstvu, koje veoma jasno i eksplicitno izdvajao iz korpusa svetskih religija. Primera radi, u svom čuvenom članku pod nazivom „Problem povećanja ljudske energije“ Tesla navodi da je hrišćanska religija „duboko mudra, naučna i beskrajno praktična“ i da je u tom pogledu „u naglašenom kontrastu u odnosu na druge religije“. On dalje navodi da su sve ostale religije rezultat „apstraktnog mišljenja“, dok je hrišćanstvo nepogrešivo kao „rezultat praktičnog eksperimenta“, ukazujući nesumnjivo na ono što pravoslavni bogoslovi nazivaju „duhovnim opitom“, odnosno iskustvenom verom.  Na sličan način je i Sveto Pismo – Bibliju izdvajao od svih drugih knjiga, pogotovo u etičkom smislu.

Istine radi, ne treba prećutati ni to da Tesla u svojim člancima pominje i hinduističke spise, poredeći ono što u njima piše sa nekim naučnim konceptima, dok pored hrišćanskog učenja navodi kako razne filosofske doktrine, tako i neke koncepcije dalekoistočnih religija. Po svemu sudeći, on je intimno težio pronalaženju neke vrste univerzalističkog religijskog obrasca, koji bi ukinuo razlike među religijama. S tim u vezi, zanimljiva je njegova izjava tokom dodele Edisonove nagrade 1916. godine, u kojoj kaže da je „veoma religiozan u svom srcu, mada ne na uobičajen način“. Sve ovo, ponavljam, treba uzeti u obzir tako što se prethodno zna da Tesla sebe celog života pred javnošću i prijateljima karakteriše kao hrišćanina. To ponekad čini i u polemikama – tako, kada odgovara na jedan provokativan tekst, on uredništvu časopisâ The Electrical Review i The Electrical Engineer, piše da im je više puta opraštao uvrede „kao hrišćanin i filosof“.

Kada je reč o Teslinoj crkvenosti, ne može se reći da je u periodu studija, a pogotovo u periodu pronalazaštva, on živeo liturgijski kao što je to činio u detinjstvu. Doduše, to je donekle razumljivo zbog vremensko-prostornog konteksta u kome se obreo – u Gracu, Strazburu, Budimpešti i Parizu, a potom u Njujorku u drugoj polovini 19. veka nije ni imao mogućnosti da ide u pravoslavni hram jer ih u tim mestima faktički nije ni bilo ili su, eventualno, bili u izgradnji. Sa druge strane, kada na vrhuncu pronalazačke slave dolazi iz Amerike u Evropu i posećuje svoju rodnu Liku, on traži mir, odmor i duhovnu obnovu upravo u manastiru Gomirje, kod ujaka Nikolaja koji je tada bio arhimandrit. Treba, takođe, imati u vidu i Teslin način života, potpuno posvećen pronalascima, zbog čega se u američkom periodu njegov život najvećim delom svodio na laboratoriju i hotelsku sobu.

Tesla u SAD održava vezu sa Srpskom Crkvom, i to od trenutka kada na američki kontinent dolazi arhimandrit Sevastijan Dabović, prvi srpski misionar u SAD, koga i materijalno pomaže. On je u kontaktu sa Crkvom bio i preko potonjih crkveno-školskih opština koje se formiraju u prvoj polovini 20. veka.  Tako je pri kraju svog života od strane crkveno-školske opštine u Geri (Indijana), prilikom osvećenja Hrama posvećenog Svetom Savi, Tesla imenovan za kuma, što mu je, po ličnom svedočanstvu, bila posebna čast. Taj hram u eparhiji istočno-američkoj, u renoviranom obliku, danas na svojoj fasadi ima medaljon sa likom Nikole Tesle, upravo u znak sećanja na Teslino kumstvo.

• Kakva su Teslina gledišta u pogledu filosofskih pitanja? Postoje li neki uzori kojima je on sledovao, ili škole misli koje su uticale na formiranje njegovog intelektualnog i duhovnog lika?

—Kada je u pitanju filosofija, nesumnjivo je da je Dekart na njega izvršio najveći uticaj, i to u meri da je to uticalo čak i na pronalazački pristup. Postoje i izvesni uticaji filosofâ-empiristâ, što je očekivano, s obzirom na ono čime se Tesla bavio, a za šta je eksperiment ključna stvar (opet, i ovde je Tesla sasvim osoben jer, za razliku od klasičnog eksperimentalnog metoda, on je većinu eksperimenata prvo izvodio u glavi, misleno, zbog čega su mu racionalisti poput Dekarta ipak bliži). Osobito važan uticaj na njega je svojim delima izvršio Ruđer Bošković, koga je veoma poštovao i smatrao pravim tvorcem teorije relativiteta, u onom delu u kome ona, po Teslinom mišljenju, nije bila sporna. Na Teslu kao intelektualca su dosta uticala i književna dela Getea, Šekspira, Gogolja, Puškina…, ali i srpskih pisaca, poput Njegoša, čiji je Gorski vijenac slušao još u detinjstvu, od svoje majke, koja ga je znala gotovo napamet. Sa Markom Tvenom, čija dela je čitao u detinjstvu, je bio i odličan prijatelj.

• Da li su se Teslini religijski i filosofski stavovi razvijali i menjali tokom njegovog života, i na koji način? Koje su bile ključne duhovne teme koje su njega zanimale?

—Temi Tesline religioznosti i filosofskih stavova sam posvetio centralno poglavlje svoje knjige, u kome sam otpratio ovu oblast u različitim periodima Teslinog života, od detinjstva i mladosti, preko pronalazačkog perioda, sve do pozne starosti. U tom smislu postoje izvesne oscilacije i zato je važno imati u vidu vremenski okvir kada govorimo o ovoj temi. Uzevši u obzir prethodno rečeno što se tiče Teslinog hrišćanskog doživljaja i identiteta, „prošaranog“ nekim dalekoistočnim idejama (uglavnom pod uticajem poznanstva sa indijskim misionarom Vivekanandom), u pronalazačkog periodu je osetan i uticaj naturalističkih teorija njegovog vremena, premda ne u ateističkom ključu razmišljanja, budući da on Tvorca sveta pominje sa poštovanjem. Bilo je tu i uticaja deizma u jednom periodu života, po čemu je, donekle, bio sličan Ajnštajnu, sa kojim se, inače, nije slagao u teorijskom smislu i čiju je teoriju relativiteta izlagao bespoštednoj kritici. Opet, u svojim poslednjim godinama Tesla se kroz epske pesme, kojima je bio napajan od detinjstva, jače vezuje sa pravoslavno hrišćansko nasleđe. U njegovoj prepisci taj trag jasno prepoznajemo, pogotovo kada piše o borbi srpskog naroda „za ideale hrišćanstva“ i „za Krst Časni i slobodu zlatnu“.

U principu, Tesla je čovek koga sve vreme najviše zanimaju naučne teme i proučavanje prirode, i on sledstveno tome gotovo svim drugim temama pristupa prvenstveno kao pronalazač. Zbog toga ume ponekad da bude i pomalo protivrečan i da, primera radi, u jednom tekstu veliča Tvorca sveta, a u drugom piše o svemiru iz tipično naturalističke pozicije. Ili, recimo, da u jednom tekstu ljudsku dušu svodi na „skup utisaka, mišljenja i osećanja“, a da Dž. P. Morganu nekoliko godina ranije, na Nikoljdan 1904. godine, piše kako sa Svetim Nikolom ima „tihi dogovor“ po kome treba da se drže jedan drugog, što su to činili godinama, čime jasno govori da se molitveno obraćao svom Svetitelju-zaštitniku (Sveti Nikolaj Mirlikijski je bio Teslin omiljeni Svetitelj), a sledstveno tome, i u prilog toga da veruje u zagrobni život duše. U tom pogledu se dešava da kod Tesle ne možemo pronaći koherentan pristup u nekim temama, već da, zavisno od konteksta, moramo da razlučimo šta je želeo reći u datom trenutku i zbog čega. O svemu tome sam u knjizi detaljno pisao.

• Poznato je da su Tesla i Nikolaj Velimirović bili poznanici još u vreme Prvog svetskog rata. Kakve prirode je bila njihova saradnja, i uopšte njihov odnos, i da li su ga održavali i tokom kasnijih godina?

—Nikolaj i Tesla su se 1916. godine upoznali u Njujorku, posredstvom profesora Paje Radosavljevića, Teslinog vernog prijatelja koji je bio svojevrsni „filter“ kada je reč o Srbima koji su hteli da dođu do genijalnog pronalazača. Iz prepiske Tesle i Radosavljevića se vidi da je Nikolaj (tada jeromonah) imao ideju da objedini Srbe na Američkom kontinentu, u cilju davanja podrške Srbiji koja je vojevala protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja, Austro-ugarske imperije. U tom smislu, Tesla i Pupin su bili nezaobilazni sagovornici Nikolaju za bilo kakvu ozbiljniju inicijativu. Nažalost, zategnutost odnosa dva srpska korifeja nauke (a uz to i jako kritičan stav profesora Radosavljevića prema Pupinu) onemogućili su zajedničko delanje, te zajednički proglas Tesle, Pupina i Radosavljevića nije potpisan. No i Nikolaj je bio svestan da je Tesla bio poseban čovek, predan pronalazaštvu, i da ga ne treba uplitati u bilo kakve društvene inicijative. Tako u jednom pismu Nikolaj piše profesoru Radosavljeviću da „žali što je pokušao da uvede Teslu u stvari narodne“, te da bi „bio greh odvraćati ga od njegovog posla“.

Nažalost, nemamo puno podataka o sadržaju razgovorâ Tesle i Nikolaja. Postoje, doduše, neke anegdote, poput one u pogledu sličnosti struje i sile Božije, no za to nemamo nikakav pisani trag, samo usmeno predanje.

• Kakav je bio odnos Nikole Tesla prema Srbima, i uopštenije prema njegovom srpskom poreklu? S druge strane, kako se Tesla ophodio prema Amerikancima, i prema svojoj drugoj domovini — Sjedinjenim Državama?

—Odnos Tesle prema Srbima i srpstvu najbolje se vidi iz njegovih reči, bilo da je reč o prepisci ili tekstovima objavljenim u američkoj štampi. On više puta u američkim štampanim medijima navodi da je Srbin, da potiče iz Vojne krajine, objašnjava Amerikancima ko su Srbi i gde je njegova rodna Lika. Iz svih tih tekstova se vidi da se diči svojim poreklom i da mu je stalo da Amerikanci saznaju za njegov narod i za vekovnu borbu koju Srbi vode protiv okupatorâ Osmanlija. U čuvenom eseju o Jovanu Jovanoviću Zmaju, koji Tesla objavljuje na vrhuncu pronalazačke slave 1894. godine u časopisu Century  (u kome se Zmajeve pesme prvi put pojavljuju na engleskom jeziku, i to u Teslinom prevodu), Nikola Tesla, između ostalog, piše: „Teško da se može naći narod koji je imao tužniju sudbinu od Srba. Sa visine nekadašnjeg sjaja, kada je srpska država obuhvatala gotovo ceo severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koji sada pripada Austriji, srpski narod je potonuo u prezreno ropstvo, posle fatalne bitke 1389. godine na Kosovu Polju, protiv nadmoćnih azijatskih hordi. Evropa nikada neće moći da oduži veliki dug koji duguje Srbima, koji su po cenu sopstvene slobode, zadržali taj varvarski preliv“. Ove Tesline reči bi u naše vreme trebalo posebno apostrofirati. Svom ujaku Paji Mandiću povodom pomenutog teksta Tesla iste godine piše pismo u kome, između ostalog, kaže: „Po uspehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta“.

Amerikanci Teslinog vremena brzo shvataju ko su Srbi i kakav krst nose vekovima. Tako Artur Brizbejn, novinar The New York World-a , iste godine kada Tesla objavljuje esej o Zmaju, u tekstu posvećenom Tesli navodi da je srpski narod odagnao azijsku pretnju od Evrope i izvodi sledeći zaključak: „I Haksli, koji umuje ozbiljno, i Oskar Vajld, koji je blesast, mogu sada da uživaju u životu i Londonu upravo zato što su se ti borci borili tako snažno“. Danas, kada je Velika Britanija jedna od zemalja koje se najupornije zalažu za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, ove reči američkog novinara s kraja 19. veka treba da pobude savest svakog čestitog britanskog političara.

Što se tiče Teslinog odnosa prema Amerikancima i SAD, on je prepun poštovanja. Tesla je Americi bio do kraja života zahvalan za sve što mu je pružila i omogućila. Bilo mu je žao što nije ranije došao u tu zemlju i smatrao je da su SAD, u tehnološkom smislu, hiljadu godina ispred ostatka sveta. Veoma se radovao kada bi američki novinari primećivali njegovu lojalnost prema SAD. Činjenica da je uverenje o američkom državljanstvu držao u sefu jasno govori koliko je do njega držao. Amerikance je jako poštovao kao narod i smatrao da su veoma vredni, inteligentni i sposobni. Inače, Teslin omiljeni predsednik bio je Frenklin Delano Ruzvelt. Za njega je Tesla smatrao da je doslovno najveći genije koji se na političkom bojištu pojavio u poslednjih nekoliko vekova. Ovde je jako važno naglasiti da je Tesla posebno želeo da se Srbi i Amerikanci što bolje upoznaju, i da budu prijateljski narodi. U naše vreme, opterećeno bremenom devedesetih godina prošlog veka, to je zadatak koga treba da se poduhvate ljubitelji Teslinog lika i dela među Srbima i Amerikancima.

• Ko je Nikola Tesla za naše savremenike? Postoje li zablude o duhovnom liku Nikole Tesle, i kakve?

—Danas o Tesli možemo čuti mnogo različitih mišljenja, od onih objektivno zasnovanih do onih koji su čista zabluda. Jedno vreme su, recimo, dosta prisutna bila redukcionistička mišljenja, prisutna kod ljudi koji su smatrali da Teslu treba svesti na njegove pronalaske, a da sve ostalo jednostavno zanemariti (to je posebno bio trend među srpskim profesorima elektrotehnike u doba samoupravnog socijalizma). No Teslu kao pronalazača je gotovo nemoguće razumeti ukoliko ne razumemo njegovu ličnost, o čemu sam nešto već rekao. Nasuprot tome, postojali su i danas postoje ljudi koji idealizuju Teslin lik i prenaglašavaju njegovu duhovnost, u meri da smatraju da genijalnog pronalazača treba kanonizovati. Ni taj stav nema uporište u realnosti jer je Tesla, načelno gledano, živeo pravoslavnom etikom (pravda i milosrđe su kod njega bili osobito izraženi), ali je imao i nekih svojih slabosti sa kojima se borio, pri čemu je u svom izrazu, pored pravoslavnih, imao i heterodoksnih istupanja, što svakako nije odlika Svetiteljâ. Postoji i prilično raširena zabluda je da je Tesla bio maltene nepogrešiv u svojim razmatranjima. Pogrešnost te teze pokazuje sâm Tesla, kada priznaje da je, primera radi, jedno vreme smatrao da X-zraci nisu štetni te da se lično izlagao njima, da bi stimulisao intelektualne sposobnosti, ali da je ubrzo shvatio svoju zabludu i ispravio svoju grešku, koja je mogla biti pogubna po njegovo zdravlje.

U naše vreme je posebno opasna pojava razvijanja svojevrsnog religijskog kulta oko Teslinog lika. U tom smislu je potrebno osvrnuti se na termin „teslijanac“, koji se u javnosti sve češće se koristi za entuzijaste koji poštuju i afirmišu Teslin lik i delo u svetu. Lično sam jako kritički nastrojen prema korišćenju ovog termina za pomenutu svrhu, pogotovo jer ga neki neodgovorni pojedinci koriste uporedo sa terminom „teslijanstvo“, težeći da stvore klasičan kult ličnosti u pseudo-religijskom ključu razmišljanja, što je već ozbiljna duhovna prelest. Bilo bi jako loše ako bi se u Srbiji desilo ono što se decenijama ranije dogodilo u SAD, a to je pojava raznih parareligijskih pokreta koji su došli dotle da uče da je Tesla božansko ili vanzemaljsko biće. Takvih pojava je bilo čak i u Teslino vreme, zbog čega je on veoma patio. Margaret Čejni, recimo, smatra da je Tesla upravo zbog ljudi koji su ga još za vreme života proglasili za biće poreklom sa Venere namerno pravio neka površna antropološka razmatranja, da bi se odbranio. Da je Tesla danas među nama, uveren sam da bi se prvi oštro pobunio protiv stvaranja pseudoreligijskog kulta od njegove ličnosti.

• Knjiga o duhovnosti Nikole Tesle zadužbinarski je projekat. Možete li nam reći nešto o idejama i ciljevima najpre tog projekta, koji se tiče osnivanja Zadužbine „Petar Mandić“, ustanove koja afirmiše lik i delo Teslinih predaka, a čiji ste jedan od osnivača, uz Vašeg oca? Koliko nam je poznato, celokupan prihod od prodaje knjige Tesla: Duhovni lik namenjen je u korist podizanja ove Zadužbine?

—Nedavno je sajt RTS-a objavio moj autorski tekst pod nazivom „Zadužbina koja afirmiše lik i delo Teslinih predaka“. U tom tekstu sam, koliko je to moguće sažeto, predstavio Zadužbinu „Petar Mandić“, koja afirmiše lik i delo Teslinih predaka, i kojoj će biti usmeren sav prihod od prodaje moje knjige o Tesli. Za potrebe ovog teksta bih samo citirao sedam definisanih strateških ciljeva Zadužbine, onako kako su u sažetom obliku navedeni na zvaničnom sajtu knjige o Tesli. To su (citiram): 1) Stipendiranje mladih studenata tehničkih i drugih nauka (prvenstveno onih koji imaju dobre ocene i koji su ostali bez jednog ili oba roditelja), 2) Popularisanje kvalitetnog dijaloga između religije i nauke, 3) Razvoj školâ roditeljstva u Srbiji, 4) Podrška projektima proučavanja razvoja emotivne inteligencije kod dece, 5) Podizanje društvene svesti u pogledu uravnoteženog obrazovanja, koje podrazumeva kako formiranje moralnog lika mladih naraštaja, tako i stimulaciju njihovih intelektualnih sposobnosti, 6) Globalna afirmacija najboljeg što srpski narod ima u svojoj istoriji i tradiciji i 7) Razvijanje dobrosusedskih odnosa između pravoslavnih Srba i ostalih balkanskih naroda.

Ugovorom koji sam potpisao sa izdavačkom kućom Bernar precizno je određeno da se i ja i izdavač odričemo kompletnog prihoda od prodaje knjige u korist Zadužbine. Ideja koja stoji iza toga jeste da širimo duh zadužbinarstva, duh koji je bio karakterističan i za Teslu, svojevrsnog „zadužbinara“ nauke, koji za sebe ništa nije sticao, već je sve radio za dobrobit čovečanstva. U tom smislu, knjiga o Tesli je svojevrsni poziv da, po uzoru na naše slavne pretke, delatno radimo na polju dobrobiti naraštaja koji dolaze.

• Planirate li objavljivanje još nekih publikacija o Nikoli Tesli, i kojih? Kome će one biti upućene, i kada ih možemo očekivati?

—Ono što je u toku jeste prevod knjige Tesla: Duhovni lik na engleski jezik, u formi koja će biti proširena i prilagođena čitaocima zapadnog sveta. Smatram da je englesko izdanje još važnije od srpskog i zato smo poslu prevoda pristupili sistematično i temeljno. Uz Božiju pomoć, nadam se da će prva verzija prevoda biti gotova do kraja godine, a da ćemo naredne godine u ovo doba imati i odštampanu knjigu na engleskom jeziku.

Napisao: Srećko Petrović (Srpska pravoslavna crkva)

*Na današnji dan, 10. jula 1856. godine rođen je u Smiljanima Nikola Tesla i tim povodom prenosimo ovaj zanimljiv intervju.