Iskustva Ruskinja u braku sa Srbima
Ruskinje sve više pretražuju internet po rečima „udati se za Srbina“, „kakvi su srpski muškarci u vezi“, „osobine srpskih muškaraca“… Zato je autorka ovog teksta, i sama Ruskinja udata za Srbina, odlučila da skupi na jedno mesto sva svoja i tuđa zapažanja i iskustva. Napisala je pomalo komičan tekst o Zokiju i Bokiju, dve dijametralne suprotnosti, od kojih je jedan nosilac svih negativnih a drugi svih pozitivnih crta srpskog karaktera. Pročitajte pa nam recite da li se slažete sa njenim mišljenjem.
Tekst koji prenosimo u clini je objavljen na sajtu „Gora i derevo“, a ide ovako:
Ko je i kakav je Zoki?
„Počnimo od nemirka Zokija. Zoki je prost i ograničen. I ne radi se samo o tome što mu fali neki razred osnovne škole, već o nemanju želje da se razvija i uči. Drugim rečima, fali mu čuka u glavi. Ali on će uvek imati šta da kaže o svim događajima i pojavama na ovom svetu kao pravi ekspert.
Zoki nikada nije napuštao svoj zavičaj, ali je siguran da je u inostranstvu sve krcato gejevima i masonima, koji pišaju na Slovene sa vrha svojih piramida.
Zoki je u prvom razredu učio ruski i zna puno o Tolstojevskom!
On takođe zna da je Srbija kolevka svih civilizacija i naroda, da je srpski jezik prajezik svih jezika na belome svetu. Da na Balkanu postoje mesta gde avioni lete bez goriva i da su svi niski ljudi prevaranti i hohštapleri, a gazirani napici i supene kockice leče želudac…
Zoki najviše voli da provodi vreme sa drugarima u kafiću kraj kladionice. Satima pije jednu šolju kafe, puši, stavlja poslednji novac na nerešen rezultat na kraju prvog poluvremena. Ako Ujedinjenim nacijama nekada zatrebaju pravi saradnici nek svrate u kafić kod Zokija: tamo čame najveći umovi geopolitike, ekonomije i prava.
Zoki je obično nezaposlen za šta krivi vlast i kapitaliste. Jer niko neće da dođe kod Zokija i predloži mu hiljadu evrića mesečno za ništa. On nikad neće obijati pragove, povećavati kvalifikaciju, slati CV i raditi za skromne pare.
Zato Zoki živi od penzije njegovih roditelja i od crkavice koju pošalju rođaci iz EU.
Strankinju sa severa Zoki lako može da privuče svojom efektnom južnjačkom lepotom i brutalnošću, životinjskom požudom. Ali kasnije se sazna da je Zoki u krevetu egoista i grubijan, a o ženskoj satisfakciji je stekao predstavu gledajući porniće.
Ako imate tu nesreću da budete u vezi sa Zokijem, saznaćete da je bolesno ljubomoran. Spreman je i na fizičko nasilje. Sam će pritom iskoristiti prvu priliku da se nabaci simpatičnoj komšinici.
Zoki neće ni kuvati ni čistiti – to je ženski posao. Muški je zarada. Ali, avaj, vlasti, kapitalisti…
Ako je Ruskinja bogata, ona, naravno, mora i novcem da pomogne. I ne samo njemu: čitavoj porodici! Zbog ljubavi, naravno.
Ako Zokijeva žena istrpi sve gorenavedeno i rodi sina dobiće za nagradu mogućnost da se i ona jednom iživljava nad svojom snajkom.
Ako se pak Ruskinji smuči od svega, Zoki se neće samo tako razvesti. Prvo će vam pokidati sve živce, ucenjivati vas decom, pokušati da vam uzme što više novca. I dobro je ako se takva ljubavna priča završi bez sakaćenja.
Ko je onda Boki?
A sad malo o pozitivnim stranama srpskih muškaraca, odnosno, o Bokiju:
Najvažnije u Bokijevom životu su porodica i deca. Boljeg oca od njega nema. Boki sa decom provodi sve svoje slobodno vreme.
Boki je pravi radnik. Ako treba naći će i drugi i treći posao, samo da porodica ne gladuje. Od supruge neće tražiti da radi, jer ona je majka.
Bokijeva životna saputnica ne mora da bude lutka sa naslovne strane. Dopadaju mu se različiti tipovi žena i na prvom mestu nisu santimetri i kilogrami, već ženstvenost.
Boki pritom može da izgleda kao mister univerzum. Ne zato što ga je majka tako rodila, već zato što je fizički aktivan: trči, ide u teretanu, igra fudbal, pliva, bije neke druge Bokije.
Boki nije alkoholičar. Može da popije sa društvom ali se nikada neće unezveriti.
Boki se upoznaje sa ženama kao i Zoki: lak je plen čim trepnete dugim trepavicama. Ali za razliku od Zokija, Boki ostaje veran svojoj ženi.
Noć ljubavi sa Bokijem je čarobna – njegov organizam je izdržljiv, temperament vatren, južnjački.
Sa Bokijem imate o čemu da pričate. On je načitan, zna 2-3 strana jezika, proputovao je pola Evrope, radio je svuda i može sve.
Sa Bokijem je lepo, mirno, sigurno. Toliko o njemu.
Poslušajmo sada šta kažu Ruskinje iz svog ličnog iskustva.
Jelena (36), 11 godina u braku sa Srbinom
Radila sam u Moskvi u sferi turizma. Na jedan međunarodni seminar došla je delegacija iz Srbije. Svi lepotani, ali jedan sa dobrim osmehom mi je posebno zapao za oko.
I ja sam se dopala Stefanu. Pokazala sam mu Moskvu i tako je to počelo. Prve godine smo se posećivali a zatim mi je predložio da ostavim sve i preselim se u Srbiju.
Imamo ćeku (9) i sina (4). Stefan ih obožava i ne shvata zašto u Rusiji ima tako puno dece bez očeva. I ja sam već zaboravila zašto.
On je bankar i živimo samo od njegove zarade. Ne plivamo u novcu ali imamo dovoljno za pristojan život. Jednom godišnje porodično putujemo u Rusiju i par puta na more.
Možda ću se vratiti na posao kad mi sin malo poraste. Ali Stefan to od mene ne traži. Tako kaže i svekrva, divna žena. Odnosi su nam prekrasni i jedino mi kod nje smeta što puši kraj unuka.
U celini, zadovoljna sam životom u Srbiji. Ovde je mirno i ne bojim se za decu. Muž je odličan, voli me, veran mi je. Sve ruske drugarice mi zavide.
Tamara (42), živela 5 godina u braku sa Srbinom
Kad sam se upoznala sa Draganom već sam bila zaboravila šta je to biti u vezi. Mali grad, svi dobri muškarci su zauzeti, a ostali piju. Dragan je došao na gradilište i otišao sa mnom.
Živeli smo u kući njegovih roditelja. Oni u prizemlju, mi na spratu, ali nisam mogla da se bavim nekim svojim stvarima jer su stalno nekako bili prisutni. Svekrva je polako prebacila na mene sve svoje kućne obaveze.
Čim sam pružila otpor, počeo je rat. Pričali su Draganu da mnogo šetam, da sam jalova, beskorisna. A i Dragan je ostao bez posla. Promenio se, počeo da dolazi pijan, ljut. Rekao mi je da sam ja kriva što nemamo decu i pravio mi ljubomorne scene. Došlo je i do toga da me je jednom jako pretukao. Svekrva mi je brisala lice i molila me da ga ne prijavljujem.
Rita (24), 10 meseci u vezi sa Srbinom, uskoro će svadba
Nikada nisam verovala u sajtove za upoznavanje i neočekivano za mene upoznala sam se sa jednim milim momkom iz Srbije.
Sada živim u Novom Sadu. Srđan i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Volimo neobična mesta, trošne kućice, stare sokake. On mi je pokazao tu stranu grada. A zatim sam shvatila da nam je zabava zajednička a problemi su samo moji.
Trebala mi je svakog meseca viza, posao bez dokumenata nisam mogla da nađem. Imala sam osećaj da sam neka igračka koju su doveli iz Moskve za zabavu. Jednom sam sve to rekla Srđanu i posvađali smo se. Krenula sam smesta na aerodrom a on je požurio za mnom, izvinio se i predložio mi brak.
Svadba nam je kroz dva meseca. Srđan pokušava da se ponaša odgovorno i vidim da napreduje. Ali imam utisak da sam ga naterala da me zaprosi. On je prilično pasivan. To me nervira, ali se nadam da je to samo zbog uzrasta (26 godina).
Kao i drugi srpski muškarci on zavisi od mišljenja okoline. Za njega je glavno da izgleda kao dasa pred drugovima. Svi se oni busaju u grudi: ko je ovde najveća muškarčina?!
Ali ja volim Srđana sa svim njegovim manama i mislim da će mi uspeti da ga prevaspitam.
Jekaterina (33), 8 godina u braku sa Srbinom
Naši su odnosi neobični i za Srbiju i za Rusiju. Može se reći, partnerski, evropski. Prvo sam se preselila na Balkan a tek zatim srela njega.
Radimo i on i ja. Budžet nam je zajednički. Kućne obaveze delimo fifti – fifti. Ja više kuvam i šetam sa psom, a on više pere sudove i sređuje stan.
Mi ne želimo decu. To znaju samo najbliži, normalni ljudi. Ostalima govorimo da ne možemo da imamo decu. U Srbiji je opasno reći da si „čajldfri“.
Njegovi roditelji žive u selu na jugu Srbije. Ljudi su tamo konzervativni. Kad idemo kod njih pravimo se da smo patrijarhalni par.
Živimo u ljubavi, poštovanju, interesovanja su nam zajednička. Nismo zajedno zbog finansija i nemamo potrebu da čuvamo brak zbog dece ili zato što tako mora.
Zajedno smo samo zato što nam je odlično kad smo zajedno.
Ljudmila (61), dve godine u braku sa Srbinom
Došla sam u Srbiju turistički i primetila u jednom manastiru visokog, sedog muškarca sa orlovskim nosom. Stajao je kraj kapije i sa nekim dečjim osmehom na licu hranio šarenu macu.
Setila sam se da nam je vodič pričao da Srbi ne vole životinje. Začudila sam se i na engleskom pohvalila ovog čoveka. A Milan mi na čistom ruskom odgovorio da ima psa i tri mačke. I sada se zajednički o njima brinemo.
Milan je radio u Beogradu kao inženjer a kada se penzionisao, preselio se u selo. Imamo divnu baštu i volimo da radimo u njoj. Milan hoće da peče rakiju. On je pravi domaćin, uvek nešto popravlja.
U slobodno vreme šetamo, pet kilometara do reke i obratno, igramo karte i muziciramo: ja pevam ruske romanse a muž svira gitaru.
Ponekad nam iz Švedske dolaze njegova deca i unuci. Par puta je bila moja ćerka. Svi se lepo druže.
On se brine o meni, pomaže mi u svemu. Imamo utisak da smo posle oluja u prošlim životima (tri puta sam se razvodila, Milan je udovac) konačno stigli u mirnu luku.
Savet za kraj
Drage Ruskinje, ako želite da se udate, nemojte se udavati za narod ili državu, već za čoveka koji vam odgovara. Poštujte ga i ne zaboravljajte da poštujete sebe.
Nadamo se da ćete u životu više sretati Srbe poput Bokija!“
Preuzeto sa: Russia Beyond
