Udarili i na pesmu u slavu Boga i Nemanjića!

Povodom zlonamernih i besprizornih komentara zbog pesme „Jačam ž(nj)ela“

Piše: Predrag Savić, advokat i pisac

Pokušaj državnog udara sa terirostičkim akcijama i diverzija na Cetinju, u nekim krugovima u regionu i u Crnoj  Gori, prošao je neopaženo! Ali zato su, mnogi digli glas zbog pesme „Ječam ž(nj)ela Kosovka devojka“ koju su pevali  sveštenici i bogoslovi na ulasku u Cetinjski manastir, pred dolazak arhijereja.

Tekstovi izjave poput one Nika Đeljošalja, da ova pesma podstiče na rat i da treba da reaguje Tužilaštvo (koje nije, usput rečeno,  reagovalo zbog kriivčnog dela  napada na ustavno uređenje iz  člana 360 KZ CGod strane Mila Šukanovića i Veselina Veljovića)  pokazuju samo  da su granice ljudskog neznanja i još ponečeg drugog – bezgraniči.

Pomenuta pesma je stara nekoliko vekova i nastala je u slavu Nemanjića, njihovih zadužbina, ali i u slavu Boga velioka i slavu Njegovo Majčice! Pokojni Pavle Pavlović, novinar i urednik „Večernjih novosti“ dugo je izučavao istorijat ove divne srpske, narodne  pesme, koja je posle Drugog svetskog rata cenzurisana, zabranjivana i na kraju delimično promenjena, sve zarad ljutnje Josipa Broza Tita i komunista!

Profesor Pavle Pavlović (1946 -2013) bio je izuzetan stilista, vrhovnski poznavalac knjiženosti i istorije sa dugodišnjem  novinarskim i uređiavačkim iskustvom, a posebno je pratio i proučavao političe zabrane i progone zbog pevanja zabranjenih  pesama u Brozovm režimu.  O tome je napisao i knjigu „Ko to kaže Srbija“ „Književne novine , Beograd 1988), koja se u izdanju za hrvatsko tržište zvala „Tko to kaže Srbija“.

Paja, kako smo ga zvali, kao vrsni pripovedač i učitelj novinarstva, često je pripovedao priču o pesmi „Ječam  ž(nj)ela …“i  uvek upozoravao da ne može da shvati da „komunisti ljuborni na nemanjićke konje, što jedu ječam koji je požnjela Kosovka devojka?“   Pitao se  tako Paja i zašto se pojedinci toliko boje Boga i Njegove Majčice, i srpske prošlosti i pominjanja carskog grada Prizrena?  Pavle posebno znao da ova  pesma posebno popularana među Srbima u Crnoj Gogri, jer on posredno podseća i da su tamošnji episkopi i  nosici  titule egzarha (čuvara) Pećkog trona.

Zahvaljući „majstorskoj ruci“ Paje Pavlovića koja je pisala iz srca pročitali smo i  necenzurisanu pravu verziju ove pesme, koja izvođenja tako vekovima sve do pred kraj Drugog svetsoga rata. Evo te verzije:

Ječam žela Kosovka devojka

Ječam žela kosovka devojka,ječam žela majcice,ječmu govorila.(2h).             

Ječam žela,ječmu govorila,ječam žela,majcice,ječmu govorila.(2h).              

Ječam žito,seme plemenito,ječam žito,majcice,seme plemenito.(2h).         

Ja te žela,a ja te ne jela,ja te žela,majcice,a ja te ne jela.(2h).                    

 Kosovski te konji pozobali,kosovski te,majcice,konji pozobali.(2h).             

Vrani konji slavne srpske vojske,vrani konji,majcice,slavne srpske vojske.(2h).                

Kad se vojsaka na kosovo vrat,kad se vojska,majcice,na kosovo vrati.(2h).       

I napoji konje na Sitnici,i napoji,majcice,konje na Sitnici.(2h).                  

Na Sitnici ili na Bistrici,na Sitnici,majcice,ili na Bistrici.(2h).               

 I projezdi pro Gazimestana,i projezdi,majcice,pro Gazimestana.(2h).            

I dojezdi do slavnih Dečana,i dojezdi,majčice,do slavnih Dečana.(2h).              

I do carske lavre Gračanice,

i do carske,majcice,lavra Gracanice.(2h).                             

I Prizrena grada carevoga,i Prizrena,majcice,grada carevoga.(2h).             

Sve u spomen roda Nemanjina, sve u spomen, majcice, roda Nemanjina.(2h).                            

U Slavu Boga Velikoga, a u Slavu, majčice, Boga Velikoga.(2h)

Novija verzija ove  pesme objavljena je u knjizi  blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija „Kosovo je glava Lazareva (Cetinje 2011) . Inače blaženopočivši  mitropolit je voleo da zapeva ovu pesmu, čije je sve  verzije znao! Ima više takvih vido zapisa,  od kojih  je najpoznatiji onaj iz kučkog sela Brsuta.