Kosinj, tako se zove dolina između Gospića i Otočca, kroz koju protiče reka Lika, na jednoj obali su hrvatska, a na drugoj srpska sela, Mlakva, Gradina i Poljan.
O izgradnji brane govori se još od 1912. godine, a priprema za realizaciju projekta oko koga se ovih dana digla bura u Hrvatskoj počela je 2010. godine.
Publicista Đorđe Pražić iz Beograda, koji je rodom iz ovih krajeva, okupio je zemljake, ali i profesore Beogradskog univerziteta i formirao Radnu grupu „Kosinj“, kako bi se od potapanja sačuvala kulturna baština srpskog naroda, ali i kosti predaka.
Podneli su inicijativu za vađenje posmrtnih ostataka Srba, civilnih žrtava Drugog svetskog rata, iz jama koje se nalaze na prostoru budućeg jezera.
Zahvaljujući korektnim ljudima iz „Hrvatske elektropriverede“ pratili su projekat i predlagali izmene. Đorđe Pražić bio je toliko uporan u nameri da izvuče srpske kosti iz jama pre potopa, da ga je čak i tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović pozvao da dođe u Zagreb i objasni o čemu se radi.
„Upravo zahvaljujući njemu smo u taj projekat ubacili i vađenje žrtava iz jama. Tamo su ostali posmrtni ostaci 554 Srba, ali i dva američka avijatičara, koje su ubili meštani hrvatskog sela Kosinjski Bakovac. Oni su stradali van prostora budućeg jezera, još nismo došli do same lokacije. Ubijeni su 1944. godine i bačeni u neku jamu. Zahvalnost za pomoć dugujem i Srpskom narodnom vijeću iz Zagreba“, kaže Pražić.
On dodaje da sledi istraživanje i ekshumiranje žrtava. Siguran je da će do toga doći, jer ima i odluku hrvatskog Ministarstva branitelja.
Pražić kaže da hrvatski mediji izveštavaju o pobuni stanovnika zbog potapanja, isključivo hrvatskih sela, koji ne žele da napuste svoje domove, o jamama nema ni slova.
„Usred Mlakve ima jedna grobnica sa 328 civilnih žrtava, ljudi koji su spaljeni 1941. godine u tom selu. Oni su pored pravoslavne crkve. U kontaktu smo sa lokalnim vlastima, tražimo predlog šta s njima, gde da ih premeste. Ovo je i jedan od mojih životnih ciljeva, da ljude izvadimo iz jama, tu se, između ostalih, nalazi i moj deda. Samo u jednoj jami ima 208 civilnih žrtava“.
„Tu nema sile, to će biti potopljeno, brana će se graditi. Hrvatska država je odlučila, ima sve dozvole. Narod piše peticije, kasno su se setili, govorim o hrvatskom stanovništvu“.
Srbi, razumljivo, ćute. Njihovi preci leže u jami Sveta Ana i septičkoj jami koja se danas nalazi iza Osnovne škole „Anž Frankopan“ u Gornjem Kosinju.
Pravljenje jezera i izgradnja brane predviđa preseljenje dve katoličke crkve i jedne kapele, jedne pravoslavne crkve, nekoliko spomenika, te jedne spomen kosturnice u srpskom selu. Premestiće i dva katolička i dva pravoslavna groblja. Sva merenja su završena, u toku je izrada konačne zemljišne knjige za taj prostor.
„Naša radna grupa je i pomagala geodetima, ali i našem narodu, da ljudi dođu do svoje zemlje. Posle rata su odselili, zemlja je ostala, a sad potomci pojma nemaju da tamo imaju svoju zemlju. Uspeli smo, uslovno rečeno da spasemo milion i po kvadrata zemlje, upoznali smo nove vlasnike koji su u Srbiji sa činjenicom da tamo imaju zemlju. Oni će dobiti novčanu nadoknadu“, priča nam Pražić.
Spasilac kostiju predaka koje su ustaše bacile u jamu ima i Fejsbuk grupu u kojoj vlasnike zemlje obaveštava o svim promenama na terenu. Grupi se priključio i deo hrvatskog stanovništva koji veruje u ispravnost njegovih informacija.
„Jedino što nisam uspeo je da uspostavim kontakt sa Eparhijom gornjokarlovačkom, molio sam ih, pisao. Episkop je rekao da ne želi ni sa kakavim udruženjima da sarađuje. Hteo sam da im prenesem, pojedini profesori su predlagali da u obližnjoj obnovljenoj crkvi napravimo kriptu gde ćemo sahraniti ljude izvađene iz jama“.
U nekada velikim srpskim selima danas živi svega 30 stanovnika, većina se odselila posle Drugog svetskog rata, deo tokom polsednjeg.
Zahvalnost za konačno odavanje počasti njihovim očevima i dedovima, duguju Đorđu Pražiću, ali i istoričaru dr Milanu Koljaninu.
„Upoznali smo vlasnike čiji su se preci preselili u Srbiju posle Drugog svetskog rata da ovde imaju milion i po kvadrata zemlje, biće obeštećeni, kaže Pražić.
