Sećanje na podvig Francuza u spasavanju Srba

U oktobru 1958, prilikom nuklearne havarije u Institutu „Vinča“ šestoro mladih naučnika je ozračeno dozom koja se nije mogla ni izmeriti.

Odmah su prebačeni u bolnicu „Kiri“ u Parizu, gde su francuski lekari odlučili da pokušaju, do tada neprimenjeni zahvat – transplantaciju koštane srži. U novembru, to je i učinjeno.

„U to vreme, uraditi takav jedan poduhvat, bilo je, kao da ste danas, recimo, krenuli biciklom na Mesec. To je možda neko poređenje u smislu tehnologije, ali ceo poduhvat je urađen zato što je morao da bude urađen, inače su ti ljudi bili osuđeni na smrt“, kaže dr Vladimir Kovčin, onkolog.

Studenti Života Vranić i Radojko Maksić, bili su prvi pacijenti kojima je presađena koštana srž.

Za Životu, koji je bio najviše ozračen, nije bilo spasa, ali je Radojka taj zahvat vratio u život. Bio je to podvig francuskih lekara, sa doktorom Žoržom Mateom na čelu, ali i onih Francuza, donora koštane srži, koji su se dobrovoljno javili da pomognu.

„Svaki od njih je imao porodicu, rizikujući tu porodicu, oni su došli da pomognu ljudima koje nisu znali. I davaoci i lekari i porodice davalaca, sve je to bila atmosfera jedne velike porodice“, pričao kaže Radojko Maksić.

Izlečeni, srpski naučnici su se vratili u Beograd. O havariji se nije govorilo, ali su prijateljstva sa donorima nastavljena, čak i kumstvima.

Radojko Maksić, u istoriji medicine upisan kao prvi čovek kome je uspešno transplantirana koštana srž, preminuo je nedavno, u 88. godini, a čitav život posvetio nuklearnoj sigurnosti i sećanju na humane donore i lekare.

Bio je poslednji svedok događaja iz 1958, isuviše skroman i plemenit da bi na sebe skretao pažnju detaljima o havariji ili nameri tadašnje Jugoslavije, da napravi nuklearnu bombu. Više od svega, želeo je da se pamti podvig iz bolnice „Kiri“, koji je pomerio granice nauke i stvorio neraskidiva prijateljstva.

Fotografije: D. Milovanović