Svetski, a naš dobri čovek iz Godovika
In Memoriam – Mihailo Ješić Ješa (1952 – 2021)
Piše: Predrag Savić
Otišao na onaj svet i Mihailo Ješić-Ješa, dobri duh iz redakcije „Večernjih novosti“ i beogradske kafane „Prešernova klet“, koje takođe, više nema. Tiho i iznenada u 69. godini života napustio nas je čovek koji do pre nekoliko dana sa čitaocima portala „Tamo daleko“ delio divne priče i anegdote iz bogatog života koji je proveo družeći se poznatim svetskim i domaćim javnim ličnostima.
Šta reći o čoveku koji je poput Ješe, isijavao dobortom, svuda stizao i toliko ljudi i prijatelja imao, a da budeš objektivan.
Bio je poštenjačina kakva se retko rađa. Imati toliko meda na prstima, a ne oliziti ih mogao je samo Ješa. Bio je višegodišnji šef i direktor nekada moćnog marketinga „Večernjih novosti“. Kroz njegove ruke prolazilo je toliko novca, da je to nezamislivo. Neki se kunu, da su mesečni prihodi od marketinga u „Novostima“ sa tiražom od 700 hiljada primeraka bili veći od tadašnjeg godišnjeg budžeta Opštine Stari Grada. Dok je Ješa bio u markenitgu „Novosti“ iz tog rudnika para, mutnih radnji nije bilo! Tu se znalo Ješa živi od svoje plate i slave! Njegov ideal je bio da bude uvek okružen lepim ženama i prijateljima!
Kada su njegovo mesto došli drugi iz „Novosti„ se kralo i kapom i šakom!
Ješa je ostao dostojanstven i istrajan. Na kraju živeo u skromnom stanu, od penzije. Imao je što drugi nisu imali ogroman krug poznanika i ljudi koji su ga poštovali! Mnogima je na razne načine pomogao da uspeju u životu, da izgrade karijere.
Nešto od toga opisao je svojoj jedinoj knjizi “Istočno od Godovika Južno od Bombaja“, izdatoj prošle godine. Ta knjiga je dokaz da je bio vrsni reporter, kasnije i urednik! To njegovo delo je i dakaz da na Ješu nisi mogao da se naljutiš. Razoružavao je i najozlojeđenijeg mladog novinara kada mu je redigovao tekst: „Ne sekiraj se! Da si video moje prve radove, ti bi sad pevao“.
Biranim rečima ispraćao je na onaj svet Ješa svoje prijatelje. Još je u svežem sećanju kako se dirljivim i biranim rečima oprostio od Merime Njegomir. Znao je to uradi i napiše na briljatan način, sa mnogo anegdota i detalja iz običnog života. Sada kada o njemu treba napsiati poslednje sećanje, shvatam koliko sam u tome slab i nevešt! Ne dosežem do toliko dobrih reči i jakih reči i misli da valjano opišem dobrog čoveka iz Godovika – Ješu!
Ješine tekstove od prošle godine redovno sam sa oduševljenjem čitao na portalu „Tamo daleko“, na društvenim mrežama pa i onda u knjizi. Čovek koji prošao ceo i svet i družio se stotina svetskih i domićih zvezda i bitnih ljudi, nikada nije zaboravio svoj rodni Godivik i svoje zemljake!
Neka mu Gospod Bog podari rajsku naseobinu!
