Život dade, nikog ne izdade!
Slavkoo Cvetić bio je prvi ustanik u svom selu i jedan od prvih na celom Rudniku 1941. Sa svega 25 godina. Narednik, seljački sin sela Majdana. Sa tastom Milićem, soluncem, koji izgledom i delom kao da je vek i po kasnije izašao iz epskih stihova Višnjića, napadao je švapske garnizone kao Arsenije Loma turske hanove.
U oktobru 1941, pred njima je položilo oružje preko 40 Nemaca u Stragarima. Koji mesec kasnije, u Ljutovnici su zaustavili i voz, razoružali i poskidali nemačku posadu. A svakoj njihovoj poteri izmicao je kao pravi gorski car. Narednik Slavko Cvetić. Kad su mu konačno, izdajom, krajem 1942. ušli u trag, doveli su ga pred seosku školu, gde je već stajao silom prikupljen narod iz Majdana. Onda su mu tražili da im da spisak boraca svog odreda – nije dao.
U zamenu za život nudili su mu da među seljacima prepozna ko je sve učestvovao u akcijama protiv Nemaca – nije pristao. A onda su mu pripremili vešala. Slavko Cvetić se samo nasmejao na smrt. Sam je sebi okačio omču i sam nogom odgurnuo klupu. U isto vreme, u Topoli su mu streljali vojnike i tasta, starog četovođu Milića Mišovića…
Stvarni, narodni, a od vlasti nikad prepoznati heroj, decenijama je bio zaboravljen jer na kapi nije nosio petokraku. I nije bio komunista, već jedan od prvih ravnogoraca đenerala Mihailovića u rudničkom kraju. Ipak, 1986, podignut mu je spomenik kraj seoske škole, bez ideoloških obeležja.
Za to vreme, da se u komunističko vreme podiže spomenik četničkom komandantu, i takav čin bio je revolucionaran i jedinstven. Ali u postamentu beše ispisan smisao njegovog podviga: „Život dade, nikog ne odade!“
I danas, kraj škole u Majdanu, Slavko Cvetić stoji spremno i prkosno, na večitoj srpskoj straži.
Naslovna fotografija: Slavko Cvetić na večnoj straži gleda u srpske planine
Tekst: Nemanja Dević
