Smrt monaha koji je odbio da služi komuniste vinom
Pred sam Drugi svetski rat u manastir Visoki Dečani, zamonašio se mladić Gavrilo Kovačina, sin bogate srpske porodice iz Mostara. Kovačine su proizvodile poznata hercegovačka vina od sorti žilavke i blatine za koja su osvajali zlatne medalje na vinskim salonima u Parizu i Briselu, i tako postali nadaleko poznati.
Kasnije će na njihovom otetom radu nastati poljoprivredni kombinat ,,Hepok“. No najlepši grozd iz vinograda porodice Kovačina stigao je u manastir Visoki Dečani sa Gavrilom.
Gavrilo je pre monašenja studirao italijanski jezik, da bi kao monah sa tim znanjem učinio mnogo za spas manstira tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Bio je glas između manastirskog bratstva i italijanskih vojnika koji su tada bili okupirali Metohiju. Manastir je tako zahvaljujući Gavrilu sačuvan od pustošenja.
Posle rata komunisti su ušli u manastir i počeli sa progonom monaha. Bez mere u huli, u hramu su osnovali političku školu „Josip Broz Tito“, a zidove sa freskama i oltar prekrili su crnim zastorima. Sve monahe su pohapsili, osim par njih koje su ostavili da im spremaju hranu i služe za trpezom. Tu je ostao i mladi Gavrilo. Kada su mu komunisti zatražili da im donese čuvenog dečanskog vina, Gavrilo je smelo rekao: ,,Vino služimo samo za pričest!“. To je bila njegova presuda. Tukli su ga bez milosti i sa polomljenim rebrima utamničili u zatvoru u Peći.
Gavrilo Kovačina umro je 1946. godine na betonu zatvorske samnice sa slikom manastira Visoki Dečani na grudima, a sahranjen je na zatvorskom groblju u Laćarku.
Sinovi Srbije
