Na prodaju remek delo „Bitka za Beograd“

Trenutno se na jednom stranom aukcionom sajtu prodaju dve značajne, velike uljane slike – radovi nekog od sledbenika ili učenika čuvenog holandskog umetnika Jan van Huchtenburga (1647-1733). Iako su obe zanimljive, izdvojiću ovom prilikom sliku koja predstavlja opsadu Beograda 17. avgusta 1717. godine pod komandom princa Eugena Savojskog tokom rata između Austrije i Turske, kojom prilikom je Austrija drugi put preotela Beograd od Turaka.

Dvorski slikar van Huchtemburg, jeste naslikao jedanaest bitaka kojima je rukovodio Eugen Savojski, od bitke za Sentu 1697, do bitaka za Petrovaradin (1716) i Beograd (1717), a ta dela se nalaze u Galeriji Sabauda u Torinu. Bitku za Beograd je izradio i kao ulje na platnu i u vidu grafike. Kako nije imao mogućnosti da putuje od lokacije do lokacije, većinu bitaka je predstavio bez mnogo topografskih detalja, eventualno ponekad sa nekom kulom ili zdanjem koje simboliše lokaciju bitke.

Drugim rečima, da nema naslova, najčešće ne bismo imali pojma o kom se gradu radi. Na njegovoj slici „Bitka za Beograd“ tok reka nije ispravno prikazan, Avala je previsoka i ušiljena, a sam grad, koji delimično izlazi iz „kadra“, naslikan je bez mnogo detalja, uz ivicu slike, poluzaklonjen drvetom. Jasno je da je to slika o Eugenu Savojskom i njegovoj pobedi, a ne o Beogradu.

Za razliku od van Huchtenburga, nepoznati umetnik čija je „Bitka za Beograd“ trenutno na prodaji, ili je dolazio u Beograd, ili je imao je pred sobom mapu našeg grada i panoramske skice koje je izradio neko na licu mesta. Samo u takvim slučajevima su se umetnici u to vreme upuštali u ovako detaljno predstavljanje topografije, oblika tvrđave i detalja grada. To je veoma dragoceno jer nam nam donekle omogućava da vidimo kako je krajem 17. i početkom 18. veka izgledao Beograd kao pogranična varoš tursko-istočnjačkih crta, upravo pre nego što će doživeti transformaciju po planovima pukovnika Nikole Doksata, barona iz Demorea, i poprimiti obeležja srednjoevropskog grada.

Posebna zanimljivost na slici „Bitka za Beograd“ su svici naslikani u gornjim uglovima platna: na levom je nacrtana mapa lokacije, a na desnom vidimo čitavu listu naziva i opisa, označenih slovima koja odgovaraju slovima ucrtanim po raznim delovima slike. Na reprodukciji se ništa od ovih (potencijalno vrlo zanimljivih) tekstova ne može pročitati osim da pod „A“ piše Beograd.

Ukratko, verujem da je pred nama rad od velikog umetničkog i istorijskog značaja, rukom majstora zlatnog doba holanskog slikarstva, star preko 300 godina i direkto vezan za burnu prošlost Beograda, oko kojeg su se bitke vodile, kažu istoričari, ravno 115 puta – bitke koje su tu i tamo opisane, a zaista retko naslikane.

Gotovo je sigurno da se ovakav dragulj neće opet pojaviti na tržištu u doglednoj budućnosti. Zar smemo da propustimo šansu da ovakvo delo smestimo u neki od beogradskih muzeja, zarad svih nas i budućih pokoljenja?

Bio jednom jedan Beograd/Branka Đjorđević-Nakaniši