Kako je Kapor pisao o mukama Amerikanaca sa srpskim izrazima

Niko bolje od legendarnog Mome Kapora nije znao da dočara muke Amerikanaca da razumeju srpske izraze. Evo kako je pisao o tome:

Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:

Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio „pljunuti otac”? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom?

Sa izrazom „spava k´o zaklan”, imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?

Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš „španska sela“ (To su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su, na primer, novozelandska ili peruanska?

Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači „rasturi ga k´o Bugarin ćurku“ ili zbog čega se neko „smeje k´o lud na brašno“? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?

Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:

Ne plači mi na kućnome pragu, da mi vrata ne povuku vlagu…