Nagrada Hans Kristihjan Andersen, koju nazivaju i Nobelovom nagradom knjižvnosti za decu, uzdrmana zbog toga što prestižno priznanje treba da dodeli Anastasija Arhipova, predsednica žirija
Ruska karikaturistkinja i ilustratorka Anastasija Arhipova imenovana je za predsednika žirija za dodelu nagrade Hans Kristijan Andersen, koja je nazvana Nobelova nagrada za književnost za decu. To je žestoko podelilo Međunarodni savet knjiga za mlade, koji svake godine dodeljuje ovu prestižnu nagradu.
U opširnom tekstu na portalu DR, danske nacionalne televizije, autor Tomas Prakas, se pita „može li predstavnik ruskog kulturnog života da uruči najprestižniju svetsku nagradu za knjige za decu dok Rusija bombarduje biblioteke u Ukrajini“? Njegov tekst prenosimo u celini:
„Ovo pitanje deli Međunarodni savet za knjigu za mlade (IBBI), koji svake dve godine dodeljuje nagradu Hans Kristijan Andersen, koja ide autorima i ilustratorima knjiga za decu, a odgovor „ne“ između ostalih stiže iz Švedske, Finske i baltičkih zemalja.
-Nagrada HK Andersen je nešto najbolje što možete dobiti i moraćemo da je zaštitimo – kaže Margareta Ulstrom, predsednica švedskog IBBI ogranka.
Ima indicija da je isti stav imao i Kraljevski dom. Kraljica Margrete odlučila je da se povuče kao pokroviteljica nagrade, obavestio je danski odbor IBBI-ja. Nagrada je takođe uklonjena sa spiska kraljičinih stranih pokrovitelja na sajtu Kraljevskog dvora.
Nagrada HK Andersen inače je nazvana „Nobelovom nagradom” za književnost za decu i ranije je dodeljivana istaknutim imenima kao što su Šveđanka Astrid Lindgrin i Dankinja Sesil Bødker i Ib Spang Olsen.
Nekoliko zemalja je protestovalo
Ali u septembru, šest meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, ruska ilustratorka i profesorka umetnosti Anastasija Arhipova izabrana je na kongresu IBBI u Maleziji za predsednika žirija koji će sledeće dodeliti nagradu.
Izbori su podelili organizaciju, koja je nastala posle Drugog svetskog rata da bi promovisala mir kroz kulturnu razmenu i promovisala čitanje dece.
Švedska, Finska, Norveška, Belgija, Estonija, Letonija i Litvanija su među zemljama u kojima su lokalni ogranci uzaludno pokušavali da nateraju predsednika žirija da podnese ostavku.
-Mi smo u veoma posebnoj situaciji. Rusija vodi agresivni rat protiv svog suseda Ukrajine, a EU je označila kao terorističku državu – kaže Margareta Ulstrom, predsednica švedske organizacije. –Ona ne može da bude aktivna u Rusiji bez odobrenja vlade. Dakle, ona postaje simbol, bez obzira na to šta misli o ratu.
Ona je odličila ove godine ne nominuje Šveđane za nagradu.
Danski odbor podeljen
IBBI-jev danski ogranak nije bio supotpisnik pisma. Izbor ruskog ilustratora inače je doveo do velikih diskusija u odboru, kaže predsednica Birgite Rindel iz Društva za dečiju književnost.
-O tome smo dosta razgovarali i verovatno sam ja bila najzastupljenija da i mi potpišemo pismo, ali za to nije bilo većine u odboru – kaže ona.
Na kraju, nije bilo danske većine da potpiše pismo.
-Glavna linija je da moramo da razgovaramo zajedno. Ne smemo da izbacimo ljude, već da stalno imamo komunikaciju – ističe kaže Birgite Rindel i dodaje „da je šteta što ruski predsednik žirija nije odlučio da se sam povuče“.
Kasnije je, međutim, danski odbor odlučio da izvuče svoje kandidate za nagradu.
-Sa novim informacijama koje su stigle o pripadnosti Anastasije Arhipove, mi u danskom odboru IBBI-a odlučili smo da povučemo svoju nominaciju za ilustratora i autora, jer ovog puta ne želimo da budemo deo nagrade – kaže predsednica Birgite Rindel.
DR je pokušao da dobije odgovor od međunarodne predsednice IBBI-ja, Silvije Vardel, ali do sada to nije bilo moguće.
Međutim, kao odgovor na kritične zemlje, odbor je odgovorio da članovi ne predstavljaju vladu svoje zemlje, već jednostavno sebe kao autore, dizajnere ili izdavače.
Takmičenje za počast ruskim vojnicima
Ali ima i mnogo dokaza da Anastasija Arhipova nije samo crtač, čije će linije mnoga deca koja su odrasla u bivšem Sovjetskom Savezu prepoznati iz ruskih prevoda bajki HK Andersena.
Dobitnica je bezbroj nagrada, profesorka je na Akademiji umetnosti u Moskvi i predsednica sindikata ilustratora. Ali ona je takođe u odboru Moskovskog udruženja umetnika (MOCKS), udruženja koje je trenutno veoma aktivno u promociji rata.
Organizacija je upravo održala takmičenje na kojem su ruski umetnici morali da pošalju postere, video snimke i memove na društvene mreže za korišćenje u kampanji popularizacije „specijalne vojne operacije“ i mobilizacije među stanovništvom .
Dostavljeni prilozi moraju, između ostalog, da promovišu „ponovno ujedinjenje istorijskih ruskih zemalja“. Na vebu možete videti nekoliko primera poslatih postera i slika. Oni prikazuju ruskog vojnika kao herojskog osvetnika koji kažnjava ukrajinske „naciste“.
„Podržava rusku ratnu retoriku“
Ova vrsta takmičenja deo je svesne strategije Putinovog režima, objašnjava stručnjak za istočnu Evropu, rođen u Rusiji, Sergej Sumleni.
Dugi niz godina radio je kao dopisnik u Rusiji i Ukrajini, a danas živi u Nemačkoj, gde je na čelu istraživačkog European Resilience Initiative Center.
-Na papiru je to umetnička organizacija, ali u stvarnosti je nastavak organizovane propagande sovjetske ere , kaže on za MOCKS. – Ona je član odbora organizacije koja aktivno promoviše ne samo rat već i genocid, i to je problem.
To je maltretiranje
Čak se i Anastasija Arhipova oseća izloženom uznemiravanju.
-Pozivanje na maltretiranje na osnovu nečije nacionalnosti je upravo ono što žele oni koji započinju ratove, piše ona u mejlu DR .
Ona prvo poriče da ima bilo kakvu vezu sa MOCKS-om i kaže da predstavlja još jedan sindikat, sindikat ilustratora. Međutim, njeno ime je na sajtu MOCKS-a i priznaje da joj je pre četiri godine ponuđeno mesto u odboru. Ona poriče da je znala za takmičenje, koje naziva „odvratnim“.
-Prvi put sam videla projekat i nemam nikakvu ulogu u njemu, piše ona. – Naravno, ne želim da me vezuju za ovu vrstu „umetnosti“.
Ona dalje piše da želi da se povuče iz odbora MOCKS-a, ali da se oseća izloženom mržnji „unapred“. Izbegava da odgovori na pitanja o ratu, ali dodaje:
-Svim srcem se nadam da će se ova strašna situacija uskoro završiti.
Ne treba da rizikuje život
U Švedskoj, lokalni predsednik IBBI-ja može dobro razumeti ako se vi, kao ruski autor dečijih knjiga ili karikaturista, ne usuđujete da se javno distancirate od predsednika Putina i rata.
-Ne očekujem da čovek ima mnogo građanske hrabrosti da rizikuje život. Ne možete to zahtevati. Ali organizacija mora biti u stanju da vidi da neće raditi sa ruskim predstavnikom za tako počasnu nagradu, kaže Margareta Ulstrom.
Nekoliko Ukrajinaca takođe izražava bes na društvenim mrežama .
-Ruska vojska je tokom okupacije Izjuma ubila ukrajinskog pisca dečijih knjiga Volodimira Vakulenka, i uprkos tome ne vidite nikakav problem u izboru osobe povezanog sa ruskom državom – piše ukrajinski grafičar IBBI-ju na Fejsbuku.
Kritičari takođe traže da potpredsednik međunarodnog odbora IBBI-ja Denis Beznosov, koji radi za Rusku državnu dečju biblioteku u Moskvi, podnese ostavku.
Prema rečima Sergeja Sumlenija, izbor predsednika žirija izaziva gnev u Ukrajini, jer mnogi Ukrajinci smatraju da je ruskim umetnicima i dalje dozvoljeno da ćute o ratu.
-Ukrajinci nemaju problem što ste Rus i umetnik. Problem nastaje kada se ruski umetnik pojavi u javnosti i kaže: „Hajde da ne mešamo umetnost i politiku. Ne želim da pričam o ratu“. Onda se naljute Ukrajinci. Zato što ne možete stvarati umetnost danas, a da se sada ne pozabavite ratom.
