Srbi u Kopenhagenu proslavili Savindan

Piše: Zdravko Elez

Učenici Dopunske škole na srpskom jeziku u Kopenhagenu, koja se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Vlade Srbije, zajedno sa svojom nastavnicom Biljanom Kovačević Skakić, sveštenikom Milanom Gardovićem, starešinom crkve Svetog Georgija u gradu na obalama Baltičkog mora, i roditeljima, proslavili su Savindan, školsku slavu i evocirali uspomene na Svetog Savu, prosvetitelja, utemeljivača srpske vere, duhovnosti i pismenosti i prvog arhiepiskiopa Srpske pravoslavne crkve. Svojim prisustvom ovu svečanost uveličala je njena ekselencija, ambasadorka Srbije u Kraljevini Danskoj Jasmina Mitrović Marić.

Obeležavanje velikog praznika počelo je Svetom liturgijom, na koju su došli roditelji školske dece, ali i veliki broj Srba koji žive u ovom delu Danske. Procenjuje se da na ostrvu Sjeland, gde se i nalazi Kopenhagen živi oko 7.000 naših ljudi. Za to vreme deca su sa nestrpljenjem čekala da dobiju „svojih pet minuta“ i pokažu šta su naučili o Svetom Savi, o veri, pradedovskim običajima i tradiciji, svojim korenima, srpskom jeziku i ćirilici. Odmah posle Liturgije, pričešća i uzimanja nafore, otac Milan pozvao ih je da zajedno obave obred sečenja slavskog kolača, a potom je održao prigodnu i nadahnutu besedu.

-Siguran sam da svaki Srbin zna istoriju i nećemo je ponavljati ali rećićemo šta je Sveti Sava učinio za ceo srpski narod. On plemićkog roda mogao je na dvoru da se bavi balovima i raznim drugim stvarima, ali on je izabrao manastir, kao što je nekada sam Gospod sišao u pećinu i ponizio se, tako je i mladi Rastko ostavio svo bogatstvo svoga oca i otišao u manastir da ono što mu je sam Gospod odredio prosvetli srpski narod – rekao je prota Milan.

On je prisutne podsetio da je i pre Svetog Save bilo škola i bolnica, ali je on prvu srpsku školu i bolnicu otvorio. Bilo je i pre njega prava i zakona, kako je istakao, ali je on napisao krčmiju, ali srpsku krčmiju, zakon i pravilo koje se koristi evo osam vekova.

-I ovaj srpski jezik i ova srpska crkva utemeljena je zahvaljujući Svetom Savi. Odlazio je u sveta mesta i sveti grad Jerusalim, u Carigrad i odatle došao sa autokefalnošću Srpske pravoslavne crkve. Zato je Sveti Sava neizostavan, izostavimo li Svetog Savu izgubićemo sve, i istoriju i državljanstvo i veru i kulturu i pismenost i obraz. Trebamo da se ugledamo na Svetog Savu i imaćemo obraz. U našim hramovima vidimo ovu divnu decu, koja godinu dana čekaju i spremaju se, učeći prvo srpski jezik, a to je amanet svetoga Simeona, oca Svetog Save, da ne zaboravimo jezik svoj. Zato zahvaljujemo državi Srbiji, koja je imala sluha da daleko od otadžbine naše, podržava naše učiteljice da uče našu decu – naglasio je otac Milan.

Ovaj sveštenik je predložio da se u okviru Dopunske škole srpskog jezika održi i poneki čas veronauke, barem jednom mesečno, iako veruje da roditelji koji dolaze u naše hramove, slave krsnu slavu, vaspitavaju svoju decu u duhu pravoslavlja.

-Drago mi je da ovaj hram punimo našom decom i ljubavlju, jer deca imaju u sebi tu istinsku ljubav – posebno je na kraju besede podvukao starešina hrama Sveti Georgije, pod čijim krovom je održana ova proslava.

Otac Milan potom je uručio zahvalnice učesnicima plivanja za Časni bogojavljenski krst, koje je i ove godine održano u hladnom Baltičkom moru, a potom je pozvao ambasadorku Jasminu Mitrović Marić da pozdravi decu i obrati se prisutnima.

-Draga moja deco volim da ovde bude među vama i neobično mi je drago što je otac Milan pomenuo da je Sveti Sava bio i diplomata. Znate li šta se ovog trenutka dešava u Beogradu. Vaši vršnjaci iz Plovdiva i Sofije zajedno sa decom iz Beograda i drugih gradova i država širom Evrope i sveta došli su u Beograd na Svetosavski turnir. Taj turnir se održava 32 godine i to usred januara hokej na travi, a turnir se zove „Slavimo Svetog Savu“ i to je zapravo veličina našeg Svetog Save – rekla je ambasadorka Jasmina Mitrović Marić i dodala da nam to govori koliko je Sveti Sava bio poštovan ne samo u srpskim zemljama već u vasceloj Evropi među svim pravoslavnim hrišćanima.

Ona je potom prisutne pitala da li je još neko u našoj istoriji zavredeo da mu se klanja vasceli svet i onda ustvrdila da nije slučajno što je Sinan Paša odlučio da spali mošti Svetog Save ne bi li uvredio ne samo Srbe nego i vasceli hrišćanski svet.

-Suzu za njim puštao je i plakao svaki hrišćanin na planeti. Nemojte da zaboravite samo jednu stvar zašto se za Svetog Savu kaže da je najveći učitelj i prosvetitelj. Deca su me pitala zar nije isto biti učitelj i prosvetitelj, e zamislite nije isto, jer učitelj je onaj koji vam daje znanje, da naučite da čitate ćiriličko i latinično pismo, a mi smo bogati što imamo ova dva pisma. Uče nas još istoriji, matematici, fizici, geografiji….  A šta je prosvetitelj? Prosvećenost nije isto što i znanje. Prosvećenost je sistem vrednosti, a to je jednako važno ako ne i važnije od samog znanja. Ta vrednost da ljubimo drugoga kao samoga sebe. Da volimo svoje roditelje, da poštujemo svoje bake i deke i celivamo im ruke, da ih poštujemo. To je taj sistem vrednosti, to je ta prosvećenost. Otvoriti oči za svet i u njemu ostati autentičan i svoj, to nas je učio Sveti Sava. Čarobne dve reči koje nam je ostavio. Ljubav! Niko više ne priča o ljubavi, evo mi ćemo. Ljubav tako divna i čarobna reč i još jedna, koju on nikada nije izgovorio ali izvire iz njegova bića, a to je radoznalost. Nikad nemojte da prestanete da budete radoznali jer će te tako obogatiti i sebe i druge  – naglasila je na kraju Jasmina Mitrović Marić.

Ambasadorka je potom je odrecitovala jednu svoju pesmu, a onda deci uručila prigodne poklone, knjige i posebnu dragocenost i iznenađenje uokvirene poštanske marke i ukaz srpskog kralja o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kraljevinom Danskom, pre 105 godina. Njena ekselencija podsetila je i na velikog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena, koji je čitavo jeno poglavlje svoje knjige posvetio Srbiji o kojoj je pisao sa velikim oduševljenjem i simpatijama. Više knjiga i ovaj put poklonila je i srpskoj crkvi u Kopenhagenu.

I onda je došao i taj dugo očekivani trenutak. Na scenu su stupila deca, na radost i ponos svojih roditelja i vredne učiteljice Biljane, ali i svih prisutnih. Prvo su svi uglas otpevali srpsku himnu „Bože pravde“, a onda i himnu posvećenu Svetom Savi „Uskliknimo sljubavlju“. Ređale su se potom recitacije, a na kraju su deca otpevala „Najlepša je zemlja moja“ i „Rascvetala grana jorgovana“  za što su nagrađena aplauzom ali i paketićima sa sltkišima.

Kao i uvek u sličnim prilikama vredne domaćice Kola srpskih sestara potrudile se se da za sve prisutne spreme bogatu slavku trpezu, na kojoj je bilo svakojakih đakonija.

Bilo je ovo lepo druženje i dokaz da daleko od zavičaja možemo da čuvamo i negujemo svoju veru, srpski jezik i pismo, običaje, tradiciju, što nam je u amanet ostavio Sveti Sava.

Pogledajte još slika u galeri: