Šta je i zašto prećutala Desanka u „Strašnoj igri“

Motivi iz perioda okupacije u Drugom sv. ratu, bili su tema zbirke pripovedaka Desanke Maksimović „Strašna igra“, štampane 1955. Između ostalog, pesnikinja je opisala i zločin nemačke kaznene ekspedicije u Rađevom Selu 25. septembra 1941. Tom prilikom, ubijeno je i šest članova porodice Dragojlović, sa kojima je pesnkinja bila rodbinski povezana. Ubijena su „oba sina Mališina, najmlađi Gigin, onda Cvejin srednji i oba Spasina“, a Valjevci su „gledali šest drvenih kovčega“, koji su odvučeni u selo radi sahrane pokojnika, napisala je Desanka.

U stvari, Nemci su, toga dana, streljali 12 lica iz Rađevog Sela, popalivši im kuće i sena, a od Dragojlovića, streljano je pet muškaraca (a ne šest, barem prema matičnoj knjizi umrlih, u prilogu 1). Imena streljanih, koja su navedena u pripovetci, razlikuju se od pravih imena, koja su navedena u MKU. Zanimljivo je da je pesnikinja, u drugoj priči, opisala i smrt nastavnika Miroslava Rasulića, 2. septembra 1944, pri tom, navodeći prava imena svih aktera. Moguće, zbog toga što je tragika događaja bila pojačana činjenicom da je likvidiran „četničkom kamom“.

Ne znamo kakvi su bili motivi pesnikinje dok je pisala ove pripovetke, jer još je bilo stradalnika iz iste familije. Ili se ostali Dragojlovići nisu uklapali u koncept priče, ili nisu bili u rodu sa pesnikinjom, ili je, ipak, autocenzura bila razlog da ih izostavi.

Teško da se radilo o zaboravnosti, s obzirom na težinu događaja i činjenicu da je od rata prošlo 10 godina. Pesnikinja je sasvim sigurno znala i za sudbinu kapetana SDS Jovana Dragojlovića (slika levo) 2), kojeg su „oslobodioci“ streljali 27. oktobra 1944, kao i za sudbinu sudije Dragomira Dragojlovića, kojeg su streljali oko Ivanjdana 1945, ali o njima nije bilo ni retka.

Zapisao: Milorad Belić (Fejsbuk)