Odlazak velikog srpskog pisca
In Memoriam – Goran Petrović (1961-2024)
Piše: Nikola Malović
Napustio nas je, do danas najveći živi, srpski pisac, akademik, Goran Petrović, moj prijatelj.
Upoznali smo se prije nešto manje od 30 godina. Povod su bile školjke u romanu „Opsada crkve Svetog Spasa“, pričaću jednog dana o tome. Početkom milenijuma, negdje u ovo doba godine, ušao sam u more kod rta Gospe od Anđela da uberem mušalja za Gorana Petrovića. Onda ih je Viktorija napravila na rižot, a Goran, supruga Vera i tada mala Anđa bili su naši gosti u Kotoru, gdje smo tada živjeli.
Ni u jednom periodu života nismo bili bez kontakta, gledali smo se periodično, u Boki, ili na Sajmu knjiga u Beogradu, a najduže smo pričali, satima, gotovo isključivo o književnosti, pa i o tome ubija li ili održava u životu, u jednom od najstarijih beogradskih restorana, u „Zlatnom burencetu“, koji se nalazi(o) prekoputa Prizrenske 7, kuće u kojoj je tokom Drugog svjetskog rata sve što ga je proslavilo napisao Ivo Andrić.
Godine 2014, kada je u Gračanici dobio nagradu „Zlatni krst Kneza Lazara“, a ja „Pero despota Stefana Lazarevića“, zaslugom organizatora, sa ostalim uzvanicama obišli smo Kosovo i Metohiju i na Gazimestanu bili 28. juna. Nad pjatom punim prigane ribe, jer je dan bio postan, jedan do drugoga u tom gračaničkom restoranu, pričali smo treba li u književnost uliti malo vode, razblažiti je, da ne bismo izgubili čitaoca? Goran Petrović je umro zalažući se za koncentrat.
Više u tankim romanima Ikonostas i Papir ima književnosti na dva lista nego ponekad u godišnjoj produkciji pisaca neke omanje kulture.
Da li će sudbinu ostalih djela iz mega-sistema Roman-Delta oni podijeliti sa pjesmama – jadnom siročadi Branka Radičevića, ja ne znam.
Srpska književnost se danas zavila u crno. Saučešće porodici.
Pisac koji je pisao o Sv. Savi, prestavio se uoči Savindana.
Slava velikanu!
Fotografije: Ikonostas i Papir, dva djelića zamišljenog Romana „Delta“ u mojim rukama, na BG Sajmu, 2022, trenutak prije negoli će ih Goran Petrović potpisati
1. Razum koji put kasni za očinjim vidom.
2. Ima ostrva koje more proguta kad mu se prohte, bez obzira na njihovu vajnu veličinu. No, ima i malih hridi koje zauvek odolevaju.
3. Ništa na svetu nema brojniji okot od nesreće.
4. Ogromna površ istorije ni izbliza ne kazuje onoliko – koliko skriva njena mračna utroba.
5. «Od dogovora sa opsadnicima nema ništa, jezikoslovci nam poručuju da razgovarajući sa Latinima samo kvarimo maternji govor!»
6. Upamti da greh uvek ka tebi mili, dok vrlina strpljivo stoji, njoj se mi moramo prikloniti, primaći naše duše!
7. Gospode, šta se to negde drugde strašno dešava, kad si nama okrenuo leđa?!
8. Knjige su kao sunđeri. Naizgled neznatne veličine, šupljikavo spužvasto tkivo je kadro da upije nebrojeno mnogo sudbina, čak da u sebe primi čitave narode.
9. Tuđem se sudu nikada ne priklanja zdravo za gotovo.
10. «Ne brzajte, Sveto Pismo se sastoji u razumevanju, ne u pukom čitanju.»
11. Rečima se može ostvariti sve. Pa opet, u naše se doba za rečima poseže kada se želi napraviti štogod sasvim suprotno od njihove sadržine.
12. Ko jedanput oseti punoću reči – doveka ispašta jer prepoznaje prazno kazivanje.
